Jovan Dučić među velikanima u klivlendskoj bašti

Na placu broj 32 u Rokfeler parku u Klivlendu (Ohajo) među bistama 10 srpskih velikana u Srpskoj kulturnoj bašti, u čijem se središtu nalazi bronzana ikona Svetog Save, nedavno je otkrivena bista još jednog znamenitog Srbina koji je ostavio značajan trag kako u matici, tako i u životu srpske dijaspore – pesnika i diplomate Jovana Dučića.

Prvi ambasador u istoriji jugoslovenske diplomatije, i među prvima u srpskom pesništvu i književnosti, Dučić je bio diplomata i izaslanik u devet država sveta, a sa poslednje diplomatske službe u Madridu otišao je u SAD nakon što je Nemačka okupirala Jugoslaviju 1941. godine. Tu je proveo i poslednje godine života i bio veoma aktivan član srpske dijaspore, radeći ono što je najbolje umeo – pišući. Kako nas podseća Miloš Rastović, koordinator za kulturu Srpskog narodnog saveza iz Pitsburga, Jovan Dučić nastanio se u Geri u državi Indijani, gde mu je živeo rođak Mihajlo Dučić.

– Njegova delatnost u Americi vezuje se za rad u srpsko-američkim organizacijama kao što su Srpska narodna odbrana i Srpski narodni savez. Dao je veliki doprinos „Amerikanskom Srbobranu”, najstarijim srpskim novinama koje izlaze u kontinuitetu na američkom kontinentu od 1906. godine. Dr Aleksandar Petrov, bivši urednik „Amerikanskog Srbobrana” istakao je u knjizi „Prvih 100 godina Srpskog narodnog saveza” da je „Amerikanski Srbobran” „mesto gde je Jovan Dučić izvršio svoju poslednju misiju na ovom kontinentu”. „Posvetivši se u potpunosti ovoj misiji, Dučić je pisao političke članke i pesme isključivo za ’Amerikanski Srbobran’. Njegov doprinos je bio doprinos pesnika i patriote.” Dučić je predvideo da će komunizam i jugoslovenstvo biti najveća opasnost za opstanak srpske države. On je istakao da nemanjićka srpska država ne može biti stvar cenkanja na pijaci za utopijsku ideju Jugoslavije koja je doživela slom u Drugom svetskom ratu. Smatrao da će ovaj slom dati dobru lekciju srpskom narodu ili će postati znak konačnog poraza – navodi Rastović.

Veliki pesnik i iskusni diplomata preminuo je u Geri 7. aprila 1943, a sahranjen je na srpskom pravoslavnom groblju manastira Svetog Save u Libertivilu. Njegova poslednja želja, da počiva u rodnom Trebinju, ispunjena je 2000. godine, kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u zavičaj.

Srbi u Americi postavljanjem biste u zelenilu živopisne Srpske kulturne bašte odali su poštu čuvenom sunarodniku, čuvajući uspomenu na njega. Kako objašnjava Rastović, domaćin ove manifestacije je bio Aleks Maćeski, osnivač Srpske kulturne bašte i počasni konzul Republike Srbije. Nakon osvećenja biste, koje su obavili prota Dragoslav Kosić i otac Nektarije Tešanović, Maćeski je srdačno pozdravio prisutne goste. On je podsetio prisutne da je Srpska kulturna bašta osnovana 5. oktobra 2008. godine i ukazao na njen značaj navodeći da su narod i zemlja Srbije inspirisali ovu kulturnu baštu.

Ona je smeštena u čuvenom Rokfeler parku, u kojem se na oko 12 hektara prostiru klivlendske kulturne bašte. Njihov začetak je u 1916. godini, kada je osnivana ona posvećena Vilijamu Šekspiru. Danas je to Britanska kulturna bašta, a osim nje, još 33 zemlje sveta imaju svoje kulturne bašte s bistama znamenitih ličnosti iz svoje zemlje. Na simboličan način, one predstavljaju mir i razumevanje među narodima i različite etničke grupe čiji su iseljenici doprineli razvoju Klivlenda i SAD u celini, objašnjava Rastović.

– Svake godine kulturne bašte postaju mesto okupljanja za događaj „Jedan svetski dan”, na kojem različite etničke grupe predstavljaju svoju kulturu uz moto: mir kroz uzajamno razumevanje – kaže naš sagovornik.

On dodaje da su u baštama biste poznatih pesnika, pisaca, filozofa, kompozitora, umetnika, naučnika i sportista predstavljenih zemalja, kao što su Šekspir, Dante, Johan Sebastijan Bah, Semjuel Beket, Frederik Šopen, Konfučije, Nikola Kopernik, Antonjin Dvoržak, Juri Gagarin, Gete, Džejms Džojs, Mark Tven, Tomas Mor i mnogi drugi.

Srbija i Hrvatska pridružile su se Slovenačkoj bašti, osnovanoj 1932, i zajedno su činile Jugoslovensku baštu iz koje su istupile posle raspada zajedničke države devedesetih godina prošlog veka. Jugoslovenska bašta ponovo je bila posvećena Sloveniji, a ona srpska osnovana je trudom i zalaganjem Maćeskog, koji i dan-danas brine o njenom održavanju. Osim bronzane ikone Svetog Save u centru Srpske bašte, krase je i mozaici iz Hilandara, Pećke patrijaršije i manastira Žiče. U njoj su postavljene biste Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Mileve Marić, kralja Petra Prvog, Petra Petrovića Njegoša, Stevana Stojanovića Mokranjca, Vuka Stefanovića Karadžića, Milutina Milankovića, Nadežde Petrović, Desanke Maksimović, a odnedavno i Jovana Dučića, srpskog pesnika, pisca i diplomate.