Kobajagi prosvetitelji

Nekako je postao trend da razni autoriteti nazivaju neprosvećenima sve one koji sumnjaju u dobre namere globalnih institucija moći, posledično i u njihova dostignuća – nuklearne bombe, vakcine, kamere za nadzor, genetski inženjering, programe za kontrolu zaposlenih, veštačku inteligenciju...

U smišljeno konstruisani koš neprosvećenih primitivaca guraju se svi oni koji zahtevaju slobodu izbora, ukazuju na politiku dvostrukih aršina moćnih država (koje sebe i dalje nazivaju demokratskim), preispituju koncept militarističke demokratije, kritikuju korporativni kolonijalizam i rasprodaju društvenih resursa, kao i nametanje korporacijskih proizvoda preko slobodne, a zapravo dirigovane trgovine („Majkrosoftov” program, „Fajzerova” vakcina, „Guglov” pretraživač, „Monsantovo” seme…). Ukratko, u pomenuti koš neprosvećenih guraju se svi oni koji su iz opravdanih razloga izgubili poverenje u sistem i njegove eksperte. Reč je o svojevrsnom paradoksu budući da se za neprosvećenost optužuju upravo poštovaoci tekovina prosvetiteljstva. A to znači da bi se danas i u najumnije novovekovne prosvetitelje upiralo prstom kao u neprosvećene neprijatelje sistema: „Oni koji se odriču osnovnih sloboda da bi dosegli malo prolazne sigurnosti ne zaslužuju ni slobodu ni sigurnost”, Bendžamin Frenklin. Ili kao u one koji šire lažne vesti: „Čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima” Žan-Žak Ruso.

Ovakav orvelijanski preokret jedino je moguć u svetu opsena i megalomanskih zamena teza koji je izgubio orijentire obzirnosti i odgovornog ponašanja prema ljudima. Svi mi, manje ili više opažamo s kakvom se bahatošću i nipodaštavanjem odnose vlasti, institucije, organizacije, korporacije prema ljudima, građanima, biračima, potrošačima, radnicima, pacijentima, klijentima... Uzgred, raspada se sve ono za šta su se zalagali istinski prosvetitelji – demokratske procedure, sloboda izbora, mišljenja, govora, kretanja, zaštita privatnosti, kidanje lanaca zavisnosti, borba protiv dogmi, dostojanstvo čovekove ličnosti… Na koncu, raspadaju se i sami koncepti razuma i istine. Međutim, tu na scenu stupa Veliki obmanjivač u vidu spin doktora, jednodimenzionalnih eksperata, dobro plaćenih lobista, zavisnih stručnjaka…, koji preko ukalupljenih medija anesteziraju javnost dijaboličnim tumačenjima stvarnosti, prikazujući nerazumno kao razumno, lažno kao istinito, beskorisno kao korisno, netačno kao tačno, slobodno kao zavisno, a nezavisno kao opasno!

Bilo da se radi o nezavisnoj politici, mišljenju ili inicijativi… I to je zapravo suština novog kobajagi prosvetiteljstva koje predvode kadrovi iz tzv. silicijumske doline i sa koledža specijalizovanih za školovanje elitnih tehnokrata. Tako nas danas umesto Frenklina, Voltera, Mila, Rusoa, Loka, Getea, prosvećuju Gejts, Mask, Zakerberg, Makron, Šolc…, koji tehnikom zamenjenih teza razumnim proglašavaju sve ono što odgovara interesima moćnih, bez obzira na to koliko su ti interesi nerazumni, dogmatični i antiprosvetiteljski. S druge strane, svako protivljenje ovakvom shvatanju razuma jednostrano se proglašava reakcionarnim i neprosvećenim desničarenjem. Pojedincu se očigledno negira pravo da bude svoj (ni desni, ni levi, ni vlast, ni opozicija) i da se kao takav buni protiv neprosvećenog globalizma. On ili ona odmah bivaju obeleženi, strpani u kalup, stigmatizovani, etiketirani...

Pojednostavljeni šabloni ispunjeni stereotipijama sasvim su antiprosvetiteljski ali su zato ugrađeni u temelje nove paradigme na kojoj predano rade kobajagi prosvetitelji, stvarajući nove univerzalne vrednosti oko kojih ne postoji konsenzus. Te nove vrednosti nameću se ljudima putem medija i svakodnevnih praksi i odnose se na: normalizaciju autoritarnog nametanja odluka oko kojih nema debatovanja, navikavanje javnosti da za nametnute odluke ne postoji alternativa, privikavanje ljudi na kontrolu njihovog privatnog života, navikavanje čoveka na zavisnost od sistema, prihvatanje samo jedne verzije istine koja, čitate li dalekovidog Berđajeva, sve više ustupa mesto korisnosti, interesu i volji za moć.

U čitavoj ovoj pomalo neprijatnoj priči, tragikomično je to što se novi korpus kobajagi prosvetiteljskih vrednosti reklamira pod firmom klasičnog prosvetiteljstva koji je u međuvremenu razbijen u paramparčad. I to od strane onih čija su usta puna demokratije, slobode i ljudskih prava.  To se od krize do krize jasno uočava i na primeru postupaka Evropske unije – birokratskog mehanizma kojim upravljaju autoritarni tehnokrati ophrvani demonima rasizma, evrocentrizma i imperijalnog uslovljavanja „manje vrednih” naroda.

„Odvažno se ne služite vlastitim razumom!”, kao da nam poručuju, pervertirajući na taj način ključnu maksimu prosvetiteljstva: „Odvažno se služi sopstvenim razumom!” A  razum nam, između ostalog, govori da se ne može istovremeno promovisati i ukidati sloboda govora, pravo na samoopredeljenje, sloboda izbora… Razum se protivi neprincipijelnosti – na primer da jedno važi za Srbiju, a drugo za Ukrajinu, kao što se protivi dogmi da je slobodna trgovina vakcinama bitnija od slobodnog izbora pojedinca da li će tu vakcinu primiti.

Uzmimo na koncu, kriterijume za pridruživanje EU koji se pod uticajem geostrateških apetita Ujka Sema i Džona Bula preobražavaju u najgori tip plasmana dvostrukih standarda. U tom smislu, kriterijum za dodelu statusa kandidata Moldaviji i Ukrajini nema nikakve veze sa evropskim vrednostima, ali zato ima veze sa geostrateškim interesima EU kao birokratske organizacije. Da se razumemo, može i tako, ali se onda stvari moraju nazvati pravim imenom! Uostalom, razum se protivi dvostrukim aršinima koji nemaju dodirnih tačaka sa demokratijom, a kamoli sa prosvetiteljstvom. Stoga svi oni koji drže do izvornih prosvetiteljskih vrednosti nisu dužni da se pokoravaju zahtevima kobajagi prosvetitelja koji te iste vrednosti pretvaraju u mantre prilagođene geopolitičkim interesima! Ali su i te kako dužni da nikada ne odustanu od istinskih prosvetiteljskih vrednosti. Ma koliko ih zbog toga novi kobajagi prosvetitelji optuživali da su neprosvećeni primitivci, desničari, neevropljani, antivakseri i neprijatelji tehnološkog progresa koji porobljava čoveka – sasvim suprotno težnjama istinskog  prosvetiteljstva.

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista