Nebeski spust brzinom orla

Kada piše o svojim podvizima i avanturama, pripremama za skokove, letove, spustove, Goran Todorović s nadimkom Faca, kojim ga svi oslovljavaju umesto imena, uvek navodi stihove pesama uz koje se priprema i proživljava svaki od tih podviga. Od teške nezgode 2003. godine, kada se ovom pripadniku 63. padobranske brigade nije otvorio glavni padobran prilikom njegovog 984. skoka, ostao je vezan za invalidska kolica, a oštećenja je tada pretrpeo i sluh. Ali muzika sa kojom leti, rokenrol, najčešće nije prestala da svira. Zato nam i sada, kada prepričava za „Politiku” svoj novi podvig, spust trećim najvećim zip-lajnom na svetu, to začinjava stihovima „Parnog valjka” i „Riblje čorbe”.

Slikovito nam opisuje put do Hrvatske, opština Vrhovine, mesto Rudopolje, do zip-lajna smeštenog u lički krajolik.

– Zvonko Momirski, moj verni pratilac, parkira auto, ubacuje stvari i pomaže pri ukrcavanju. Iskradamo se u ranim jutarnjim satima. Svežina i tepih pomalo crnih oblaka nagoveštavaju bitku za sunčan dan – opisuje Goran Todorović Faca početak puta 17. juna, ostvarenog posle mnogo prepiski, peripetija, pređašnjih blokada granica zbog pandemije virusa korona…

Posetiocima željnim adrenalina, potrebne informacije o spustu na zip-lajnu navode se na njihovom zvaničnom sajtu u delu koji ne slučajno krasi naslov „Jeste li ikada sanjali da letite”. Na 80 metara iznad zemlje, dužine gotovo dva kilometara, na ovom zip-lajnu se postiže brzina i do 120 kilometara na sat. A Faca je bio prva osoba sa invaliditetom koja je ostvarila ovaj spust.

– Dok hitamo posmatram prelepe predele, skretanje ka Puli i Rijeci. Sklapam oči, tonem u dubinu morskog plavetnila: baš tamo, u tom pravcu, prisećam se zarona i susreta sa izuzetno retkim albino delfinom u Jadranu, kog su prvi primetili istraživači Instituta „Plavi svijet” iz Hrvatske – priseća se Faca.

Prolaskom kroz opštinu Vrhovine, kako dalje opisuje, stižu do Rudopolja, gde ih na samom ulazu u selo dočekuju dva medvedića, jer mede su zaštitni znak zip-lajna, a one prave i ličkog predela u koji je smešten.

– Ekipa nas dočekuje bratski. Glavni operatori zip-lajna, njih trojica i devojke ogromnih srca, prelepih osmeha, priključuju se da pomogu i olakšaju realizaciju, ispunjenje još jednog neostvarenog sna. Vrlo brzo nalazimo zajednički jezik. U punom su naletu posla. U nekoliko reči slede objašnjenja, i onda se bacamo u realizaciju. Nakon provere opreme na suvo, odvoze me do početne platforme spusta. Još jedna detaljna provera, jer sam prvo invalidno lice koje će se spustiti. Na dati znak prelet kreće – iz minuta u minut opisuje svoj novi podvig Goran Todorović Faca.

Spust je počeo na Boriku, na 938 metara nadmorske visine, završio se posle 1.700 metara zip-lajna na Brdu, na 808 metara nadmorske visine i dostigao brzinu kojom lete ptice grabljivice: oko 120 kilometara na sat.

– Sam prelet spusta trajao je dva minuta. To zapravo uopšte nije malo. I vredi svaki pređeni kilometar. Tako je na red, nakon mnogih tandem i visinskih skokova od preko 8.000 metara, zarona u dubokom plavom moru, hrleći u susret moćnom Posejdonu, leta motornim zmajem, izlaskom na vrh Triglava pod budnim okom Gorske službe spasavanja Srbije, Slovenije i slovenačke vojske, kratkim letom zip-lajna kod Andrić grada, uspešno realizovan treći najveći zip-lajn na svetu – završava priču o još jednom poglavlju svojih „nebeskih” avantura Goran Todorović Faca.