Petak, 30.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bošnjake plaše prava Hrvata u BiH

Namere Šmita uznemirile su Sarajevo do mere da su ponovo pominjali ratne sukobe, što je „zgrozilo” i Amerikance
Хрвати ускраћени, Бошњаци славе „победу” (Фото: ХНС)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka „Ostaju nam dva izbora – Anadolija ili neki novi rat”, reči su direktora Memorijalnog centra u Potočarima Emira Suljagića na predlog izmena Izbornog zakona BiH i onoga što je tada bilo u domenu spekulacija da bi Kristijan Šmit mogao da uvaži i zahteve Hrvata koji se žale na „diskriminaciju”, od čega je (ne)imenovani supervizor privremeno odustao.

Sem što je takva vrsta preterivanja od strane Suljagića i drugih mnoge podsetila na izjavu Radovana Karadžića, čije su reči o „autostradi pakla” korišćene kao dokaz genocidne namere, pravo čuđenje je usledilo kada je njegovu misao produbio vođa Bošnjaka Bakir Izetbegović: „Prebrojali smo se – i koliko lovaca imamo, i koliko mladih ljudi, i koliko imamo instruktora na dronovima, i tako dalje. Neću dalje, ali samo da znate”, što je izazvalo iznenađenje u javnosti delimično i zbog toga što u prvi mah nisu primećene reakcije iz sveta, svojstvene na svaki šum iz Banjaluke.

Naknadno je reagovala američka ambasada u BiH koja se „zgrozila” Izetbegovićevim rečima, ali su, kao i nemačke diplomate u Sarajevu, odmah pomenuli i „Dodikovu neodgovornu reakciju”, iako se srpski član Predsedništva BiH sve vreme tokom poslednje krize držao izuzetno suzdržano pa su banjalučki mediji osude Izetbegovića od stranaca opisali kao „sramežljive”. Dok pojedini sarajevski mediji staju u odbranu Izetbegovića pa podsećaju na to „ko se prvi prebrojavao”, navodeći kako je HDZ BiH pretio raspadom BiH, hrvatski premijer Andrej Plenković izjavu lidera SDA ne može da razume drugačije nego „pripremu za rat”. Šefik Džaferović staje na stranu stranačkog šefa i kaže da se „ne može zabranjivati da se kaže da ćemo se braniti ako nas neko napadne”, te tvrdi da HDZ uz ohrabrenje iz Zagreba „duže vreme prete teritorijalnom integritetu BiH”.

„Ljudi koji su silno navijali da neizabrani funkcioner zloupotrebljava nedemokratska ovlašćenja (u nadi da će ta ovlašćenja ići u pravcu koji im se dopada) počeli su da preziru ta ista ovlašćenja čim im se učinilo da će biti zloupotrebljena u pravcu koji im se ne dopada”, konstatovao je i Mihael Martens, dopisnik „Frankfurter algemajne cajtunga” iz Beča. Najveći deo dilema koje su nastale posle histerije Sarajeva na pomisao da bi Šmit mogao poboljšati prava Hrvata odnosi se na to što javnost nikako ne uspeva da shvati zašto Bošnjacima toliko smeta omogućavanje da hrvatski narod izabere svoje predstavnike. Povodom Suljagićevih komentara, nije neumesno zatražiti odgovor na pitanje šta bi se desilo kada bi rukovodilac Aušvica počeo da se rukovodi primerima kolege iz Potočara – kom se i do sada spočitavalo da tragediju koristi kako bi pomogao sunarodnicima da modeliraju „građansku zemlju”. To je razlog zbog kog su bolji poznavaoci prilika ironično primetili da onaj ko prati krizu u BiH i bošnjačke medije razume da zemlja tri različite nacije postaje građanska kad brojčano najveća ovlada drugim dvema.

Oni koji pažljivije prate političke manevre Sarajeva setili su se da slučaj „Komšić” i ambicije Bošnjaka da „uzmu više BiH nego što im pripada”, i to upravo kroz takozvano građansko uređenje, nisu novijeg datuma jer je slučaj koji podseća na aktuelna zbivanja viđen i na prvim izborima početkom devedesetih, kada je u tada sedmočlano predsedništvo, pored dva člana iz svakog naroda, kao sedmi „na kvarno” izabran Ejup Ganić, koji se predstavljao kao Jugosloven, iako se i tada znalo koga predstavlja, a što se potvrdilo u godinama koje su usledile, kada se ispostavilo da su Muslimani prevarili Srbe i Hrvate i dobili svoja tri člana.

No, predsednik takozvane američko-evropske inicijative Reuf Bajrović za Radio Sarajevo u svemu pronalazi pozadinu po kojoj Šmit završava Karadžićev i Bobanov posao, pa brine da bi sve moglo imati rezultat da će Muslimani postati nadmoćna demografska muslimanska većina kojom legalno upravlja hrišćanska manjina, što su teze koje su iznosili i drugi analitičari iz BiH i regiona obrazlažući Šmitove namere navodnom ambicijom da „hrišćani zagospodare Bosnom” i podjarme muslimansku većinu koja, kako piše sarajevski portal „Politički” u tekstu „Šmitov put u pakao”, „nikada neće dobiti građansku državu koja je dopuštena svima u Evropi, izuzev Bošnjacima”.

No, bošnjački zvaničnici su minulih dana u više navrata, verovatno nehotice, iznosili teze o tome kako su Bošnjaci „dobili svoju državu”, pa su takve procene i analize na drugoj strani neke podsetili na zapise iz Islamske deklaracije Alije Izetbegovića, koji je pisao o potrebi šerijatske države, ali tek onda kada Muslimani postanu demografska većina, tako da u srpskoj i hrvatskoj političkoj eliti teško da postoji predstavnik koji bošnjačko zalaganje za takozvanim građanskim uređenjem ne prevodi kao zalaganje za fundamentalističke ideje prvog predsednika BiH.

 

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ДОК
Za Bošnjake je jedino prihvatljivo rešenje da srbi i hrvati budu raja kao u Tursko doba!
Зоран Маторац
Све то вуче корене још из Брозовог времена.
Перагеније
Тачно и прецизно.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.