Ponedeljak, 03.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bio jednom jedan sud

Напуштена зграда бившег Општинског суда у Ариљу (Фото: лична архива)

Zakonom o uređenju redovnih sudova iz 1929. godine u Arilju, tadašnjem sreskom mestu, osnovan je Sreski sud. Bio je to jedan od 309 sreskih sudova u tadašnjoj kraljevini, koji su s radom započeli 1931. godine. Jedan od prvih sudija Sreskog suda u Arilju bio je Slovenac Rudi Kijovski, posle Drugog svetskog rata profesor Pravnog fakulteta u Ljubljani i slovenački akademik. Svoju pravničku karijeru kao sudijski pripravnik u ovom sudu krajem tridesetih godina prošlog veka započeo je i Svetolik Lazarević, rođen u ariljskom selu Bjeluša, posle rata predsednik Vrhovnog suda NRS od 1952. do 1963. godine.

Od 1945. godine sud je nastavio rad pod istim nazivom, kao (narodni) sreski sud, sve do 11. juna 1966, kad su sreski sudovi nazvani opštinskim sudovima. Opštinski sud u Arilju uselio se 1976. godine u novu, namenski građenu reprezentativnu sudsku zgradu. I u ovom sudu deo svoje sudijske karijere ostvarilo je više kasnije uglednih sudija okružnih sudova i advokata.

Opštinski sud u Arilju prestao je sa radom 31. decembra 2009. godine, kad je stupila na snagu „reforma” pravosuđa, koja je, vreme je pokazalo, iz temelja urušila pravosuđe ove zemlje. Na to je mnogo uticala i novouspostavljena mreža osnovnih sudova, formirana proizvoljno, bez kriterijuma, kao da je reč o mesnim kancelarijama.

Od 1. januara 2010. osniva se sudska jedinica Osnovnog suda u Požegi, koja je radila do 31. decembra 2013. godine. Zatim je rad nastavila tzv. prijemna kancelarija Osnovnog suda u Požegi, nadležna isključivo za prijem pismena i overavanje isprava i potpisa do početka rada javnih beležnika. A 13. decembra 2021. godine u Arilju je počeo da radi javni beležnik, čime je prestao i rad prijemne kancelarije. Sudska zgrada, sada pod ingerencijom Osnovnog suda u Požegi, izuzev tri prostorije koje koristi Odeljenje Prekršajnog suda u Požegi, zvrji prazna.

Na drugoj strani, u zgradi Osnovnog suda u Požegi, koji je sada nadležan za teritoriju opštine Arilje, i u kojoj su smešteni i Osnovno javno tužilaštvo i Prekršajni sud, ne postoje ni minimalni uslovi za rad sudija, sudskih pomoćnika i pripravnika, a posebno za normalno održavanje suđenja.

Da li je tako moralo da bude i mora li tako da ostane?

Arilje je nekad važilo za privlačno mesto. Mladi visokoobrazovani ljudi po završetku školovanja u najvećem broju slučajeva vraćali su se u ovaj svoj grad, a dolazili su i iz drugih krajeva s namerom da tu ostanu. Privatizacija s prelaza iz prošlog u ovaj vek uništila je skoro sva nekadašnja društvena preduzeća. Nekada poznati hoteli „Elen” i „Mlinarev san”, građeni po projektu poznatog arhitekte Mihaila Mitrovića, prvi u centru grada, drugi u živopisnom krajoliku pored reke Rzav, godinama su zatarabljeni i izloženi zubu vremena. Ako bi neko i nameravao da dođe u Arilje, ne bi imao gde da prenoći.

Ukidanjem suda i centralizacijom državne uprave Arilje postepeno dobija obeležja grada na umoru, odale svi beže a niko se ne vraća. Uzalud priča o prestonici malina, kad maline za koju godinu neće imati ko da bere. Tvorci sudske mreže, zanemarujući geografiju i tradiciju, nisu ni razmišljali o tome da se jedan grad može ubiti ukidanjem državnih institucija koje su u njemu postojale 90 godina.

S obzirom na to da je u toku rad na izmenama seta pravosudnih zakona u vezi s nedavnim promenama Ustava, javno pozivam nadležnu komisiju da preispita postojeća rešenja u Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, te da se u Arilje vrati Sudska jedinica Osnovnog suda u Požegi. Imajući u vidu loše smeštajne uslove u kojima radi Osnovno javno tužilaštvo u Požegi, bilo bi opravdano i racionalno da se sedište Osnovnog javnog tužilaštva za područje Osnovnog suda u Požegi izmesti u Arilje, gde u sudskoj zgradi postoje idealni uslovi za rad.

Ako neki od nadležnih organa u postupku pripreme, predlaganja i usvajanja pomenutog zakona smatraju moje predlog neprihvatljivim, predlažem da u važećem zakonu pogledaju primer Surdulice i Vladičinog Hana i objasne mi u čemu je razlika. Ako se zaklinjemo o politiku ravnomernog razvoja unutrašnjosti Srbije, postavljam pitanje: Zašto, kad je reč o rasporedu sudske mreže, Požega ne bi bila kao Surdulica, a Arilje kao Vladičin Han?

Ljubodrag Božović,
advokat, Arilje

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.