Понедељак, 08.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Био једном један суд

Напуштена зграда бившег Општинског суда у Ариљу (Фото: лична архива)

Законом о уређењу редовних судова из 1929. године у Ариљу, тадашњем среском месту, основан је Срески суд. Био је то један од 309 среских судова у тадашњој краљевини, који су с радом започели 1931. године. Један од првих судија Среског суда у Ариљу био је Словенац Руди Кијовски, после Другог светског рата професор Правног факултета у Љубљани и словеначки академик. Своју правничку каријеру као судијски приправник у овом суду крајем тридесетих година прошлог века започео је и Светолик Лазаревић, рођен у ариљском селу Бјелуша, после рата председник Врховног суда НРС од 1952. до 1963. године.

Од 1945. године суд је наставио рад под истим називом, као (народни) срески суд, све до 11. јуна 1966, кад су срески судови названи општинским судовима. Општински суд у Ариљу уселио се 1976. године у нову, наменски грађену репрезентативну судску зграду. И у овом суду део своје судијске каријере остварило је више касније угледних судија окружних судова и адвоката.

Општински суд у Ариљу престао је са радом 31. децембра 2009. године, кад је ступила на снагу „реформа” правосуђа, која је, време је показало, из темеља урушила правосуђе ове земље. На то је много утицала и новоуспостављена мрежа основних судова, формирана произвољно, без критеријума, као да је реч о месним канцеларијама.

Од 1. јануара 2010. оснива се судска јединица Основног суда у Пожеги, која је радила до 31. децембра 2013. године. Затим је рад наставила тзв. пријемна канцеларија Основног суда у Пожеги, надлежна искључиво за пријем писмена и оверавање исправа и потписа до почетка рада јавних бележника. А 13. децембра 2021. године у Ариљу је почео да ради јавни бележник, чиме је престао и рад пријемне канцеларије. Судска зграда, сада под ингеренцијом Основног суда у Пожеги, изузев три просторије које користи Одељење Прекршајног суда у Пожеги, зврји празна.

На другој страни, у згради Основног суда у Пожеги, који је сада надлежан за територију општине Ариље, и у којој су смештени и Основно јавно тужилаштво и Прекршајни суд, не постоје ни минимални услови за рад судија, судских помоћника и приправника, а посебно за нормално одржавање суђења.

Да ли је тако морало да буде и мора ли тако да остане?

Ариље је некад важило за привлачно место. Млади високообразовани људи по завршетку школовања у највећем броју случајева враћали су се у овај свој град, а долазили су и из других крајева с намером да ту остану. Приватизација с прелаза из прошлог у овај век уништила је скоро сва некадашња друштвена предузећа. Некада познати хотели „Елен” и „Млинарев сан”, грађени по пројекту познатог архитекте Михаила Митровића, први у центру града, други у живописном крајолику поред реке Рзав, годинама су затарабљени и изложени зубу времена. Ако би неко и намеравао да дође у Ариље, не би имао где да преноћи.

Укидањем суда и централизацијом државне управе Ариље постепено добија обележја града на умору, одале сви беже а нико се не враћа. Узалуд прича о престоници малина, кад малине за коју годину неће имати ко да бере. Творци судске мреже, занемарујући географију и традицију, нису ни размишљали о томе да се један град може убити укидањем државних институција које су у њему постојале 90 година.

С обзиром на то да је у току рад на изменама сета правосудних закона у вези с недавним променама Устава, јавно позивам надлежну комисију да преиспита постојећа решења у Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, те да се у Ариље врати Судска јединица Основног суда у Пожеги. Имајући у виду лоше смештајне услове у којима ради Основно јавно тужилаштво у Пожеги, било би оправдано и рационално да се седиште Основног јавног тужилаштва за подручје Основног суда у Пожеги измести у Ариље, где у судској згради постоје идеални услови за рад.

Ако неки од надлежних органа у поступку припреме, предлагања и усвајања поменутог закона сматрају моје предлог неприхватљивим, предлажем да у важећем закону погледају пример Сурдулице и Владичиног Хана и објасне ми у чему је разлика. Ако се заклињемо о политику равномерног развоја унутрашњости Србије, постављам питање: Зашто, кад је реч о распореду судске мреже, Пожега не би била као Сурдулица, а Ариље као Владичин Хан?

Љубодраг Божовић,
адвокат, Ариље

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.