Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Američko-kineski rat 2034.

Jedan američki penzionisani admiral i novinar napisali su triler „2034”, koji, prateći seriju incidenata u Južnom kineskom moru, tesnacu Hormuz i Vašingtonu, predviđa apokalipsu: rat Sjedinjenih Američkih Država i Kine će početi u godini naslova knjige

Daleke 1978. britanski vazduhoplovni maršal ser Džon Haket objavio je knjigu „Treći svetski rat: avgust 1985”. Iako bazirana na geopolitičkim činjenicama, pokazalo se da prognoza nije bila tačna.

Danas mnogi ponovo govore o trećem globalnom sukobu, ali pre nego što je izbio rat u Ukrajini, jedan američki penzionisani admiral i novinar napisali su triler „2034”, koji, prateći seriju incidenata u Južnom kineskom moru, tesnacu Hormuz i Vašingtonu, predviđa apokalipsu: rat Sjedinjenih Američkih Država i Kine će početi u godini naslova knjige.

Autori su veterani američke vojske. Džejms Stavridis bio je glavnokomandujući NATO-a i do penzionisanja 2013. komandant američki snaga u Evropi. Eliot Akerman, publicista, služio je u marincima i učestvovao u tajnim operacijama CIA na Bliskom istoku i po jugoistočnoj Aziji, uključujući Irak i Avganistan.

Roman ima fiktivne likove koji se uklapaju u različite scenarije, ali sve se sažima u jednoj tački: početak rata SAD i Kine 2034. Tome prethodi serija događaja koji nisu planirani, počinjeni ljudskim greškama ili njihovim pogrešnim procenama, ali sve se završava međunarodnom tragedijom kakvu svet dotle nije video.

U vreme kada su Sjedinjene Američke Države gotovo opsesivno bave Kinom, roman je brzo izbio u vrh bestselera s jasnom porukom: knjiga je fikcija, ali bi ljudi morali da budu upoznati s njenim sadržajem. Robert Gejts, bivši direktor CIA i sekretar za odbranu, preporučuje je uz zaključak da bi mogli da se suočimo s nečim sličnim u godinama koje dolaze.

„Ovo je knjiga koja vam pokazuje da je ono što možete da vidite sada nešto veoma slično onome što bi mogli da vidite u budućnosti”, smatra još jedan čovek upućen u obaveštajne poslove i diplomatiju, bivši šef izraelskog Mosada Efraim Halevi, koji smatra da je vrednost špijunskog trilera u tome što određene stvari razotkriva u sadašnjem trenutku.

Da li bi košmar trećeg svetskog rata u ne tako dalekoj budućnosti mogao da postane stvarnost? Da li su „štetne aktivnosti” Pekinga casus belli?

Kina se danas kritikuje zbog kršenja ljudskih prava muslimanske manjine Ujgura u Sinđengu i poziva se da održi visok stepen autonomije Hongkonga. Zapad je sve zabrinutiji i što Kina zajedno s kapitalom pokušava da izveze svoj centralizovan i autoritarniji politički model, što se jasno videlo tokom prvih nedelja pandemije. Predsednik Si Đinping sprema se da 2022. preuzme treći mandat generalnog sekretara KP Kine, rušeći decenijama uvažavan sistem ograničenih mandata. Njegove misli, kao nekada Mao Cedungove, uče se po osnovnim školama čime se sve otvorenije promoviše kult ličnosti.

SAD pre svega upozoravaju da kineski „ubrzani vojni rast” predstavlja „sistematski izazov” atlantskoj sigurnost i međunarodnom poretku zasnovanom na vladavini prava. Podaci pokazuju da je Kina troškove za odbranu u periodu 2015–2020. povećala gotovo za trećinu. Procenat uvećanja u tih pet godina je sledeći: Kina 27, a SAD 12,1 odsto.

Bivši predsednik Donald Tramp je po odlasku s vlasti u jednom saopštenju poručio da bi načelniku Združenog generalštaba Marku Mileju trebalo „suditi za izdaju” što je preduzimao korake za sprečavanje rata s Kinom tokom Trampovog predsednikovanja.

Predsednik Džozef Bajden jasno je stavio do znanja da mu je region Azije i Pacifika prioritetan zbog obuzdavanja Kine, koja je ne samo najveći ekonomski rival već se označava i kao vojna pretnja regionu Pacifika. Bajden ozbiljno, mada s polovičnim uspehom, radi na okupljanju saveznika u EU i u NATO u jedinstven front suočavanja s Kinom. Evropska unija je posle sedam godina pregovaranja pod pritiskom Vašingtona i organizacija za ljudska prava suspendovala sveobuhvatni sporazum o investicijama.

Američko-kinesko zaoštravanje je na uzlaznoj putanji. SAD isporučuju Tajvanu novo savremeno naoružanje, dok Peking Amerikancima poručuje da nikada neće dozvoliti tajvansku nezavisnost. Predsednik Si poziva Tajvan na saradnju, ali ne isključuje vojne korake kako bi se povratio kineski suverenitet nad Tajvanom.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorava da se Kina „približava” NATO-u u vojnom i tehnološkom smislu, mada istovremeno ponavlja da alijansa ne želi novi hladni rat. „Kina nije naš protivnik, nije naš neprijatelj.”

Autori „2034” imaju druge procene. Admiral Stavridis ozbiljno strahuje da su SAD i Kina, dve velike sile koje poseduju strateško i taktičko nuklearno naoružanje, na putu konfrontacije.

Slučajnost je htela da nekoliko nedelja pošto je knjiga objavljena, 2021, kineski ministar inostranih poslova Vang Ji otputuje za Teheran, gde je s tadašnjim šefom iranske diplomatije Mohamadom Džavadom Zarifom potpisao 25-godišnji sporazum o strateškoj saradnji. Amerikanci i Izraelci su zabrinuti.

Južno kinesko more je u epicentru rivalstva i rastućih tenzija. Kina polaže pravo na suverenitet nad velikim vodenim prostranstvom koje je od ogromne važnosti za komercijalnu plovidbu još od vremena Drugog svetskog rata i po kome je izgradila veštačka ostrva.

Tajvan, čiji su odnosi s Kinom napeti od tog rata, takođe polaže pravo na suverenitet delova Južnog kineskog mora, kao i Japan, Malezija i Filipini, koje kineske aktivnosti opisuju kao agresivne i opasne. Iako je Stalni sud za arbitražu iz Haga stao na stanovište da kineske teritorijalne pretenzije krše Konvenciju UN o morskom pravu, Peking je presudu odbacio i nastavlja da sporna područja tretira kao svoja.

Vašington procenjuje da je njegov najviši strateški i vojni interes sloboda plovidbe kroz akvatoriju kroz koju prilazi trećina globalnog brodskog transporta, više od tranzita kroz Suecki i Panamski kanal zajedno. Južno kinesko more je ključna ruta američkih trgovačkih brodova na putu za Aziju. Svako remećenje plovidbe preti globalnom političkom i ekonomskom krizom. Stavridis i Akerman nagoveštavaju da bi to bilo i uvod u rat.

Roman i počinje žestokim pomorskim sukobom američke i kineske mornarice. Flotila SAD koja patrolira da bi pokazala američku silu, opazi zapaljeni brod i krene u njegovom pravcu. Ispostaviće se da je sve kineska zamka. Amerikanci su poraženi i gube više od stotinu mornara i nekoliko brodova.

U isto vreme, američki lovac F-35 nadleće prolaz Hormuz u trenutku kada sajber-oružje preuzima kontrolu nad sistemom njegovog aviona koji sleće u Teheran. Zarobljenog pilota, koji je bio na zadatku da testira nove sisteme, brutalno ispituje oficir iranske Revolucionarne garde. Njegov život je ugrožen.

Predsednica SAD u međuvremenu se vraća za Vašington s neke međunarodne konferencije. Njen avion ima samo isprekidanu komunikaciju s Belom kućom jer je Amerika žrtva nezapamćenog sajber-napada koji, između ostalog, prestonicu ostavlja u mraku.

Kineski vojni ataše odlazi u Belu kuću i predaje ultimatum koji povezuje događaje u Persijskom zalivu i u Americi. Potvrđuje da Kina stoji iza oba napada. Po naredbi iz Pekinga, odmah se vraća za Kinu ne čekajući američki odgovor.

Rat može da počne, a pokazuje se da glavni protagonisti s obe strane konflikta, iako žele da izbegnu nuklearni sukob, često prave ozbiljne greške koje vode u katastrofu.

Da li će se to biti redosled događaja, da li će se pojavljivati u drukčijoj formi, svakako će moći da se ustanovi i pre 2034. Robert Gejts hvali knjigu: „Ona okreće stranicu. ’2034’ je roman o sukobu za koji se nadamo da se nikada neće dogoditi. Oslanjajući se na ozbiljno operativno i diplomatsko iskustvo, admiral Stavridis i Eliot Akerman dočarali su noćnu moru koju očajnički moramo da izbegnemo. Roman je upozoravajuća priča za naše doba i podsetnik koliko brzo događaji mogu da izmaknu kontroli – čak i pre 2034. godine.”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

.
uzeo sam za učitelje one koje su na granici poznatog znanja .. na Columbia kendela nobelovca na mit lendera šefa državnog projekta genoma
Перагеније
Та прича је ЗАСТАРЕЛА већ у време објављивања романа. Што би рекао Нилс Бор, "предвиђања су тешка, поготово предвиђања будућности"... :)
Борис М. Бања Лука
Јуначили су се на Ираку, Либији, Гранади, Југославији, Авганистану... Списак је дугачак. Тешко ће да ударају по Кини, Русији, Индији. А нема ни рачунице. Њихов бизнис је пљачка малених и немоћних.
Deus
САД пре свега упозоравају да кинески „убрзани војни раст” представља „систематски изазов” атлантској сигурност и међународном поретку заснованом на владавини права. --- A treba da glasi: САД пре свега упозоравају да кинески „убрзани војни раст” представља „систематски изазов” атлантској сигурност и "међународном поретку заснованом на владавини права". Dobro obratiti paznju gde su navodnici. Medjunarodni poredak Zapada se ne bazira na vladavini prava vec na pravu jaceg.
Боривоје Банковић
Ништа од тог посла. Америка ратује само са слабијима од себе. Где постоји могућност да добије по носу, само се шепури.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.