Trijumf srpske „Aurore” na evropskom nebu

Malo je koja oblast u svetu poslednjih godina toliko napredovala kao što je to slučaj s bespilotnim letelicama. Dronovi, koji se koriste pre svega za snimanje, u širokoj su upotrebi, ali i oni vojni, velikih dimenzija i doleta, namenjeni izviđanju u napadima iz vazduha na ciljeve na zemlji. I jedni i drugi postoje u Srbiji, ali je manje poznato da naša zemlja školuje generacije mladih stručnjaka sposobnih da konstruišu i naprave takve vazduhoplove.

Udruženje studenata vazduhoplovstva pri Mašinskom fakultetu u Beogradu „Beoavija” postoji od 2017. godine, a u radu im pomažu i kolege s drugih fakulteta. Tokom minulih godina postigli su više uspeha na međunarodnim takmičenjima, a nedavno su osvojili i prvo mesto na evropskom takmičenju koje je, u saradnji „Erbasa” i udruženja koje okuplja studente vazduhoplovstva Evrope, održano u španskom gradu Terasa, koji se nalazi nedaleko od Barselone.

Pomenuti vazduhoplovni gigant je naravno pred studente postavio praktičan zadatak, da ponude svoja rešenja koja se odnose na problem takozvanog efekta bućkanja, a u avijaciji se odnosi pre svega na kretanje goriva u rezervoarima tokom leta. Da bi izazov bio veći, od akademaca je traženo da naprave bespilotnu letelicu opremljenu auto-pilotom koja bi poletala vertikalno kao raketa, a zatim prelazila u horizontalni let i kao jedrilica se vraćala na zemlju noseći rezervoar s tečnošću u kome je, pod tako velikim promenama leta, trebalo maksimalno ublažiti „efekat bućkanja”.

„U takmičenju su učestvovale 42 ekipe, a u finale su se probila tri tima – italijanski, hrvatski i naš”, objašnjava za „Politiku” student Mašinskog fakulteta David Cvetković, vođa tima „Beoavije”.

Njegove kolege su na licu mesta, u Španiji, napravile bespilotnu letelicu nazvanu „Aurora”, koju bismo mogli opisati kao raketu s krilima. Uspeh studenata je njen rezervoar s tečnošću, posebnog oblika i sa nekoliko pregrada, koji je uspešno sprečio „efekat bućkanja”. Zanimljiv je i „raketni” pogon letelice – reč je o sudu u kome su pod pritiskom od deset bara kompresovani kiseonik i voda. Otvaranjem ventila stvara se mlaz, koji pokreće letelicu. Naravno, važni su i neki detalji – da bi se što bolje iskoristila energija voda treba da bude hladna i ventil je prilagođen tom cilju.

„Naša letelica je dostigla visinu od 30 metara, posle čega je jedrenjem preletela 87 metara”, kaže Cvetković.

U Španiji su umeće budućih inženjera vazduhoplovstva predstavili Petar Marčetić, Anja Kurilić, Luka Golubović, Nikola Petrović, Milan Rakić i Aleksandar Grubić. Veliki doprinos ovom uspehu dao je i student Vojne akademije Stefan Jančić, koji zbog obaveza nije mogao da otputuje u Terasu.

Za ove mlade stručnjake nema puno vremena za odmor posle trijumfa među evropskim kolegama, u toku su pripreme za naredno takmičenje koje će se u septembru održati u Nemačkoj. U toku je izrada bespilotne letelice „Kos”, do sada najambicioznijeg, pa i najskupljeg projekta. Letelica ima raspon krila četiri, a dužina trupa je dva metra. Biće opremljena sa četiri motora za vertikalno poletanje i sa jednim motorom koji će se koristiti tokom horizontalnog leta. Nema sumnje, na pomolu su novi uspesi „Beoavije”.