Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

О Браниславу Нушићу у Дучићевом граду

Готово је постало правило да се о Народном позоришту у Београду приповеда у Требињу, које у себи спаја магију глуме и мирисе Медитерана
Са изложбе „Борислав Бора Григоровић” (Фото: КЦ Требиње/Б. Видаковић)

Од нашег специјалног извештача

Требиње – Сећање на Бору Григоровића који је Требиње сматрао својом првом кућом и даље живи. Изложба о овом плодном уметнику премијерно је недавно виђена у његовој другој кући: Народном позоришту у Београду. Сада ми је припала част да ову поставку представим и његовом родном Требињу. Нека његова лепа појава прође кроз наша сећања и у добром духу испрати „Фестивал фестивала”.

Изложба „Борислав Бора Григоровић” Музеја Народног позоришта у Београду, ауторке Драгице Гаћеше, овим речима Ане Григоровић, Борине кћерке, почела је своју нову мисију у граду подно Леотара као својеврсна увертира управо отвореног 65. „Фестивала фестивала” у Културном центру Требиња. Реч је о поставци која осветљава ретроспективу стваралаштва Боре Григоровића, позоришног, телевизијског и филмског редитеља, глумца и сценаристе (1928–2010), рођеног у овом граду на самом југу Херцеговине, где се укрштају планинска и медитеранска клима, али и посебни ветрови и таленти.

– Иако се током живота често селио, од града до града, од позоришта до позоришта, Бора Григоровић увек је волео да се врати у родно Требиње. На овој изложби ћете имати прилику да видите његов уметнички опус. Желим да вас подсетим на дечака, младића и добродушног човека који је ходао улицама овога града са смешком на лицу и цигаретом у руци – казала је Ана Григоровић.

Када је дипломирао, Бора Григоровић који је у себи спојио две велике љубави: Требиње и театар, одлучио је да каријеру почне у Народном позоришту у Сарајеву (1954–1964), коме је подарио 30 представа, где постаје убрзо и први редитељ, а затим добија стипендију за усавршавање у Паризу. После деценије успешног рада у Сарајеву прелази у београдско Народно позориште, где ради своју прву режију „Намесника”, која је доживела велики успех, а затим представе почињу саме да се нижу: „Штета што је блудница”, „После љубави”, „Голи мачићи”, „Вожд”, „Пророк”...

Григоровићеве представе, по правилу имале су дуг век, али је „Коштана” Боре Станковића у његовој режији била култна представа на сцени националног театра; трајала је 14 година и изведена је више од 300 пута. Као редитељ гостовао је у Мостару, Бањалуци, Зеници, Тузли, Осијеку, Зрењанину, Нишу, Приштини, Шапцу, Ужицу, Димитровграду, Зајечару, Сремској Митровици и Пироту, као и у Немачкој и Румунији. Остварио је више од 100 режија, у два наврата био вршилац дужности директора Драме у Народном позоришту у Београду...

Готово је постало правило да се о Народном позоришту у Београду приповеда на овом јединственом фестивалу у Требињу, које у себи спаја магију глуме и мирисе Медитерана. И док се у такмичарској селекцији смењују представе из Србије, Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније и БиХ, интересовање је изазвало и издање „Народно позориште у огледалу времена” (листови и часописи), ауторке Јелице Стевановић, које је премијерно представљање имало управо у овом граду на Требишњици. Дело је објавио Музеј позоришне уметности Србије и још једном, поред осталог, подсећа на немерљиви допринос Бранислава Нушића развоју сценске уметности код нас.

– Мој задак је био да истражим шта је и у којим периодима Народно позориште у Београду објављивало кроз историју. Први „Позоришни лист” покренуо је управо Бранислав Нушић за време свог управниковања, од лета 1900. до јануара 1902. године. У том интервалу покреће позоришне новине и током кратког боравка на челу националног театра успева да објави више од 800 страна. На страницама листа најављивао је сваку представу, представљао позоришне плакате, али и обимне садржаје који говоре о театру и код нас, и свету. Лист је поред информативне улоге имао и задатак да буде едукативан и за публику, али и за глумце, јер у то време позоришне школе нису постојале – каже за „Политику” Јелица Стевановић.

Требиње, град сунца и платана, у којем је Јован Дучић о свом трошку подигао споменик Петру Другом Петровићу Његошу, ових дана стециште је спортиста, уметника, туриста из свих крајева света.

 У овом граду чије зидине старог града краси барокна фигура Јелене Анжујске, краљице српске, Стефана Уроша Првог супруге, а мајке краљева Драгутина и Милутина, као успомену да је често и радо боравила у свом двору у Требињу, бројни културни програми смењују се, нудећи сваки од њих нешто ново и особено. У најави су нова музичка и филмска дешавања, али и бројна спортска и научна... Љубазни Требињци не заборављају ни вековна обележја овога краја, тако се, истина само понегде, може наћи и проверени, прави херцеговачки дуван, мед, али и лековите биљке које су права благодет: слатки пелин изузетно добар, кажу, за лечење ковида, вресак, смиље... Огромна потражња је и за агентима за некретнине. Једна времешна госпођа са усхићењем нам је причала да је радо одлучила да родно Сарајево замени Требињем новим местом живљења, али се у овом граду на Требишњици тешко може наћи слободна стамбена јединица. Мештани нас уверавају да се станови распродају чим се „узидају” први темељи нове зграде, иако цене квадрата вртоглаво расту. Сада већ, сазнајемо, достижу цифру до 2.000 евра. Требиње, град сунца и отвореног срца, овога лета свакако је најатрактивнија дестинација за бројне догађаје, а према неким показатељима, најпожељнији је град за живот пензионера у Европи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.