Subota, 03.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Niko neće u zanatlije

Za obućara u Beogradu upisan samo jedan učenik, a zidara, tesara i armirača više nema ni u ponudi za listu želja
Смер бравар и заваривач уписао мали број ученика (Фото Анђелко Васиљевић)

Na smeru za obućara u Beogradu upisan samo jedan učenik, a zidara, tesara i armirača više nema ni u ponudi za listu želja, kaže Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Po njegovim rečima upisna politika ove školske godine donela je „frapantne i zabrinjavajuće” podatke, koji ukazuju da se zanati u Srbiji polako gase.

„Postavlja se pitanje celoj branši da li se na ovaj način ukida građevinski smer i to u trenutku kada se u našoj zemlji gradi kao nikad do sada? Da li to znači da ćemo u narednom periodu uvoziti radnu snagu građevinskog profila iz zemalja trećeg sveta poput Indije, Pakistana, Filipina, Malezije...?”, rekao je Antić.

I smer dekorater zidnih površina (moler) je pred gašenjem

On podseća da su naši majstori građevinske struke bili najtraženiji kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

„I smer dekorater zidnih površina (moler) je pred gašenjem, pa se postavlja pitanje ko će da kreči i radi dekoraciju zidova. Da li ćemo i za ovo uvoziti radnike?”, kazao je Antić i dodao da je za obućara upisan samo jedan učenik od 15 koliko je bilo predviđeno za upis u ovu školsku godinu.

„Za galanteristu kože upisan je samo jedan učenik. Tehničar modelar kože nije upisan nijedan učenik. Tehničar dizajner kože samo devet učenika. Kad pogledamo ove brojke, vidimo da je čitav kožarski zanat u Beogradu upisalo svega 11 učenika. Postavlja se pitanje da li će već sledeće godine i ova škola biti ugašena”, upozorio je on.

Naveo je da je i brodarstvo na izdisaju.

„Smer brodomehaničar su ove godine u Beogradu upisala samo dva učenika. Brodo-mašinski tehničar svega tri učenika, građevinski tehničar za hidrogradnju samo dva učenika. Smer nautički tehničar je upisalo 22 učenika. Ukupno 29 učenika u čitavoj školi”, kaže Antić.

Govoreći o poljoprivrednoj struci, Antić je rekao da i ta zanimanja u srednjem obrazovanju u potpunosti odumiru.

„Na primer smer poljoprivredni tehničar u školi u Barajevu upisalo je svega pet učenika, rukovodilac poljoprivredne mehanizacije samo jedan učenik. Ništa bolja je situacija i u drugim poljoprivrednim školama. Smerovi pekar i mesar takođe imaju deficit učenika, a u većini škola se upisalo po svega par učenika”, istakao je on.

Dodao je da je i mašinstvo takođe deficitaran obrazovni profil.

„Smer bravar i zavarivač je upisao izuzetno mali broj učenika, kao i druga zanimanja mašinskog smera poput industrijskog mehaničara i operatera mašinske obrade samo dva učenika”, zaključio je Antić, prenosi Beta.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maxim
Ništa od ovoga nema veze sa školskim sistemom ili državnim uređenjem. Dežurne pljuvače po Komunizmu bih da podsetim da se problem navale na gimnazije i hiperprodukcije radne snage koja ništa ne zna da radi u Srbiji pojavio još dvadesetih godina prošlog veka upravo iz razloga koji se danas spočitava socijalističkom uređenju bivše države. Još tada se po dnevnoj štampi provlačila mantra "uči da ne bi radio" što je za rezultat imalo državu koja bi se raspala i bez drugog svetskog rata.
neadekvatna rešenja
Sa uvozom Švajcarske licence-modela "Dualnog obrazovanja" obećavano je rešenje za školovanje zanatskih kadrova. Niko nije podsetio da smo u Titovo vreme imali odlične trogodišnje školovanje učenika u privredi-ŠUP, pola praksa pola teorija (učenici imali podsticajne učeničke plate, a nakon završetka svi su imali obezbedjen posao u preduzećima, industriji). Tada je trebalo za zanatstvo (fizičko-terenske poslove) organizovati "sistemsko" 1-godišnje (ne 3) školovanje, neko nije hteo da čuje!
Miki
To ne znači da ćemo uvoziti. To znači da već uvozimo. U mom komšiluku zgradu zidaju Turci. Svi do jednog, od inženjera do radnika. Da me ne shvatite pogrešno, njima svaka čast. Odlično rade posao.
deki
U Srbiji su dugo stariji punili glave mlađima kako je zanat nešto nepoželjno a ručni rad pakao. I da je samo fakultet jedini put do uspeha i sreće. Par decenija kasnije, i ja i mnogi oko mene sa fak. obrazovanjem se hvatamo za glavu zato što se osećamo nesposobno jer znamo od svega ponešto, a ništa konkretno. Dok neko ko je završio neki od zanata sa 26 godina već ima 6 do 10 godina iskustva u svojoj branši. Zanat svakako nije ni lak ni divan, ali čovek s njim bar zna da radi nešto konkretno
Mr. X
Za sve je to zasluzna bolonja sa kojom svako moze da zavrsi fakultet, a pritom da ne stekne nikakvo znanje. Pre svega i osnovne i srednje skole gde je unisten autoritet profesorima i veliki pritisak roditelja da se poklanjaju ocene deci. Diploma je sve vise, a strucnjaka sve manje. Pored bezbroj laznih diploma izgubile se prave diplome i pravi strucnjaci. Zato svi i beze iz Srbije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.