Gde su se zagubila pametna brojila

Potrošači u Srbiji nemaju pametna brojila, a ne zna se ni kada će se na taj način očitavati potrošnja struje. Pre više od deset godina to je bilo vrlo aktuelno pitanje, mediji su naširoko pisali o uslovima tendera za njihovu nabavku, o velikoj konkurenciji među proizvođačima, njihovim zamerkama na javne nabavke… I onda muk.

Fiskalni savet (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize navodi da Elektrodistribucija Srbije (EDS) više od deceniju ne uspeva da realizuje projekat ugradnje pametnih brojila iako su sredstva bila ugovorena još 2010.

„Neefikasnost u realizaciji investicionih projekata u distributivnom sektoru najbolje odražava projekat ugradnje pametnih brojila, koji je država još 2010. započela sa tadašnjom EPS distribucijom. Krajem te godine ugovorene su i prve kreditne linije od po 40 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB) što je, po tadašnjim procenama bilo dovoljno za ugradnju oko 250.000 naprednih brojila u prvoj fazi. Međutim, prema raspoloživim podacima do danas nisu napravljeni opipljivi pomaci u njihovoj instalaciji, na šta uostalom ukazuje i podatak da ova brojila ima manje od četiri odsto krajnjih korisnika”, navode iz FS-a.

Prva faza projekta trebalo je da bude okončana do 2015., međutim usled višestrukih zastoja u javnim nabavkama projekat nije daleko odmakao. Rokovi za korišćenje kredita su se prolongirali, da bi na kraju u 2020. kreditna linija EIB-a bila otkazana pošto nijedan dinar u međuvremenu nije povučen. Slično se dogodilo i sa kreditnom linijom EBRD-a gde je oko 90 odsto vrednosti zajma otkazano. Projekat je suštinski ostao na početku, a EDS je krajem 2021. i početkom 2022. ponovo, uz državne garancije, obezbedio kreditna sredstva za ove namene.

Tako je propuštena prilika da se u protekloj deceniji naprave veće uštede i umanji jedan od gorućih problema domaćeg elektroenergetskog sektora. Smanjenje distributivnih gubitaka, u najširem smislu, ublažilo bi pritisak potrošnje na proizvodnju (iz postojeće proizvodnje veći deo električne energije stizao bi do krajnjih korisnika) i unapredilo bi poslovanje EDS-a kroz manje odlive za pokrivanje troškova nadoknade gubitka (po zakonu EDS mora izgubljenu količinu da kupi od proizvođača) i angažovanje kontrolora. Zbog svega navedenog veliki je i nerazumljiv propust i države i preduzeća (EPS-a i EDS-a) što ovaj projekat do sada nije realizovan, ukazuju iz FS-a.

Procenjuju da je za rešavanje sistemskih problema potrebno povećati investicije u distributivnom sektoru i to za oko 100 miliona evra. Da bi se smanjili gubici na mreži (tehnički i krađe), modernizovala zastarela mreža i povećala pouzdanost snabdevanja neophodno je povećati investicije u distributivnu mrežu. S obzirom na to da su ulaganja u prethodnom periodu bila ispod nivoa amortizacije, dobra ekonomska praksa nalaže da se one u narednom periodu drže najmanje 20 odsto iznad tog nivoa čime bi se zaustavilo dalje propadanje distributivne mreže i nadoknadio manjak iz prethodnog perioda. Nešto veće investicije sugeriše uporedna analiza sa Češkom energetskom distribucijom koja je u periodu 2016–2020. investirala i preko 40 odsto iznad amortizacije. Međutim, zapuštenost i zastarelost domaće distributivne mreže usled višegodišnjeg podinvestiranja verovatno iziskuje još veća ulaganja.

„Uzimajući sve u obzir, procenjujemo da bi odgovarajući srednjoročni cilj za EDS trebalo da bude trajnije podizanje godišnjih investicija u ovom sektoru na oko 200 miliona evra. To je oko 100 miliona evra više u odnosu na njihov nivo iz prethodnih nekoliko godina i 50 odsto iznad nivoa amortizacije. Investicije bi prvenstveno trebalo usmeriti u ugradnju pametnih brojila što bi unapredilo merenje potrošnje električne energije i smanjilo gubitke usled krađa, kao i modernizaciju zastarele razvodne infrastrukture. Na primer, treba zameniti drvene stubove, ugraditi podzemne kablove, napraviti nove transformatorske stanice kako bi se umanjili tehnički gubici i distributivna mreža razvijala u skladu sa potrebama buduće energetske tranzicije. Međutim, naša analiza pokazala je da preduzeće, usled lošeg poslovanja, trenutno ne raspolaže dovoljnim sredstvima kojima bi moglo da finansira takav porast ulaganja”, navode iz FS-a.