Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novi Sad u znaku sećanja na žrtve „Oluje”

Нови Сад (Фото Танјуг/Ненад Михајловић)

Dan sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja”, tokom koje je više od 1.700 Srba ubijeno, a 250.000 proterano iz Hrvatske, obeležava se u Novom Sadu, uz prisustvo državnog vrha Srbije i brojih građana. Parastos za žrtve tog zločina služi patrijarh SPC Porfirije.

Obeležavanju „Oluje” prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Vladimir Orlić, premijerka Ana Brnabić, ministri, poslanici, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednica RS Željka Cvijanović, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i brojni građani, ujedinjeni u nameri da sačuvaju sećanje na žrtve tog zločina.

(Foto Tanjug/Nenad Mihajlović)

Akcija „Oluja” je počela 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na području tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, uprkos tome što se ta oblast nalazila pod zaštitom Ujedinjenih nacija. Više od 250.000 Srba iz Hrvatske, su u kolonama automobila, kamiona, traktora... stigle u Srbiju, iz svog zavičaja.

(Foto Tanjug/Nenad Mihajlović)
Akcija je, zvanično, trajala četiri dana i završila se padom Srpske Krajine i uspostavljanjem kontrole Hrvatske nad tom teritorijom.

Međunarodnu krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je „Oluju” u prvostepenoj presudi hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču okarakterisao kao udruženi zločinački poduhvat sa ciljem trajnog i prisilnog proterivanja najvećeg dela Srba sa prostota bivše RKS u Hrvatskoj.

Međutim u drugostepenoj presudi su te tvrdnje odbačene i generali su oslobođeni.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je nedavno podiglo prvu optužnicu za ratne zločine počinjene tokom Oluje, protiv četiri oficira hrvatske vojske zbog sumnje da su naredili akciju u kojoj su stradali civili u izbegličkoj kolini.

(Foto Tanjug/Nenad Mihajlović)

Za 25 godine od „Oluje”, hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica.

Suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od čega je jedna pravosnažna.

Srbija je do sada stambeno zbrinula 25.048 porodica sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima donatora, od kojih je najveći Evropska unija kroz Regionalni stambeni program.

Politika Srbije je mir gotovo po svaku cenu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je povodom obeležavanja godišnjice akcije „Oluja” da politika Srbije jeste i ostaće mir, gotovo po svaku cenu.

„Naša politika jeste i ostaće mir, mir i mir, gotovo po svaku cenu”, napisao je predsednik Vučić na Instagramu, prenosi Tanjug.

On je rekao na obeležavanju godišnjice i da su dva razloga zbog kojih su se okupili da bi obeležili pogrom i težak zločin, najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata na evropskom tlu.
 
"Prvi je tuga zbog ubijene dece, žena, staraca zbog 250.000 prognanih. Drugi je da bismo uprkos svima svedočili, da bi se ta svedočenja čula i da bi se, onako kako je to tražio Vizel, od svih koji slušaju načinili svoje svedoke. To je, da ponovo citiram velikog nobelovca, jedini lek za ravnodušnost, to je takođe naša obaveza opterećena krivicom zbog svih godina ćutanja, sramotnog i namernog zaboravljanja sopstvenih žrtava", poručio je Vučić.
 
Predsednik Aleksandar Vučić (Foto Tanjug/Nenad Mihajlović)

Kaže da smo i sami bacali kamen na najtužniju kolonu u našoj istoriji.

"Reći da je to vreme završeno i da više nema ćutanja i da zločina više neće biti, jeste najsvetije obaveza od koje nećemo odustati, ali to nije lako ispuniti", istakao je Vučić, prenosi RTS.
 
"Samo smo Srbi, razlike između nas nema, ni između Sanje iz Dvora na Uni, niti bilo kog Srbina iz Herceg Novog, Srbina iz Trebinja, Banjaluke, Pirota, Subotice, Novog Sada, Beograda. To što živimo u različitim državama ne znači da pripadamo različitim narodima", dodao je i rekao da Srbija nikada neće zaboraviti patnju krajiškog čoveka, Srbina, koji je proteran, koji je izgubio svoju zemlju, svoju kuću svoju decu i svoje roditelje.
 
Sanja Vulić iz izbegličke kolone: Tuga i bol za ognjištem i danas prisutni 
 
Sanja Vulić, koja je sa dvanaest godina bila u izbegličkoj koloni, obratila se okupljenima i rekla da su u ovom tužnom danu njena osećanja pomešana.

„Tuga i bol za ognjištem, rodnim krajem, rodom i dan danas su prisutni. Danas ovde, međutim, osećam i veliku čast i pre svega zahvalnost, prema gospodinu Vučiću, svim zvaničnicima i vama narode. Hvala vam svima što ste došli na ovo mesto večeras, što ne dozvoljavate da egzodus i progon 1995. godine padne u zaborava”, rekla je Vulićeva, prenosi RTS.

Ističe da njena najranija sećanja dosežu do počeka 90-ih godina, kada sa uspostavom nove policijske stanice počinje i malteretiranje srpskog stanovništva, tada većinskog, u mestu Dvor na Uni u Hrvatskoj gde je i rođena.

„Svi lepi događaji, radosni zvuci iz detinjstva potisnuti su. Izbrisani su fijucima metaka, oštrim zvukom razbijenih stakala, jezivim kukom rušenja kuća”, priča Vulićeva.

Navodi da ih je otac na kratko, 1991. godine sklonio u šumu, te da ih je ubrzo izvukao iz šume i poslao put Kačareva u Srbiju.

„Borba razuma i osećanja mojih roditelja tada, trajala je skoro tri meseca. Doneli su odluku da se vratimo, da mirno se borimo za opstanak naše loze, na našem ognjištu. Nismo nikome ništa nažao učinili. Dolaskom, dočekuje nas isto što smo i ostavili: svakodnevni zvuk topova, haubica, gorelo je nebo...”, kaže Vulićeva.

Dodaje da 4. avgusta 1995. godine otac telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i ode.

„U strahu je sve izgledalo moguće. Sedamo u auto i krećemo put Banjaluke. Tog momenta kada smo stigli u Banjaluku, ništa ne znamo ni u ocu, ni o baki, prabaki, dedi. Znamo samo da su krenuli u koloni, zajedno sa svim ostalim srpskim narodom”, navodi Vulićeva.

Ističe da je da je najteži trenutak, koji je proživela, bio kada su tri dana zaredom išli do raskrsnice u Banjaluci, kojom prolazi nepregledana kolona traktora, auto, motokultivatora, pokušavajući da pronađu njihove očeve.

„To nam polazi za rukom tek četvrti dana, kada u Banjaluku stiže i naš otac. Vreme za pozdravljanje i grljenje nemamo. Ukrcava nas u stari, gradski autobus krećemo put Srbije. On ostaje i nastavlja traktorom iza nas. Tih 15, 16 sati putovanja, probijajući se kroz kolone vozila, traktora, gledamo strahote u kojoj starci umiru, najrođeniji plaču, sahranjuju ih pored puta bez obeležja”, navodi Vulićeva.

Ističe da je prošlo 27 godina i da ih je, u međuvremenu Srbija prihvatila, kao i da iako nije rođena u Srbiji, smatra je svojom državom, a Novi Sad svojim gradom.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

@katica
Nije vrijeme za filozofiranja, bar na danasnji dan. I Srbija nije izgubila nijedan rat, da jeste Srba ne bi bilo, jer je uvijek krajnji cilj srpskih neprijatelja bio da Srba ne bude, da nestanu.
Neven
Ne bi bilo loše da se ratovima i prošlošću napokon počnu da bave istoričari, ali oni istoricari koji neće stvari prosudjivati " ni po babu ni po stricevima ".
Dragan Futog
Treba da se okupimo kao narod oko jedne krucijalne stvari, a to je naše stradanje kroz istoriju. To ce nas i ujediniti i učiniti jačim. Samo tako nećemo zaboraviti šta je naš narod proživeo, a kada god smo zaboravili ponovo smo stradali.
nikola andric
Mi u skoli nismo ucili samo Jugo- i srpsku knjizevnost nego i svetsku (uglavnom rusku). Ali zbog specijalne relacije sa Francuskom kod nas nije nepoznat Emile Zola. On je napisao knjigu : J'accuse (ja optuzujem). U nauki se pored ''deduktivne''- pominje i ''induktivna logika''. Ova poslednja je ''zakljucivanje'' od jednog primera na opste pravilo. I, eto, ceo svet kopira Zolu pa se medjusobno optuzuje. ''Svetli primer'' za lako ''kapiranje'' su Srbija i Hrvatska.
milenkovic milan
NE ponovoli se nikad vise!!! NE smemo nikada zaboraviti kako su Ustaski nacisticki zlocinci ubijali nas neduzni narod, vrseci genocid nad Srbima!!! Bezbednost Srba i Srpskog naroda je uvek nas zadatak broj 1, ma gde mi ziveli...SRECNO SRBIJO - samo napred!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.