Osvešćivanje

Dok se neki brčkaju u moru, a neki kose nabujalu travu u obezvređenim  vikendicama, televizije briga nije što je svetska kriza, što nemaju svi mogućnosti da sede ispod palme na obali mora... TV urednici koprcaju se u letnjem mrtvilu, očajnički tražeći one koji još nisu spakovali kofere. Dovijaju se na različite načine kako da popune program, a dan je dug, a letnje večeri još duže... I dok televizijske zvezdice hvataju boju, ima uvek onih dežurnih, vrednih, nepotvrđenih koji bi dali sve za dva-tri minuta slave... Ali do tog statusa, moraju da čekaju... da se još malo krevelje u kameru, da se dokažu urednicima. A gledaocima je dosta lažnih osmehivanja. Jedini koji prija je onaj iskreni, dečački, osmeh Novaka Đokovića koji nam je doneo optimizam u ove surove dane... Nema veze što je Vladimir Mijaljević u specijalnom programu  RTS-a bio uštogljen i što se Aleksandar Stojanović trudio da bude na nivou zadataka, ali s veoma stegnutom kravatom koja mu nije dozvoljavala ni trunku spontanosti. Novak Đoković i njegova harizma potpuna je gurnula TV radnike u drugi plan, čak i pokušaj Zabavne redakcije da osmisli jedno zanimljivo, inače mrtvo, julsko veče na TV. Jedino je Stefan Popović bio, kao i uvek, dežurni veseljak i pokušavao da malo razbudi gledaoce i svoje kolege u studiju, Ovo je, ipak, bio Novakov šou. On sam na terasi Starog dvora, bio je sasvim dovoljan za kompletan TV ugođaj. Sve drugo je bilo višak.

I dok smo uživali u uspehu naše sportske legende, drugi su, čekajući u redu za dodelu nacionale frekvencije, iskoristili da se još jednom bahate, za sve pare, potvrđujući zašto im nacionale frekvencije nisu potrebne, ali i još jednom uveravajući mlade – kako to treba da žive. Jer „Zadruga“ je upravo to - oličenje beščašća, lagodnog života, zarade bez truda i znoja, dolaženje do cilj uz skandale, laži, svađu... Dok je na televiziji vladala pustoš, TV Pink se dosetio da napravi spektakl, pohvali se gledanošću i u svom stilu, organizuje pompezno finale pete sezone rijalitija „Zadruga“, a već iduće večeri i žurku. Tako da ako sebi već nismo mogli da priuštimno more, ali i da sami, sa svojim društvom i porodicom, pevamo, pijemo i veselimo se, to nam je omogućio Pink. I opet se postavlja ono isto pitanje – ok, to je koncept TV Pink i njegov vlasnika Željka Mitrovića, iza kojeg godinama već dosledno stoji, ali šta tera Srbiju da uz njihove frekvencije dočeka jutro?

Jedni maštaju da budu deo tog nazovi džet seta, a drugi sve to kao kritikuju, a opet sve pomno gledaju... Da li je to radoznalost, hipnotisanost, ili rašomonstvo? Ili ono staro čuveno – zabadanje nosa u tuđi život, kad već nemamo svoj?

„Moje dete je oduševljeno načinom života Zadrugara. Izlasci, žurke, zezanja, a niko ništa ne radi u životu. Hleba bez motike! Mladima se sviđa taj način života. Očigledno im ne smetaju svađe i agresija učesnika“, tvrdi jedan otac. Drugi , pak, kaže da je u Srbiji sve manje obrazovanih vaspitanih ljudi. Televizor im je jedini pogled u svet. Društvene mreže jedini vid komunikacije i zabave. Plasiraju nam se pogrešne  vrednosti da je novac jedina karta za ulazak u društvo, da su čast i moral nevažni, prava prijateljstva takođe. Roditelji su preopterećeni, prezaduženi... Nemaju vremena da se bave vaspitanjem svoje dece. Danas je sasvim OK „pasti na avgust“... Danas niko ne želi da bude nastavnik matematike, srpskog... I da li je samo „Zadruga“ za to kriva? Ili je ona ogledalo nas samih.

Ljudi, da li ste zabrinuti za budućnost?

Roditelji, vi koji ste igrali žmurke i vozili roršule, mislite na svoju decu! Onda neće biti ni zadruga, ni  starleta... Jer, svako zlo ima ima i onu drugu stranu. A to je osvešćivanje!