Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BALKANSKI EVERGRIN

Dajte nam Deja

Dok leči stres vozeći gliser Adom Bojanom, a jak vetar mu mrsi kosu i kvari frizuru dizajna „dritanka”, razmišlja li crnogorski premijer Dritan Abazović da smeni Dejana Deja Savićevića? Slavni ofanzivni vezni igrač Crvene zvezde i Milana već 21 godinu nalazi se na čelu Fudbalskog saveza Crne Gore. Tako je Dejo postao sličan svom političkom gospodaru Milu Đukanoviću po dužini opstanka na vlasti, ali ono što ih razlikuje jeste to da je Genije, kako ga je zvao Silvio Berluskoni, zaslužio da večno vlada, ma šta da je činio i ma šta da je govorio.

Kako sam se sa grupom novinara iz Srbije tri dana motao po Crnoj Gori, na liniji Bar, Ulcinj, a potom Petrovac, u organizaciji tamošnjih turističkih organizacija, dakle, vlasti, koja kuburi s turističkom sezonom, jedan od planova je bio da, kao slučajno, sretnemo tridesetšestogodišnjeg premijera Crne Gore i s njim obavimo kolektivnu psihoterapiju „na pjenu od mora”.

Pokazalo se da momak koji je, kao Albanac građanista iz Ulcinja, uspeo da zavlada Crnom Gorom, sklapajući manjinsku vladu koju podržava DPS i da pritom učni sve što nije Amfilohijev čovek Zdravko Krivokapić, zaista nije od juče. Dakle, ugovorio je potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, približio se Beogradu mnogo manje od 471 kilometra, mnogi bi rekli da je to metar ili dva razdaljine između dve stolice u Vučićevom kabinetu.

Da li mu je gliser bio na remontu ili je Dritan shvatio da će mu biti suviše tesno s nekoliko piskarala koji bi da ćaskaju s njim, pa bi tako nabacio još ponešto stresa, naročito ako bih ga propitivao o Deju? Pored čišćenja obaveštajnog aparata, rata s narko-klanovima, pakta s Milom u kojem Đukanović zna da Amerikanci igraju na perspektivnog Abazovića, dok onoga koji je došao na vlast još u vreme Eriha Honekera i Ronalda Regana stavljaju sve dalje na klupi za rezerve, te se Milo teši uz srpske narodnjake pušeći tompus, premijer je odlučio da se, jednostavno, ne pojavi.

Nije neka šteta, manje posla za mene. Ali kako je voda na Adi Bojani bila ledena, odlučio sam se za sunčanje, leškareći na ugaonoj garnituri za plažu.

Čudan je uticaj sunca na istraživačko novinarstvo. Zar da popisujem cene vode, loze i garniture za sunčanje, kada inače domaćini sve plaćaju, pa proklinjem sudbu kletu zašto nisam odavno postao turistički novinar koji će ushićeno opisivati destinacije koje posećuje, kao Mir-Jam, koja čeka osunčanog neznanca zagledanog u večnost. Samo je nedostajalo da mi iz šikare iskoči Mima Karadžić u tigrastim kupaćim gaćama.

Uveče smo skočili do Ulcinja, gde smo večerali s predsednikom opštine Omerom Barjaktarijem, tridesetčetvorogodišnjim članom URA i dugogodišnjim Dritanovim saradnikom. Sedeli smo u jednom od najekskluzivnijih restorana Crne Gore, mazio nas je maestral, a Omer mi kaže da je poslednji put bio u Beogradu sa Dritanom daleke 2014. godine, kada su spavali kod Abazovićevog brata Džihana, uglednog doktora koji živi u prestonici Srbije. Predlažem momku da dođe u prazan i prevruć Beograd i odmori napaćenu dušu, kako bi shvatio kako se leči stresna koaliciona sadašnjost.

Uzimam meni. Cene hrane i pića su kao u solidnijem restoranu u Beogradu, ali prava opasnost ne vreba tamo, već onoga trenutka kada se približite plaži. A na plaži su ležaljke po 25 evra. Kad su pomenuli suncobrane, već mi se zamantalo, pa shvatam prosečnog ovdašnjeg turistu, koji bi se radije pretvorio u krabu, goreći na suncu, nego platio bogatstvo kao da je na Azurnoj obali, kako se javno požalio Abazović. Voda je pet evra, pa zamišljam naše goste kako srknu pokoji gutljaj od mora. A pjena od talasa lako se pričini kao pena od piva.

Petrovac je poluprazan ili polupun, zavisi od toga da li ste pesimista ili optimista. Sedimo na šljunku, ali nas mladić, čuvar plaže, upozorava da ne sme da se izležava tako sirotinjski, već mora da iskešira 25 evra za ležaljke, inače će naići nekakva inspekcija. Šta će nam uraditi ako nas uhvate? Nećemo valjda u Spuž, jado?

(Dragan Stojanović)

Dakle, na plaži će vam isprazniti novčanike, u restoranima i kafićima nema ajkula koje mljackaju na obali. Tada me već zaboleo primicač zbog cena. Tako mi je pao i na pamet Dejo Savićević, verovatno ključni igrač Zvezde u njenom desantu na Bari i osvajanju Kupa šampiona. Tamošnji mediji uveliko spekulišu da mu se sprema smena, da Dritan hoće da mu uleti klizećim startom sa dve noge i skloni ga s mesta na kojem suvereno sedi, kao vladika Rade jugoslovenskog i svetskog fudbala.

Kako je Dejo inače treninge smatrao nepotrebnim zamaranjem tela, vadio se da ga boli primicač kad god bi ga mrzelo da igra protiv nekih bezveznjakovića, pa je taj mišić postao njegovo srednje ime. Igrao je ofanzivnog veznog po levoj strani, ali uloga u timu za njega je bila tek puna formalnost jer je igrao šta god je on hteo, kao ključar tajne „prvog koraka”. To su igrači koji nisu naročito brzi, ali su startni poput „ferarija F-8 spajder”, s motorom od 710 konjskih snaga, koji od nula do 100 kilometara na čas ubrzava za 2,9 sekundi, uz modularni tvrd krov koji se navlači ili pakuje za 14 sekundi.

Dejo je pokretao unutrašnji đetićki motor, projektovan na njeguškom pršutu, tvrdom siru i suncu, daleko složenijoj mašini od turbomotora V8, tako da je u čuvenoj utakmici Zvezde i Bajerna čitav svet mogao da vidi kako tadašnji najveći centarhalf sveta Klaus Augentaler stoji kao stara hiljadugodišnja maslina, poput onih sa brda iznad Ulcinja, dok ga prolazi Dejan Savićević. Nije bio sprinter, ali je prvim korakom i trzajem tela Dejo već bio toliko daleko od Augentalera da je Nemac stajao ukopano, u mestu, prateći plesni korak Deja, koji je već deset metara ispred njega i prilazi golu.

U revanšu u Beogradu depresivni Augentaler je dao autogol u zaustavnom vremenu, plašeći se valjda da ne izroni Dejo i opet ga pretvori u drvo.

Nekoliko godina ranije, u magli koja se nadvila nad Beogradom, Dejo je velikom Milanu 1988. godine dao gol, ali kako se ama baš ništa nije videlo, publika je saznavala šta se dešava sa terena tako što bi se priča širila od usta do usta između 90.000 navijača. Tako je prošao minut ili dva pošto je Savićević ubacio loptu u gol, kada je publika započela slavlje. Međutim, mitska utakmica je prekinuta, pa je milanska trilogija završena ispadanjem Zvezde iz Kupa šampiona.

Deja je, naravno, kupio Milano, a Berluskoni ga je obožavao. U prvoj sezoni protiv Deja su bili svi, govorili su da se nije integrisao, mora da nije tada ništa znao o inkluziji, da nije naučio jezik, da ga mrzi da trenira, ali gazda Silvio, koji je u to vreme kratko bio i premijer, insistirao je da Genije ostane.

Tako je Dejo shvatio šta znači podrška vlasti krupnog kapitala, pa je postao milovac. Svašta je govorio o Srbima, ali svaki zvezdaš setiće se njegovih driblinga, derbija i Barija jer šta zameriti čoveku koji je Augentalera i ostale halfove sveta pretvarao u masline?

U Srbiji se ionako bira novi predsednik Fudbalskog saveza, pa ako đetići hoće da isključe Deja, neka ga daju nama. Vladao je loptom, vladao je Zvezdom, neka vlada i foteljom. Jeftinija je od ležaljki na Adi!

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar
...у чувеној утакмици Звезде и Бајерна читав свет могао да види како тадашњи највећи центархалф света Клаус Аугенталер стоји као стара хиљадугодишња маслина, попут оних са брда изнад Улциња, док га пролази Дејан Савићевић. ... Претрчао је Колера!
Пеђа
,,Петровац је полупразан или полупун, зависи од тога да ли сте песимиста или оптимиста." Генијално. :-)
Srba
@Pedja.Genijalno, ali mozaicki plagijat."Optimista kaze casa je polu puna,a pesimista casa je poluprazna"

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.