Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kad znatiželja odredi put

Specifično je bilo graditi karijeru u Rijeci, ljudi te prepoznaju, zastanu da te odmere, kaže Edita Karađole Šegvić, koja odnedavno obavlja funkciju umetničkog direktora Festivala malih formi
Едита Карађоле Шегвић (Фото: Горан Ковачић /Pixsell)

Sada sam uglavnom samo gledalac. Put glume je nepredvidiv, specifičan, težak, ali i života koji je svakako mnogo veći, delikatniji izazov. Teško je sve konce držati u rukama, kaže za „Politiku” dramska umetnica Edita Karađole Šegvić, iza koje je bogata glumačka karijera duga više od pola veka. Harizmatična umetnica sa kojom smo nedavno razgovarali u Rijeci provela je čak 47 godina u ansamblu tamošnjeg pozorišta Ivana pl. Zajca, u kojem je bila jedan od „stubova” repertoara. Iza sebe ostavila je više od 170 uloga, među njima: Gloriju, Antigonu, Klitemnestru, Melitu, Anđeliku, Rozaliju Solimenu, Rabu…

Posebne emocije vežu je i za Pionirsko kazalište, aktuelno Zagrebačko kazalište mladih, u čijem ansamblu je provela tri sezone, odnosno za Mostar u kojem je takođe delila svoju teatarsku iluziju sa publikom. Naši poklonici pozorišne umetnosti pamte je po monodrami „Pet poema” sa kojom je osvojila srebrnu medalju na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu.

Edita Karađole Šegvić odnedavno obavlja funkciju umetničkog direktora Festivala malih formi u Rijeci, nastavivši umetničku liniju svog preminulog supruga, takođe glumca Nenada Šegvića, beogradskog diplomca koji je tokom proteklih decenija istrajavao na negovanju ove scenske svetkovine na Sušaku.

– Nenad je uvek govorio da je gluma zavodljiva, da na pravi način treba misliti o sebi, da moraš da imaš zadovoljstvo u životu, upoznaš samoga sebe. Kada se baviš glumom, dodatno mnogo toga i otkriješ o sebi, ali i o drugima. Kolebali smo se, čak smo mislili da nećemo uspeti u nameri da ponovo aktiviramo festival. Nenad je sve to organizovao, bio je odan pozorištu, imao visoke kriterijume. Voleo je ljude, pozorište: iznad svega pored svoje familije. Nekako smo se upustiti u celu priču. Riječani su nas jako podržali. Protekla festivalska dešavanja to su i pokazala i uverila nas da ovaj festival ima svoju budućnost – kaže Edita Karađole Šegvić, koja veoma voli Beograd, u kojem su živele njena majka i sestra i u kojem i danas ima puno prijatelja i za koji je vezuju lepe uspomene.

Edita Karađole Šegvić rođena je u Imotskom, detinjstvo je provodila na Korčuli, da bi se spletom porodičnih okolnosti ubrzo preselila u Zagreb, gde je najpre studirala hemiju. Misao: „Neću valjda ceo život provesti u laboratoriji” prokrčila joj je put na pozorišnu akademiju, kazujući na prijemnom Krležine „Balade Perice Kerempuha”. Tako je krenuo njen umetnički život, vrlo brzo dobila je stipendiju, snimala drame na Radio Zagrebu i, kako kaže, pristojno zarađivala. Budući da je imala stipendiju u riječkom pozorištu, u njemu je 1960. godine dobila i prvu ulogu. Bio je to, kako kaže, lik Jasne u komadu „Zvezde su večne” slovenačkog auglumtora Mateja Bora. Intimno, ipak patila je za Zagrebom, gde su živele njene najbolje drugarice Biserka Barac i Jelena Desnica, kćerka Vladana Desnice.

– Znatiželja je, čini mi se, odredila moj put. Odgovarao mi je taj brzi rad, mnogo druženja. Malo po malo, uloga za ulogom, i tako stičeš, gradiš karijeru. Čovek pamti neke uloge koje su bile dobre – kaže umetnica i priča kako je biti glumac u manjem gradu:

– Specifično je bilo graditi karijeru u Rijeci, ljudi te prepoznaju, zastanu da te odmere. Patila sam za Zagrebom, ostale su mi u njemu prijateljice, deo familije, celo društvo, a život diktira drugi ritam. Sve to traje, pa ovde u Rijeci sam preko 57 godina. Teško se živelo, plate su bile male i ništa se sa strane nije moglo zaraditi. Krenule su uloge, puno sam se brinula zbog njih. Tragala za karakterima, osobenostima likova. Čovek uči, čita, bori se. Bilo mi je važno da lik dopre do mene, svi imamo različite estetike, kriterijume, ali kako nam je Gavela govorio: važno je da te čuju i razumeju. I da to do mene dođe. Da verujem čoveku kada mi nešto saopštava i obrnuto. Volela sam komedije, bila dosta prilagodljiva, što je važno u glumi. I posebno sam volela poeziju. Treba naći meru u svemu, kako biste koliko toliko prošetali kroz život – kaže naša sagovornica koja svoje penzionerske dane provodi šetajući pored mora. U međuvremenu čita, bavi se jogom i otkriva nove svetove.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.