Kako zemlje EU već štede gas

Evropska unija želi da smanji potrošnju gasa za 15 odsto zbog smanjenih ruskih isporuka.

I pre hitnog plana iz Brisela, zemlje članice preduzele su mere predostrožnosti za uštedu energije, preneo je Dojče vele, javlja Tanjug.

Najbolji savet za uštedu energije Nemcima, koji su više nego bilo ko u Evropi zavisni od ruskog gasa, verovatno dolazi iz Grčke.

„Šta kažete na to da nemački penzioneri zimi jednostavno dođu na duži odmor na Krit”, rekao je u Atini grčki ministar turizma.

On je dodao, da bi još bolje bilo da se penzioneri presele u Grčku - sunce, plaža i grčka kuhinja, umesto izdvajanja ogromnih suma novca za grejanje i toplu vodu u nemačkom zimskom sivilu.

Pozadina ovog itekako ozbiljnog predloga glasi: Grčka je mnogo bolje pripremljena od Nemačke za hitni plan EU o dobrovoljnom smanjenju potrošnje gasa za 15 odsto.

Nijedno grčko ostrvo, izuzev Evbeje, nije spojeno na gasovod. Oni se greju na ulje za loženje ili na struju, a ako istinski zahladi, kamin je deo standardnog inventara mnogih kuća i stanova.

Poput Portugala i Španije, Grčka se prvobitno izjasnila protiv predloga Evropske komisije o štednji.

Španska ministarka energetike Tereza Ribera sažela je ono što misle članice EU sa juga Evrope: „Za razliku od mnogih drugih zemalja, Španci nisu živeli iznad svojih mogućnosti kada je u pitanju energija.„

Poslednjih godina španska vlada je uložila mnogo novca u infrastrukturu za velike tankere sa tečnim gasom iz SAD-a i drugih krajeva sveta.

Najveće evropsko postrojenje za regasifikaciju nalazi se u Barseloni, a trećina svih postrojenja u EU nalazi se u Španiji.

Susedna Francuska, takođe, ima četiri terminala za tečni gas. Od sredine juna Francuska više ne dobija gas direktno iz Rusije, ali je postala najveći svetski uvoznik ruskog tečnog gasa.

Francuska je aktivirala takozvanu „narandžastu fazu”, koja signalizira napetu situaciju u snabdevanju gasom.

Francuski predsednik Emanuel Makron otišao je čak i korak dalje - 14. jula, na državni praznik, nazvao je nacionalni plan uštede energije „generalnom mobilizacijom”.

U međuvremenu, građani bi trebalo da uključuju mašinu za sudove samo jednom dnevno umesto dva puta i stalno gase svetlo.

Italija, koja je pre početka ruske invazije na Ukrajinu 48 odsto uvezenog gasa nabavljala iz Rusije, odgodila je, poput Nemačke, planirano postepeno okončanje grejanja na ugalj.

Ona ima sedam elektrana, od kojih su neke zatvorene, a neke rade sa smanjenim kapacitetom.

U javnim ustanovama u Italiji stanovništvo će se od 1. maja malo više znojiti: klima-uređaji više ne smeju da hlade prostorije na temperaturi ispod 27 stepeni, s tim što postoji prag tolerancije od dva stepena.

A zimi se javne ustanove mogu zagrejati do najviše 19 stepeni.

U Belgiji se od marta primenjuju snižene stope PDV-a na građevinske proizvode i usluge kao što su rušenje i renoviranje kuća, ugradnja solarnih kolektora, geotermalnih pumpi i solarnih bojlera.

Slogan belgijske vlade pri tom glasi: „Izolujte svoje kuće, izolujte Putina.„

I Holandija odustaje od načela koja su se, baš kao i u Nemačkoj, do pre nekoliko meseci činila nedodirljivim: termoelektrane na ugalj, čija je proizvodnja zbog klimatske krize smanjena na trećinu, sada rade punom parom do 2024.

U Austriji se proizvođači koji koriste energiju sunca, vetra i vode, prebacuju na kameni ugalj, dok bi druge elektrane, koje rade na gas mogle biti preusmerene na naftu.

Hrvatska povećava kapacitete za skladištenje tečnog gasa, Bugarska ispituje nalazišta nafte i gasa u Crnom moru, a u Rumuniji je vlada parlamentu podnela nacrt reforme postojećeg restriktivnog ofšor-zakona, kako bi se eksploatacija gasa sa dna mora učinila unosnom.