Detuđicizacija medijskog prostora

Milenijumska istorija srpskoga, kao retko kojeg vaseljenskog naroda, predstavlja pravu riznicu znanja i iskustva, koja su i danas živa. Uostalom, još u srednjem veku naši preci su nam ostavili amanet, odnosno zavet: „Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio nego si sam sebe potuđio”, koji se pripisuje sakupljaču srpskih zemalja, osnivaču ujedinjene srpske države i rodonačelniku duge loze Nemanjića, Stefanu Nemanji, Simeonu Mirotočivom.

U petak, 24. juna 2022, moj kamarat, među rudarima reč koja znači više od brata, Dragoslav Slović, nosilac pet titula doktora nauka i jedne akademika Ruske akademije, javlja da je elektronskom poštom uputio tekst Nacrta Balkanske konvencije o uspostavljanju konfederalne zajednice između četiri (po mišljenju inicijatora) suverene balkanske države, s namerom da bude upućen Aleksandru Vučiću, predsedniku Srbije, kao jedne od država potpisnica.

Odlučno sam izrazio neslaganje i okarakterisao predlog kao suprotan nacionalnim interesima, na šta je usledila reakcija kamarata: Možda je to marketinški trik u kontekstu projekta „Otvoreni Balkan”.

Svega petnaestak dana od ovog „nemilog događaja”, u nedelju, 10. jula 2022, „Politika” u kultnoj rubrici „Balkanski evergrin” objavljuje kolumnu pod naslovom „’Best of’ patrijarha Porfirija”, autora Aleksandra Apostolovskog, novinara, javnog delatnika i jednog od urednika ovog dnevnog lista.

Završna rečenica ove kolumne sa naslovne stranice lista glasi: „Ko god da misli da je Porfirije, gostujući kao muzički urednik na Radio Beogradu 202, nameravao da se bavi ličnim marketingom, stavljajući na sebe odoru modernog patrijarha, taj ne poznaje Njegovu svetost.”

Kap je prelila čašu kada sam u „Politici”, 13. jula 2022, pročitao kako je izvesni direktor Odseka za marketing i odnose sa javnošću Univerziteta „Megatrend” poručio svima koji kritikuju njihovu optuženu reklamu: „Ne znate ništa o marketingu!”

Sva tri primera ukazuju na to da se termin „marketing” očigledno upotrebljava tamo gde treba naznačiti: propagandu, promociju, reklamu, agitaciju, što ćemo u nastavku ovog teksta detaljnije obraditi.

Evo još samo jednog karakterističnog primera koji potvrđuje potrebu uključivanja širih slojeva društva, a naročito inteligencije koja prednjači u širenju anglomanije i da se konačno pristupi deanglicizaciji, odnosno detuđicizaciji srpskog jezika, odnosno javnog medijskog prostora Srbije i spasavanju svega što se spasit može.

U rubrici „Među nama”, „Politika” od 12. jula 2022, objavljuje tekst pod naslovom: „U tem Somboru, srpski je na umoru”, u kojem pored ostalog autor Dušan Krnjački konstatuje: „Ako neki od malobrojnih stranih gostiju prođe glavnom ulicom – Kralja Petra Prvog, neće imati utisak da se nalazi u Srbiji... više od 90 posto naziva prodavnica ispisano je na stranim jezicima...”

Nažalost, stanje nije mnogo bolje ni u ostalim delovima Srbije, pa ni u Senti, rodnom mestu velikana srpskog pesništva Matije Bećkovića, koji je svoje celokupno stvaralačko delo okitio najizvornijim rečima i izrazima iz bogatog srpskog jezika, neupotrebivši pritom baš nijednu „tuđicu”, što ga između ostalog svrstava rame uz rame sa slavnim Njegošem. Krajnje je vreme za akciju.

„Marketing” nije reč već kovanica, termin, a termin je „izraz koji tačno označava nešto iz nauke” (leksikon, M. Vujaklija), a sastoji se od reči „market” i sufiksa „ing”. Reč „market” je severnofrancuskog porekla, koju su Amerikanci „pozajmili” od Francuza, kao što su to uradili i sa „američkim jezikom”, koji su takođe „pozajmili”, ovoga puta od Engleza.

Kovanica „marketing” je nastala tako što se na reč „market”, koja u izvornom obliku znači tržište, mesto prodaje, dodaje sufiks „ing”, koji označava akciju, proces, proizvod ili rezultat neke akcije ili procesa, nešto što se odnosi na neki specifičan koncept, odnosno koncepciju. Sam termin „marketing” upotrebljen je prvi put 1904. godine (kada je i „Politika” osnovana), u jednom predavanju na Univerzitetu u Pensilvaniji, SAD (izvod iz knjige „Organizacija marketinga – teorija i primena”, N. Bjelić, IRP, Beograd, 1988).

Smatram sebe poznavaocem izvornog značenja termina „marketing” i marketinga kao poslovne filozofije, na čemu sam magistrirao i razradio teze za doktorsku disertaciju pod naslovom „Teorijsko-empirijske determinante organizovanja marketinga”, koja je na sednici Nastavno-naučnog veća Ekonomskog fakulteta, prihvaćena i određen je mentor. U međuvremenu, preuzimanjem obaveza, iz nadležnosti čelnika Rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata „Trepča”, a koje je tadašnji šef države ocenio kao: „zadatak od nacionalnog interesa”, rad na doktoratu sam odložio za neka bolja vremena, tako da sam do danas ostao na poziciji doktoranda.

Neshvatljivo je, kada se i danas, posle tačno 118 godina od prve pojave termina „marketing”, čuje rasprostranjeno i skoro opšteprihvaćeno njegovo nakaradno, novo značenje koje se bukvalno poistovećuje, kako smo već naglasili, s propagandom, promocijom, reklamom, agitacijom, pa nam ostaje da se energičnije borimo protiv svih jezičkih deformacija. Istina, da je propaganda moćna i „ona je za demokratiju isto što i malj za totalitarnu državu” (A. N. Čomski), ali je neophodno da bude nazvana odgovarajućom rečju ili terminom.

Hoću da verujem da će nakon ovih činjenica, propagandisti i razni analitičari koji sebe titulišu kao „marketinške stručnjake”, prvo dobro razmisliti o svom ugledu i predstavljanju u javnosti, a da će novinari, kao pripadnici svetske sile broj jedan, predano raditi na očuvanju izvornog srpskog jezika i pisma. Svakako da postoji kako pojedinačna tako i kolektivna odgovornost, odgovornost institucija i srpske političke, intelektualne i kulturne elite, za dosadašnje širenje kancerogene epidemije u preimenovanju viševekovnih toponima i korišćenju „tuđica”. Najkarakterističniji primeri su: Kosovo, umesto Kosovo i Metohija, zapadni Balkan umesto centralni i istočni Balkan, preševska umesto južnomoravička dolina, Sandžak (naziv iz vremena otomanske okupacije) umesto Raška oblast (iz doba prve srpske države), kao i mnoge, u svakodnevnom govoru, besmislice, kao što su onlajn, spinovanje, lajkovanje, brifingovanje, involviranje, devastiranje i sijaset drugih tuđica.

Svakako da pripadnici jednog naroda koji tzv. zapadne, odnosno tuđe „vrednosti” meću ispred obaveza koje im po rođenju pripadaju: očuvanje zemlje, naroda i jezika, čime se iskazuje rodoljublje (po srpskom), odnosno patriotizam (po grčkom), treba dobro da razmisle kojem će se „carstvu” prikloniti.

Generalni direktor „Trepče” tokom poslednje decenije 20. veka