Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: UGOVORI SPC SA DRŽAVAMA REGIONA

Snaga crkve nije u ugovoru

Otišlo se toliko daleko da je taj državno-crkveni pravni akt sui generis, mimo zdravog razuma, vozdvignut u „pitanje od nacionalnog interesa” Crne Gore, u kojoj, ne treba zaboraviti, postoji više nacija. To znači da se on izvodi iz pravnog poretka, gde mu je mesto, i uvodi u partijsku politiku, gde mu nikako nije mesto
Протест против новог закона о имовини цркве, Подгорица, 26. децембар 2019. (EPA-EFE/B. Pejovic)

Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve je proglašen za političko pitanje davno pre nego što ga je Vlada Crne Gore usvojila 8. jula ove godine. Otišlo se toliko daleko da je taj državno-crkveni pravni akt sui generis, mimo zdravog razuma, vozdvignut u „pitanje od nacionalnog interesa” Crne Gore, u kojoj, ne treba zaboraviti, postoji više nacija. To znači da se on izvodi iz pravnog poretka, gde mu je mesto, i uvodi u partijsku politiku, gde mu nikako nije mesto.

Zašto je to tako ukoliko se zna da to nije prvi ugovor takvog sadržaja, jer je Crna Gora pre desetak godina zaključila ugovore s Rimokatoličkom crkvom, Islamskom i Jevrejskom zajednicom? Pitanje je još jasnije ako se zna da je Temeljni ugovor gotovo identičan sadržaju tri važeća ugovora. Odgovore ne treba tražiti u pravnom poretku Crne Gore, nego u činjenici da jednom delu političkih elita, zapravo, smeta postojanje i duhovna misija SPC na teritoriji Crne Gore. I to ne treba kriti jer je borba protiv srpske crkve postala njihovo programsko opredeljenje!

Temeljni ugovor ima svoju istoriju, ali i predistoriju, koja je zanimljivija od njegove istorije. Nije nepoznata ambicija jednog broja deklarativno građanskih, a u suštini nacionalističkih i antisrpskih političkih partija da, zloupotrebljavajući instrumente vlasti, svoj nacionalni i državni separatizam „produhove” crkvenim separatizmom u Crnoj Gori. Strategija je bila jasna, ali se taktika menjala iz godine u godinu. Počelo je 2001. godine, kada je, protivno tadašnjem Ustavu Republike Crne Gore, u cetinjskoj policiji osnovana tzv. Crnogorska pravoslavna crkva. Delovi tajne policije i režima su, uz pomoć provladinih medija, na sve načine pokušavali da stvore „novu realnost”, ali nisu uspeli u nepočinstvu koje nije zabeleženo u istoriji Crne Gore. Usledio je svojevrstan progon pravoslavnog sveštenstva i monaštva bez crnogorskog državljanstva, ali ni to nije uspelo. Potom su na partijskim kongresima u program uneli zahteve za formiranje „autokefalne pravoslavne crkve”, što bi značilo odvajanje od SPC. Ni to nije prošlo, pa se krenulo brutalno – donošenjem diskriminatornog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, koji su mogli da naslove kao zakon protiv Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Odgovor na to bezakonje je dao narod na veličanstvenim litijama.

Šta, dakle, sadrži Temeljni ugovor? Strane ugovornice se pozivaju na međunarodno pravo, Ustav i pravni poredak Crne Gore uz poštovanje načela odvojenosti crkve i države, ali i pravoslavnog kanonskog prava i Ustava SPC kao autonomnog prava crkve. Ugovorom se uspostavlja saradnja crkve i države radi unapređivanja opšteg dobra. Država priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta crkvi i jemči joj pravo na vršenje određenih javnopravnih ovlašćenja. U potpunosti se uvažava pravo crkve na unutrašnju organizaciju bez ikakvog upliva državnih organa. Crkvi se priznaje sloboda u vršenju njene apostolske jevanđelske misije kroz bogosluženje, ustrojstvo, crkvenu upravu, prosvetu i versku propoved. Priznata je nadležnost Svetog arhijerejskog sabora SPC za izbor, hirotoniju i postavljenje arhijereja SPC u Crnoj Gori i druga unutrašnja pitanja po Ustavu SPC. Država crkvi jemči nepovredivost prava svojine i državine nad manastirima, crkvama i drugim nepokretnim stvarima u crkvenoj svojini na isti način kao i svim drugim fizičkim i pravnim licima. Garantuje se nepovredivost svete tajne ispovesti, pravo na proslavljanje verskih praznika, ali se vernicima, u skladu sa aktima poslodavaca, priznaje pravo na odsustvo na praznike Svetog Save Srpskog, Svetog Vasilija Ostroškog i Svetog Petra Cetinjskog radi učestvovanja u verskim obredima. Garantuje se pravo crkve da, u skladu s pravnim poretkom, učestvuje u pravnom prometu kao i sva druga lica, kao i da gradi hramove i crkvene objekte. Zajemčeno je pravo crkve da slobodno vrši prosvetnu, kulturnu, naučnu, informativnu i druge delatnosti, kao i pristup medijima. Priznaje se i pravo crkve da osniva verske škole, kulturne, dobrotvorne i druge ustanove. Priznato je i pravo crkve na pastirsku brigu o vernicima u vojsci i policiji, zatvorima, domovima, sirotištima i socijalnim ustanovama. Pitanje verske nastave u javnim školama i restitucije oduzete imovine uređivaće se zakonom. Ostali vidovi saradnje crkve i države mogu se uređivati posebnim sporazumima. A sve to i uvek u skladu s pravnim poretkom Crne Gore i nikako drugačije! Ni manje, a ni više od onoga što crkvi pripada u svakom demokratskom društvu!

Srpska pravoslavna crkva usvojenim Temeljnim ugovorom neće dobiti nijedno pravo više u odnosu na prava koja su već priznata Rimokatoličkoj crkvi, Islamskoj i Jevrejskoj zajednici. I nije ni tražila! Treba znati da SPC već osam vekova kroz svoje episkopije deluje u Crnoj Gori bez ikakvog ugovora. Snaga crkve nije u ugovoru, nego u Bogu živome i čuvanju osmovekovnog blagoslova Svetoga Save.

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
1) U Crnoj Gori ne „postoji više nacija“, postoji više etničkih zajednica i samo jedna nacija – crnogorska, 2) temeljni ugovori se sklapaju isključivo između država (Temeljni ugovor SPC i CG je protivan i građanskom, i kanonskom pravu), 3) ne postoji ugovor sa Rimokatoličkom crkvom, postoji Temeljni ugovor sa Vatikanom (državom), kojim se regulišu i pitanja RKC-a u CG, 4) SPC ne deluje osam vekova u CG, osnovana je 1920. i 4) u CG 1855-1920. deluje autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva...
Dragomir Olujić Oluja
Neverovatno „Politiko“ – samo žurite, mogli ste sačekati još pet (5) dana, pa onda „pustiti“ komentar!
Dragomir Olujić Oluja
(16. put) Sve je tačno, g-dine Kišiću! I lako proverljivo - ne morate ići u arhive, biblioteke, dokumentacije... jer gotovo sve imate na klik, dva na internetu!...
Prikaži još odgovora
1219-1220?
U temeljni ste ugovor unijeli samo 1219-1220. godinu, a što će biti sa ranijom pravoslavnom baštinom i spomenicima od prije te godine? Kome se to ostavlja? Nije li i to naše ili je sada bitno samo ono što dolazi poslije? Đe je srpski knez i svetitelj Jovan Vladimir u temeljnom ugovoru? Nema ga niđe! Ostavili ste ga Milu i njegovim novo-Dukljanima?
Пропуст
У темељни уговор су унети: Свети Сава, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски. Све је то добро, али ипак јесте велики пропуст што је из уговора изостао помен Светог Јована Владимира, који је наш најстарији српски светитељ и то баш са тог простора. Требало је о томе водити више рачуна.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.