Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O Branislavu Nušiću u Dučićevom gradu

Gotovo je postalo pravilo da se o Narodnom pozorištu u Beogradu pripoveda u Trebinju, koje u sebi spaja magiju glume i mirise Mediterana
Са изложбе „Борислав Бора Григоровић” (Фото: КЦ Требиње/Б. Видаковић)

Od našeg specijalnog izveštača

Trebinje – Sećanje na Boru Grigorovića koji je Trebinje smatrao svojom prvom kućom i dalje živi. Izložba o ovom plodnom umetniku premijerno je nedavno viđena u njegovoj drugoj kući: Narodnom pozorištu u Beogradu. Sada mi je pripala čast da ovu postavku predstavim i njegovom rodnom Trebinju. Neka njegova lepa pojava prođe kroz naša sećanja i u dobrom duhu isprati „Festival festivala”.

Izložba „Borislav Bora Grigorović” Muzeja Narodnog pozorišta u Beogradu, autorke Dragice Gaćeše, ovim rečima Ane Grigorović, Borine kćerke, počela je svoju novu misiju u gradu podno Leotara kao svojevrsna uvertira upravo otvorenog 65. „Festivala festivala” u Kulturnom centru Trebinja. Reč je o postavci koja osvetljava retrospektivu stvaralaštva Bore Grigorovića, pozorišnog, televizijskog i filmskog reditelja, glumca i scenariste (1928–2010), rođenog u ovom gradu na samom jugu Hercegovine, gde se ukrštaju planinska i mediteranska klima, ali i posebni vetrovi i talenti.

– Iako se tokom života često selio, od grada do grada, od pozorišta do pozorišta, Bora Grigorović uvek je voleo da se vrati u rodno Trebinje. Na ovoj izložbi ćete imati priliku da vidite njegov umetnički opus. Želim da vas podsetim na dečaka, mladića i dobrodušnog čoveka koji je hodao ulicama ovoga grada sa smeškom na licu i cigaretom u ruci – kazala je Ana Grigorović.

Kada je diplomirao, Bora Grigorović koji je u sebi spojio dve velike ljubavi: Trebinje i teatar, odlučio je da karijeru počne u Narodnom pozorištu u Sarajevu (1954–1964), kome je podario 30 predstava, gde postaje ubrzo i prvi reditelj, a zatim dobija stipendiju za usavršavanje u Parizu. Posle decenije uspešnog rada u Sarajevu prelazi u beogradsko Narodno pozorište, gde radi svoju prvu režiju „Namesnika”, koja je doživela veliki uspeh, a zatim predstave počinju same da se nižu: „Šteta što je bludnica”, „Posle ljubavi”, „Goli mačići”, „Vožd”, „Prorok”...

Grigorovićeve predstave, po pravilu imale su dug vek, ali je „Koštana” Bore Stankovića u njegovoj režiji bila kultna predstava na sceni nacionalnog teatra; trajala je 14 godina i izvedena je više od 300 puta. Kao reditelj gostovao je u Mostaru, Banjaluci, Zenici, Tuzli, Osijeku, Zrenjaninu, Nišu, Prištini, Šapcu, Užicu, Dimitrovgradu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici i Pirotu, kao i u Nemačkoj i Rumuniji. Ostvario je više od 100 režija, u dva navrata bio vršilac dužnosti direktora Drame u Narodnom pozorištu u Beogradu...

Gotovo je postalo pravilo da se o Narodnom pozorištu u Beogradu pripoveda na ovom jedinstvenom festivalu u Trebinju, koje u sebi spaja magiju glume i mirise Mediterana. I dok se u takmičarskoj selekciji smenjuju predstave iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije i BiH, interesovanje je izazvalo i izdanje „Narodno pozorište u ogledalu vremena” (listovi i časopisi), autorke Jelice Stevanović, koje je premijerno predstavljanje imalo upravo u ovom gradu na Trebišnjici. Delo je objavio Muzej pozorišne umetnosti Srbije i još jednom, pored ostalog, podseća na nemerljivi doprinos Branislava Nušića razvoju scenske umetnosti kod nas.

– Moj zadak je bio da istražim šta je i u kojim periodima Narodno pozorište u Beogradu objavljivalo kroz istoriju. Prvi „Pozorišni list” pokrenuo je upravo Branislav Nušić za vreme svog upravnikovanja, od leta 1900. do januara 1902. godine. U tom intervalu pokreće pozorišne novine i tokom kratkog boravka na čelu nacionalnog teatra uspeva da objavi više od 800 strana. Na stranicama lista najavljivao je svaku predstavu, predstavljao pozorišne plakate, ali i obimne sadržaje koji govore o teatru i kod nas, i svetu. List je pored informativne uloge imao i zadatak da bude edukativan i za publiku, ali i za glumce, jer u to vreme pozorišne škole nisu postojale – kaže za „Politiku” Jelica Stevanović.

Trebinje, grad sunca i platana, u kojem je Jovan Dučić o svom trošku podigao spomenik Petru Drugom Petroviću Njegošu, ovih dana stecište je sportista, umetnika, turista iz svih krajeva sveta.

 U ovom gradu čije zidine starog grada krasi barokna figura Jelene Anžujske, kraljice srpske, Stefana Uroša Prvog supruge, a majke kraljeva Dragutina i Milutina, kao uspomenu da je često i rado boravila u svom dvoru u Trebinju, brojni kulturni programi smenjuju se, nudeći svaki od njih nešto novo i osobeno. U najavi su nova muzička i filmska dešavanja, ali i brojna sportska i naučna... Ljubazni Trebinjci ne zaboravljaju ni vekovna obeležja ovoga kraja, tako se, istina samo ponegde, može naći i provereni, pravi hercegovački duvan, med, ali i lekovite biljke koje su prava blagodet: slatki pelin izuzetno dobar, kažu, za lečenje kovida, vresak, smilje... Ogromna potražnja je i za agentima za nekretnine. Jedna vremešna gospođa sa ushićenjem nam je pričala da je rado odlučila da rodno Sarajevo zameni Trebinjem novim mestom življenja, ali se u ovom gradu na Trebišnjici teško može naći slobodna stambena jedinica. Meštani nas uveravaju da se stanovi rasprodaju čim se „uzidaju” prvi temelji nove zgrade, iako cene kvadrata vrtoglavo rastu. Sada već, saznajemo, dostižu cifru do 2.000 evra. Trebinje, grad sunca i otvorenog srca, ovoga leta svakako je najatraktivnija destinacija za brojne događaje, a prema nekim pokazateljima, najpoželjniji je grad za život penzionera u Evropi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.