Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад знатижеља одреди пут

Специфично је било градити каријеру у Ријеци, људи те препознају, застану да те одмере, каже Едита Карађоле Шегвић, која однедавно обавља функцију уметничког директора Фестивала малих форми
Едита Карађоле Шегвић (Фото: Горан Ковачић /Pixsell)

Сада сам углавном само гледалац. Пут глуме је непредвидив, специфичан, тежак, али и живота који је свакако много већи, деликатнији изазов. Тешко је све конце држати у рукама, каже за „Политику” драмска уметница Едита Карађоле Шегвић, иза које је богата глумачка каријера дуга више од пола века. Харизматична уметница са којом смо недавно разговарали у Ријеци провела је чак 47 година у ансамблу тамошњег позоришта Ивана пл. Зајца, у којем је била један од „стубова” репертоара. Иза себе оставила је више од 170 улога, међу њима: Глорију, Антигону, Клитемнестру, Мелиту, Анђелику, Розалију Солимену, Рабу…

Посебне емоције вежу је и за Пионирско казалиште, актуелно Загребачко казалиште младих, у чијем ансамблу је провела три сезоне, односно за Мостар у којем је такође делила своју театарску илузију са публиком. Наши поклоници позоришне уметности памте је по монодрами „Пет поема” са којом је освојила сребрну медаљу на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну.

Едита Карађоле Шегвић однедавно обавља функцију уметничког директора Фестивала малих форми у Ријеци, наставивши уметничку линију свог преминулог супруга, такође глумца Ненада Шегвића, београдског дипломца који је током протеклих деценија истрајавао на неговању ове сценске светковине на Сушаку.

– Ненад је увек говорио да је глума заводљива, да на прави начин треба мислити о себи, да мораш да имаш задовољство у животу, упознаш самога себе. Када се бавиш глумом, додатно много тога и откријеш о себи, али и о другима. Колебали смо се, чак смо мислили да нећемо успети у намери да поново активирамо фестивал. Ненад је све то организовао, био је одан позоришту, имао високе критеријуме. Волео је људе, позориште: изнад свега поред своје фамилије. Некако смо се упустити у целу причу. Ријечани су нас јако подржали. Протекла фестивалска дешавања то су и показала и уверила нас да овај фестивал има своју будућност – каже Едита Карађоле Шегвић, која веома воли Београд, у којем су живеле њена мајка и сестра и у којем и данас има пуно пријатеља и за који је везују лепе успомене.

Едита Карађоле Шегвић рођена је у Имотском, детињство је проводила на Корчули, да би се сплетом породичних околности убрзо преселила у Загреб, где је најпре студирала хемију. Мисао: „Нећу ваљда цео живот провести у лабораторији” прокрчила јој је пут на позоришну академију, казујући на пријемном Крлежине „Баладе Перице Керемпуха”. Тако је кренуо њен уметнички живот, врло брзо добила је стипендију, снимала драме на Радио Загребу и, како каже, пристојно зарађивала. Будући да је имала стипендију у ријечком позоришту, у њему је 1960. године добила и прву улогу. Био је то, како каже, лик Јасне у комаду „Звезде су вечне” словеначког ауглумтора Матеја Бора. Интимно, ипак патила је за Загребом, где су живеле њене најбоље другарице Бисерка Барац и Јелена Десница, кћерка Владана Деснице.

– Знатижеља је, чини ми се, одредила мој пут. Одговарао ми је тај брзи рад, много дружења. Мало по мало, улога за улогом, и тако стичеш, градиш каријеру. Човек памти неке улоге које су биле добре – каже уметница и прича како је бити глумац у мањем граду:

– Специфично је било градити каријеру у Ријеци, људи те препознају, застану да те одмере. Патила сам за Загребом, остале су ми у њему пријатељице, део фамилије, цело друштво, а живот диктира други ритам. Све то траје, па овде у Ријеци сам преко 57 година. Тешко се живело, плате су биле мале и ништа се са стране није могло зарадити. Кренуле су улоге, пуно сам се бринула због њих. Трагала за карактерима, особеностима ликова. Човек учи, чита, бори се. Било ми је важно да лик допре до мене, сви имамо различите естетике, критеријуме, али како нам је Гавела говорио: важно је да те чују и разумеју. И да то до мене дође. Да верујем човеку када ми нешто саопштава и обрнуто. Волела сам комедије, била доста прилагодљива, што је важно у глуми. И посебно сам волела поезију. Треба наћи меру у свему, како бисте колико толико прошетали кроз живот – каже наша саговорница која своје пензионерске дане проводи шетајући поред мора. У међувремену чита, бави се јогом и открива нове светове.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.