Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KAFANSKI ZEMLjOPIS GLAVNOG GRADA

Biće dana za „Ima dana”

Jedan od bisera „Skadarlije” bi možda ostao u senci zaborava da ga, sredinom sedamdesetih, nenajavljeno nije posetio Josip Broz Tito
„Има дана” у жижи интересовања због промене власника (Фото: Д. Мучибабић)

”Odmah posle oslobođenja veći deo prostranog stana ugledne građanske porodice u Ulici Strahinjića Bana okupirao je neki oslobodilac. Iselio se već početkom sedamdesetih i nastanio u nečijem većem, u Krunskoj ulici. Tada je ustanovljeno da je iz starog „nužnog smeštaja” odneo parket i kamin. Pogrešno. Za parket se zapravo ne zna – jer možda ga je koristio kao ogrev, a kameni kamin je zatečen u većoj sali upravo otvorene kafanice „Ima dana”, u komšiluku. Eto zašto je kamin postao pokretno dobro i kako je nastajalo to „tradicionalno utočište beogradskih boema u srcu Skadarlije”, koje je ovih dana pobudilo zanimanje javnosti zbog promene vlasništva, pa zatim i rušenja sa zidanjem bez valjanih dozvola.

Neko je napisao da je tu kafanicu projektovao arhitekta Uglješa Bogunović. A nije: on je, pasle palate „Politika” i zdanja RTS-a u Takovskoj, uz pomoć supruge, vajarke Milice Ribnikar, izgradio čitavu Skadarliju! Nije ni mogao, jer rođen je 1922, a u tom zdanju je deceniju pre njega rođen Dušan Antonijević, čuveni beogradski glumac i reditelj (docnije je Dušan kupio kuću preko puta, upravo na uglu Gospodar Jovanove, a kod njega je jedno vreme živela glumica Žanka Stokić, mada ne zbog boemije, već zarad bagatelne kirije).

Teško je i zamisliti da su u Skadarskoj ulici u to vreme postojale samo tri kafane – „Skadarlija”, „Dva jelena” i „Tri šešira” – koje su se udenule između bifea „Skadar” naspram pijace i „Splita” na uglu Ulice despota Stefana, u kom se proslavio Arsenije Romanić, poznatiji kao Aca Devetka. Arsenije je nadimak stekao blagodareći tramvajskoj liniji broj 9, koja mu je jezdila ispred nosa, odnosno izloga. Ne zna se i da su neproziran mrak Skadarske donekle ublažavale samo dve čkiljave ulične svetiljke: na početku, kod Zetske, i na kraju, kod Ulice Strahinjića Bana.

Nekada to nije bilo nimalo privlačno mesto (Fotodokumentacija Politike)

Ideja se preporodila u glavama Uglješe Bogunovića i slikara Marija Maskarelija, uz logističku ispomoć Zuke Džumhura i Uglješe Rajčevića, ali i uz blagoslov preduzimljivog Branka Pešića, koji je upravo tim projektom započeo svoje gradonačelnikovanje.

Priča o „boemskoj četvrti” je nešto starija. Naime, posle premijere opere „Boemi” u Narodnom pozorištu 16. maja 1920. godine ceo ansambl pojačan glumcima zbog recitativa i balerinama kao ukrasom, slavio je taj događaj u kafani „Dva jelena”. Tada se uobročilo da se sve premijere Narodnog pozorišta proslavljaju u toj kafani. Tako se i raščula. A kad se počelo s oblikovanjem Skadarlije, hor mudraca iz ugostiteljskog preduzeća „Višnjica” bacio je oko na trošnu kućicu u prvom komšiluku, pa je u njoj već 1969. osvanulo ovo „tradicionalno utočište beogradskih boema u srcu Skadarlije”.

Docnije je priču o „boemiji” nastavio Momo Kapor, koji je deo života proćerdao u ateljeu na ćuviku višespratnice naspram kafane „Dva jelena”.

Ta kafedžijska mantra proširila se i na „starogradsku muziku” koja se, jelte, od pamtiveka negovala upravo u Skadarskoj. Ova bajka se primila na plodno tle, iako neki možda znaju da je tom tesnom ulicom, do uvođenja gradske kanalizacije početkom prošlog veka, tekao potok Bibija, kraj čijih je obala bilo nanizano šesnaest izbi braće Roma zbog kojih je čitav kvart u gradski šifarnik ušao pod nazivom Ciganmala. I oni su bili muzikanti, ali su svoj repertoar štimovali po ukusima lakovernih seljaka sa obližnje pijace kako bi im što lakše ispraznili nabrekle buđelare.

Skadarska ulica nekoliko godina nakon Drugog svetskog rata (Fotodokumentacija Politike)

S muzikom se nastavilo jer se zna da samo ona ima svojstvo da razveje nelagodu izazvanu zloslutnim mukom, urotničkim šapatom ili pretećom galamom.

A boemski duh?

Zbog pomanjkanja pravih, preduzimljivi su počeli sa zapošljavanjem profesionalaca za platu, koji su glumili boeme u udarnim terminima od – do. Dogodilo se to u vreme kada su negdašnji oberkelneri poneli titule menadžera, a u jelovnicima počeli da osviću specijaliteti stranih, nama nepoznatih kuhinja... verovatno zato što je neko procenio da je i to etapa našeg „puta ka Evropskoj uniji”.

„Ima dana” bi ostala u senci svojih posestrima da u nju, sredinom sedamdesetih, nenajavljeno nije banuo „najdraži gost svih naših kafana” ‒ Josip Broz Tito. Zapravo, gostio se u „Tri šešira”, pa kada mu je dojadila snishodljivost personala, smerno je izrazio želju da promene lokaciju. Od tada su svi „pravoverni” urakljili to svratište, pa je kafana ponekad ličila na skup delegata pred sednicu Gradskog komiteta.

Uglješa Rajčević je među svojim uspomenama sačuvao fotografiju na kojoj je ovekovečena Brozova poseta, ali je u zvaničnim foto-arhivama ona „prepakovana” tako što je s nje u fotošopu izbrisan Bora Pavlović, onda sekretar GK SK opanjkan kao „liberal”.

Zapravo, svi važniji gosti „boemskog kvarta”, pa i kafane „Ima dana”, bili su zabeleženi u Zlatnoj knjizi Skadarlije, koja je na volšeban način nestala iz vidokruga zainteresovanih nakon odlaska poslednjeg doživotnog predsednika. Veruje se da je završila u nečijoj privatnoj kolekciji ili u neprozirnim arhivarijama Službe. Ko zna... Da odnekud izroni, verovatno bi i cene na tržištu skadarlijskih i okolnih kafana bile znatno više? Pamte se još samo Margaret Tačer, koja je nailazila kao nižerangirana činovnica, a zatim i kao Čelična Ledi, kad je mimo protokola izrazila želju da je ponovo odvedu u Skadarliju i upravo ustoličen španski kralj Huan Karlos, koga su jedva nagovorili da pred zoru odspava sat-dva.

A „Ima dana”? Nema veze, biće dana kada će se i slučaj ove kafane razrešiti.

Sve je počelo u „Tri šešira” 

Priča o toj beogradskoj promenadi i njenim svratištima počela je u kafani „Tri šešira” sredinom pedesetih, tokom čudnog nadmetanja Libera Markonija i Zuke Džumhura u ispijanju kuvanog piva, zaboravljenog češkog osveženja. Naravno, obojica su pobedila, ako je to ikome važno, ali tada je rođena ideja o Skadarliji sličnoj ovoj današnjoj, da dozreva mračnih deset godina.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Kakva slicnost izmedju ''gradnje'' beogradskih kafana i ove price. Mogu li kafane da se grade ''bez plana''?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.