Ponedeljak, 26.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KA­KO ŠKO­LAR­CI­MA BO­LjE PRI­BLI­ŽI­TI ISTO­RI­JU

U mu­ze­ju se lakše uči

De­se­ti­ne hi­lja­da đa­ka go­di­šnje po­se­te Ko­nak kne­gi­nje Ljubice, Mu­zej Ive An­dri­ća, Rod­nu ku­ću voj­vo­de Ste­pe Stepanovića, Mu­zej Jo­va­na Cvi­ji­ća, ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte u Vin­či i dru­ge lo­ka­li­te­te Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da. – Ube­dlji­vo najviše, čak 80.000, struč­no vo­đe­nih raz­gle­da­nja Spomeničkog kom­plek­sa Ste­fa­nu Ne­ma­nji
(Фото Музеј града Београда)

Đa­ci­ma neo­do­lji­vi škol­ski ča­so­vi van kla­sič­nih uči­o­ni­ca u auten­tič­nom am­bi­jen­tu kul­tur­nog i isto­rij­skog na­sle­đa deo su tra­di­ci­je i sva­ko­dne­vi­ce u usta­no­va­ma i na lo­ka­li­te­ti­ma u sa­sta­vu Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da. Di­op­tri­jom mu­zej­skih i pro­svet­nih rad­ni­ka to se pod­ra­zu­me­va, ali iz­mi­če iz vi­do­kru­ga jav­no­sti. Po­gre­šan je uti­sak da je obra­zov­na de­lat­nost i sa­rad­nja mu­ze­ja sa ško­la­ma ne­gde na mar­gi­na­ma, da đa­ci ne do­la­ze u mu­ze­je, da ta­mo ne­ma za uče­ni­ke pa­žlji­vo osmi­šlje­nih pro­gra­ma ko­ji do­slov­no pra­te pro­gra­me na­sta­ve i uče­nja. Prak­sa po­tvr­đu­je su­prot­no. Go­di­šnje mu­zej­ski pe­da­go­zi i ku­sto­si re­a­li­zu­ju vi­še od 100.000 in­di­vi­du­al­nih i grup­nih obi­la­za­ka, raz­gle­da­nja i pred­sta­vlja­nja bla­ga Mu­ze­ja gra­da. Me­đu po­se­ti­o­ci­ma bu­du de­se­ti­ne hi­lja­da škol­ske de­ce – đa­ka na eks­kur­zi­ji u pre­sto­ni­ci i nji­ho­vih vr­šnja­ka iz be­o­grad­skih ško­la ko­ji ra­do i re­dov­no uče­stvu­ju u obra­zov­nim ra­di­o­ni­ca­ma stvo­re­nim da pro­ši­re lek­ci­je i pro­du­be zna­nje iz ve­ći­ne škol­skih pred­me­ta, po­čev­ši od srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti, isto­ri­je, ge­o­gra­fi­je, li­kov­ne umet­no­sti...

– Osnov­ni po­stu­la­ti mu­zej­ske de­lat­no­sti su za­šti­ta, akvi­zi­ci­ja, pre­zen­ta­ci­ja i edu­ka­ci­ja, a na tim te­me­lji­ma po­či­va i rad Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da od osni­va­nja 1903. go­di­ne. Kao kom­plek­sna usta­no­va ima­mo i Ode­lje­nje mu­zej­ske pe­da­go­gi­je i na sve­o­bu­hva­tan na­čin tru­di­mo se da do­đe­mo do sva­kog po­je­din­ca, a sa­rad­nja s pred­škol­skim, škol­skim i uni­ver­zi­tet­skim obra­zo­va­njem je na­ša dnev­na prak­sa. Mi smo od­u­vek pro­ši­re­na uči­o­ni­ca svih ško­la. U pret­hod­noj go­di­ni u na­šim mu­ze­ji­ma za­be­le­že­no je ukup­no 115.395 po­se­ta, od to­ga je sa­mo u na­šim edu­ka­tiv­nim ra­di­o­ni­ca­ma uče­stvo­va­lo vi­še od 11.000 de­ce škol­skog uz­ra­sta. Ube­dlji­vo naj­vi­še po­se­ti­la­ca be­le­ži Spo­me­nič­ki kom­pleks Ste­fa­nu Ne­ma­nji, gde je sva­ko­dnev­no mi­li­on­ski pro­tok lju­di, što pro­la­zni­ka, što na­mer­nih po­se­ta. Na­ši vo­di­či su stal­no na tom lo­ka­li­te­tu, a pro­šle go­di­ne su re­a­li­zo­va­li ukup­no 80.000 struč­no vo­đe­nih obi­la­za­ka, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i mno­go škol­skih gru­pa naj­vi­še iz Voj­vo­di­ne – pre­do­ča­va za naš list Je­le­na Me­da­ko­vić, di­rek­tor Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.

Pod kro­vom ove in­sti­tu­ci­je ukup­no je 20 mu­ze­ja. Od to­ga 11 ši­rom otvo­re­nih vra­ta do­če­ku­ju re­dov­ne po­se­te i go­to­vo svi ima­ju po uči­o­ni­cu, i to opre­mlje­nu mo­der­nim uči­li­ma, in­ter­ak­tiv­nim ta­bla­ma i ta­ble­ti­ma po­mo­ću ko­jih se vir­tu­el­nim tu­ra­ma pu­tu­je kroz ži­vot i rod­ne ku­će zna­me­ni­tih ve­li­ka­na na­u­ke i umet­no­sti. Ko­nak kne­gi­nje Lju­bi­ce, Mu­zej Ive An­dri­ća, Rod­na ku­ća voj­vo­de Ste­pe Ste­pa­no­vi­ća, Mu­zej Jo­va­na Cvi­ji­ća, Za­vi­čaj­ni mu­zej Žar­ko­va, ali i mu­ze­ji pod otvo­re­nim ne­bom kao što su ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte „Be­lo Br­do” u Vin­či i Spo­me­nič­ki kom­pleks Ste­fa­nu Ne­ma­nji ne­za­o­bi­la­zna su od­re­di­šta i omi­lje­na me­sta za iz­let, sti­ca­nje i nad­grad­nju đač­kog zna­nja van škol­skih uči­o­ni­ca.

– Na­še is­ku­stvo po­ka­zu­je da se u mu­ze­ju uči lak­še. Go­to­vo da ne­ma na­stav­ni­ka srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti ko­ji đa­ci­ma be­o­grad­skih ško­la ni­je odr­žao čas u Mu­ze­ju Ive An­dri­ća. Tu je 70 od­sto đač­kih po­se­ta. Ča­so­vi isto­ri­je se re­dov­no or­ga­ni­zu­ju u na­šoj spo­men-ku­ći voj­vo­de Ste­pe, gde su vo­ždo­vač­ki đa­ci naj­re­dov­ni­ji go­sti. Na­stav­ni­ci ve­ro­na­u­ke re­a­li­zu­ju deo svo­je na­sta­ve u Le­ga­tu iko­na Se­ku­lić. Na hi­lja­de uče­ni­ka do­la­zi u Ko­nak kne­gi­nje Lju­bi­ce i uče­stvu­je u pro­gra­mi­ma upo­zna­va­nje s ne­ma­te­ri­jal­nim kul­tur­nim na­sle­đem. „Na ka­fi kod kne­gi­nje Lju­bi­ce” de­ca sa­zna­ju vi­še o ču­ve­noj kne­gi­nji, pe­ri­o­du vla­da­vi­ne Obre­no­vi­ća, a de­voj­či­ce vo­le i da obu­ku re­pli­ku kne­gi­nji­ne ha­lji­ne, da na­krat­ko bu­du ma­le kne­gi­nje. Ško­lar­ci ra­do uče­stvu­ju i u na­šem pro­gra­mu „Bu­di gost na srp­skoj sla­vi”. Tu za slav­skim sto­lom i tr­pe­zom kao go­sti uče o 78 sve­ta­ca ko­je sla­vi­mo, šta je kr­sna sla­va, i ve­o­ma im je za­ni­mlji­vo da pu­tu­ju od slav­skog i sit­nih ko­la­ča do zna­nja. Kroz pro­gram „Mi­raz” sa­zna­ju šta je to zna­či, upo­zna­je­mo ih sa ru­ko­tvo­ri­na­ma, ve­zom, po­seb­nim knji­ga­ma re­ce­pa­ta, na­sle­đem i tra­di­ci­jom iz do­me­na ga­stro­no­mi­je, ali i ure­đe­nja ku­će – do­ča­ra­va di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da Be­o­gra­da.

U ovom tre­nut­ku, ka­že, već pe­tu ne­de­lju za­re­dom u Ko­na­ku kne­gi­nje Lju­bi­ce re­a­li­zu­ju se dva edu­ka­tiv­na pro­gra­ma Mu­ze­ja gra­da za ško­lar­ce u ma­njim gru­pa­ma. Je­dan je upo­zna­nje sa zid­nim li­kov­nim teh­ni­ka­ma i iz­ra­dom mo­za­i­ka, a dru­gi su ra­di­o­ni­ce ar­he­o­lo­gi­je u ko­ji­ma đa­ci sa­zna­ju šta se do­ga­đa s ma­te­ri­ja­lom od mo­men­ta ka­da se is­ko­pa do tre­nut­ka ka­da po­sta­ne kul­tur­no do­bro u de­pou ili na mu­zej­skoj iz­lo­žbi. Od oko 55.000 po­se­ti­la­ca ovog ko­na­ka go­di­šnje, naj­ma­nje tre­ći­na su de­ca.

– Na­ša oba­ve­za kao usta­no­ve ko­ja ba­šti­ni vi­še od 150.000 pred­me­ta u sta­tu­su kul­tur­nog do­bra, i mno­go vi­še kroz stu­dij­ske zbir­ke, je­ste upra­vo u to­me da sav naš ma­te­ri­jal bu­de na ras­po­la­ga­nju obra­zov­nom si­ste­mu ka­ko bi in­for­ma­ci­je iz uči­o­ni­ce mo­gle na za­ni­mlji­vi­ji i kre­a­tiv­ni­ji na­čin da se na­u­če ili do­pru do uče­ni­ka u auten­tič­nom am­bi­jen­tu mu­ze­ja kroz uvid u i in­ter­ak­ci­ju s ori­gi­nal­nim pred­me­ti­ma. Ko­nak, mu­ze­ji An­dri­ća i Cvi­ji­ća, ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte u Vin­či, ku­ća voj­vo­de Ste­pe ne­pre­kid­no u to­ku go­di­ne na naj­bo­lji na­čin slu­že kao me­sta za re­a­li­za­ci­ju oči­gled­ne na­sta­ve. Pre­po­ru­ka je pro­svet­nog vr­ha da škol­ska de­ca ostva­ru­ju deo obra­zov­no-vas­pit­nog pro­ce­sa u usta­no­va­ma kul­tu­re i na isto­rij­skim lo­ka­li­te­ti­ma, a da ta­ko i ra­di­mo uve­rio se i mi­ni­star pro­sve­te Bran­ko Ru­žić, ko­ji nam je ne­ko­li­ko pu­ta do­la­zio u po­se­tu – po­ja­šnja­va Je­le­na Me­da­ko­vić.

Ona is­ti­če da su mu­zej­ski pe­da­go­zi ste­kli li­cen­ce za rad s de­com i da se kon­stant­no struč­no usa­vr­ša­va­ju. Na­vo­di pri­mer da su ku­sto­si Mu­ze­ja ba­njič­kog lo­go­ra pro­šli edu­ka­tiv­ni se­mi­nar Me­mo­ri­jal­nog cen­tra „Jad Va­šem” s na­me­rom da se obra­zov­ni pro­gra­mi za ča­so­ve isto­ri­je o ge­no­ci­du i Ho­lo­ka­u­stu ko­ji se već re­a­li­zu­ju u mu­zej­skoj uči­o­ni­ci još bo­lje osmi­sle i pri­la­go­de đa­ci­ma.

Spir­ti­na ku­ća pred otva­ra­njem

Za­vi­čaj­ni mu­zej u Ze­mu­nu, ču­ve­na Spir­ti­na ku­ća, pred otva­ra­njem je, na­ja­vlju­je za naš list di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da i ot­kri­va da je i tu je­dan pro­stor opre­de­ljen za mul­ti­funk­ci­o­nal­nu uči­o­ni­cu.

– Ve­ru­jem da će od na­red­ne škol­ske go­di­ne upra­vo Spir­ti­na ku­ća bi­ti naj­o­mi­lje­ni­ji pro­stor za ča­so­ve isto­ri­je, kul­tu­re, srp­skog je­zi­ka, a za uče­ni­ke umet­nič­kih ško­la me­sto oku­plja­nja i ozbilj­ni­jeg ra­da i pr­vih is­tra­ži­vač­kih ko­ra­ka. Ona je za­vr­še­na 1855. go­di­ne po pro­jek­tu Hajn­ri­ha fon Fer­stla i pra­vi je ma­li dvo­rac. Sve re­sta­u­ra­tor­ske ra­do­ve smo iz­ve­li. To će stu­den­ti­ma umet­nič­kih fa­kul­te­ta i ar­hi­tek­tu­re, kao i đa­ci­ma umet­nič­kih ško­la bi­ti omi­lje­no me­sto – oče­ku­je Me­da­ko­vi­će­va.

Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je i on­lajn

Mu­zej­ska edu­ka­ci­ja ob­u­hva­ta iz­u­zet­no ši­rok spek­tar ak­tiv­no­sti od pred­škol­skog do vi­so­kog obra­zo­va­nja, na­po­mi­nje Je­le­na Me­da­ko­vić.

– Mu­zej po­seb­no slu­ži kao is­tra­ži­vač­ki cen­tar za stu­den­te i post­di­plom­ce, kao i sve na­uč­ne rad­ni­ke. Kroz Era­zmus pro­gram pri­ma­mo i stu­den­te iz ino­stran­stva, ta­ko da smo ne­dav­no is­pra­ti­li grč­ke stu­den­te ko­ji su če­ti­ri me­se­ca pro­ve­li na edu­ka­ci­ji u Mu­ze­ju gra­da. Još od 1960. go­di­ne ima­mo Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je, a ot­ka­ko je sti­gla pan­de­mi­ja i u di­gi­tal­nom for­ma­tu ima­mo isto­i­me­ni pot­kast. Tu je zbir­ka pre­da­va­nja na raz­li­či­te te­me s ku­sto­si­ma i pro­fe­so­ri­ma uni­ver­zi­te­ta. Upra­vo za Klub lju­bi­te­lja isto­ri­je spre­ma­mo no­vo pre­da­va­nje o Ho­lo­ka­u­stu, Sta­rom saj­mi­štu i Ba­njič­kom lo­go­ru. Kroz edu­ka­tiv­ni pro­gram raz­vi­li smo i apli­ka­ci­ju „Ho­lo­grad”, po­mo­ću ko­je ske­ni­ra­njem kju-ar ko­do­va mo­že­te sa­zna­ti vi­še o kul­tur­nom na­sle­đu na te­ri­to­ri­ji pre­sto­ni­ce. Na pri­mer na te­mat­skoj iz­lo­žbi „Mu­zič­ko pri­ja­telj­stvo – Da­vo­rin Jen­ko i Ste­van Sto­ja­no­vić Mo­kra­njac”, ko­ja je tre­nut­no u Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju Žar­ko­va, oči­ta­va­njem kju-ar ko­do­va mo­že­te da po­se­ti­te Mo­kranj­če­vu rod­nu ku­ću ili da slu­ša­te de­la ovih ve­li­kih kom­po­zi­to­ra – ob­ja­šnja­va di­rek­tor­ka Mu­ze­ja gra­da.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божидар Анђелковић
„Бравар" је, по налогу светских моћника, уништио елиту, ишчупао корене српског народа, форсирао „учење уз рад" да будући „интелектуалци” не би могли да конкуришу кадровима са Харварда и Оксфорда. Само неколико факултета у тадашњој Југославији стварали су стручњаке светског калибра, од којих су многи отишли у иностранство. Бесмислене, марксистичке студије на многим факултетима друштвених наука имале су за циљ да девалвирају високо школство у Југославији. А онда је стигао рачун...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.