Fantomi otimaju PDV

Stručnjaci biltena Mesečne analize i trendovi, Stojan Stamenković i Miladin Kovačević, već mesecima upozoravaju na lagano, ali sve osetnije osipanje uplata poreza na dodatu vrednost. Posle prve godine od njegovog uvođenja (2005) kada se došlo do izvanrednog, gotovo iznenađujućeg rezultata, počelo je lagano slabljenje uplata. Sasvim razumljivo, upozorila su dvojica stručnjaka – poreski obveznici počeli su da se „snalaze” – da izbegavaju gde god mogu tu obavezu, pa čak i da se okoriste od izvoznih povraćaja. Da je upravo to na sceni potvrđuju i poslednji podaci Republičke poreske uprave.

Svuda u svetu se utaje poreza smatraju jednim od najtežih finansijskih prekršaja zbog kojih se u višegodišnji zatvor ide bez pardona. Konačno, taj zapadni, pogotovo protestantski svet, i smislio je izreku: „Plati porez – pa umri”. Tamo se uspešni ljudi legitimišu pred konkurencijom visinom plaćenog poreza. Mi smo, ipak, nešto drugo. Naš ekonomsko-kulturni model kaže – „zakini državu gde god može i kada god možeš”. Tek tada si „baja”. Niko, naravno, ne tvrdi da velikih poreskih utaja nema na zapadu, ali to se tamo smatra radom i životom sa one strane zakona i sistema, a kod nas uobičajenim, gotovo poželjnim sistemom rada.

Boris Batarilo, glavni inspektor Poreske policije Srbije kaže da se poreska utaja ne može izmeriti, već samo posmatrati kroz rezultate u otkrivanju, a oni pokazuju da je trend rasta najviše uočen upravo kod utaje poreza na dodatu vrednost. To je, po njemu, najopasniji vid poreske utaje. Upravo iz tih razloga ovaj poreski kanal se označava kao najrizičniji u punjenju budžeta.

Prošle godine utajeno je 6,1, a u prvoj polovini ove 3,2 milijarde dinara. Ne tako davne 2005. iznos utajenog poreza bio je 448 miliona dinara, a 2006. već 5,3 milijarde dinara. Pored PDV-a zakida se i na plaćanju poreza na dohodak građana.

Utaje PDV-a smatraju se najsloženijim i najopasnijim oblicima poreske krađe. One su, veoma često, plod akcije organizovanih grupa koje osnivaju fantomska preduzeća. Zahvaljujući takvoj njihovoj „umešnosti” PDV se prevaljuje sa regularnih preduzeća na fiktivna, koja su osnovali, a zatim se na različite načine izbegava plaćanje te obaveze. Najzastupljeniji način je – lažno fakturisanje.

– U 2008. godini imamo pad otkrivenih slučajeva utaje poreza kod akciza za oko dve milijarde dinara. To je trenutno stanje, što ne znači da se naši preduzetnici neće u međuvremenu „snaći”. Kao u večitoj igri „lopova i žandarma”. Utaje akciza, kao i što se moglo očekivati, najveće su kod derivata nafte, ali ove godine i u prometu alkoholnih pića – kaže Batarilo.

Prema njegovim rečima, poresko „snalaženje” Srba uočljivo je i kada je reč o utaji poreza na dohodak građana – u plaćanju obaveza na zarade. U prvom polugođu ove godine državi je po tom osnovu zakinuto 10,2 milijarde dinara. Posebno su karakteristične utaje porezima na ostale prihode. One se uglavnom odnose na podizanje gotovog novca sa tekućeg računa preduzeća, na nezakonit način.

Analizirajući profil „utajivača poreza” poreznici su ustanovili da je reč o ljudima kojima su kriminalne aktivnosti zapravo pravo zanimanje. Dakle, specijalisti za potkradanje države.

Prema statističkim podacima, otimačinom PDV-a, kao i utajom poreza na dohodak građana, budžet Srbije oštećen je 2007. za 16 milijardi dinara ili oko 200 miliona evra. U toku prvih šest meseci ove godine, podseća Batarilo, taj manjak je oko sedam milijardi dinara. Iako su poreznici sve efikasniji u otkrivanju utaja od 2003. do 2007. budžet je ostao prikraćen za čak 51 milijardu dinara (više od 600 miliona evra).

Za poreznike je najveći problem, ne samo kod nas, već i u svetu, što su uvek za korak iza kriminalaca. Oni su stalno u vremenskoj prednosti. Ali, to nikako ne znači, kaže Batarilo, da se zapostavlja i preventivno delovanje u cilju efikasnijeg rada poreskih operativaca. Otuda i potreba lakšeg pristupa informacijama koje se odnose na promet novca na tekućim računima sumnjivih preduzeća, a sve u cilju da se sredstva blagovremeno blokiraju i zaplene. Cilj je da se zaplenom novca naplati bar deo utajenog poreza.

Jasna Petrović