Meč-lopta do elite

Ključ Zvezdinog uspeha leži u viziji, napornom radu, ali i u ličnom rastu svakog pojedinca i čitavog tima. Ipak, glavne fudbalske parametre postavio je Dejan Stanković, koji je poput svojih prethodnih učitelja u najvećim evropskim klubovima, u pauzi napravio jasnu strategiju. Tajna Zvezdinog uspona svakako leži u činjenici da se iz godine u godinu pravi najbolja moguća selekcija igrača, da su jasno i precizno apostrofirani svi gorući problemi, koji su dugo kao “omča oko vrata” vraćali naš najtrofejniji klub sa željenog fudbalskog koloseka. Svesni da je sećanje kamen spoticanja i da se ne treba okretati ka prošlim fudbalskim danima, u klubu su shvatili da Zvezdin pogled treba da bude napred, ka još većim sportskim ciljevima.

Stanković dobro zna da u sportu postoje usponi i padovi, da se sve što je dobro veoma brzo zaboravlja i da je najteže vratiti se u sam vrh evropskog fudbala. Zvezda kao nekadašnji prvak Evrope ima obavezu – i prema najvećem sportskom rezultatu ostvarenom u Bariju – da uvek teži ka najvišim ciljevima. Možda prethodno vreme i godine krize nisu išle naruku ovom klubu, ali sada kada su se stekli neki novi uslovi, kada je klub rešen da ponovo krene u novu fudbalsku misiju ka najvišim fudbalskim ostvarenjima, više nema nazad.

Car nad carevima je onaj ko je stekao ljubav običnog naroda. Dejan Stanković je još kao igrač Crvene zvezde bio miljenik navijača, a i danas je dok uspešno predvodi ekipu pored terena. Zapravo, ta nit između kluba i navijača nigde nije tako jaka kao u Crvenoj zvezdi. Sve se u Zvezdi prašta sem poraza, pa su zato fudbaleri ove godine ušli odlučno i autoritativno u nove sportske zadatke. Za sada sve funkcioniše besprekorno, kako kod kuće tako i u Evropi, pa se pred odlučujuću borbu za novu grupnu fazu Lige šampiona čini sve da ekipa zadrži stečeni sportski status, pre svega formu i, naravno, atmosferu. Jer bez nje nema ni uspeha.

Pred našim prvakom je 17. avgusta meč u Izrael. U slučaju dobrog rezultata „crveno-beli” bi ponovo bili deo najboljeg klupskog društva Evrope. Takav, za mnoge očekivani rezultat doneo bi našem prvaku mnoge benefite. Najveće u finansijskom pogledu, ali i u sportskom, jer treba sačuvati stečeno visoko ime u svetu fudbala.

U nastojanju da se što bolje pripremi za duel sa Makabijem iz Haife u Crvenoj zvezdi ništa ne prepuštaju slučaju. Tim je pod permanentnim pritiskom, pod budnim okom glavnog stratega, pa se i najmanje sitnice rešavaju u hodu. Dolazak mladog Gruzina Iraklija Azarovia pojačao je konkurenciju u odbrani. A odbrana prvaka je u dvomeču sa Pjunikom bila sjajna. Definitivno, golman Borjan je taj ključ uspeha, jer je u Jerevanu pokazao da trenutno spada u red najboljih golmana na svetu. Kada on brani Zvezda je spokojna, Stanković takođe. Zato i ne čudi što u klubu uvek imaju jasnu strategiju, a ona podrazumeva produženje saradnje sa svim onim bitnim fudbalskim relevantnim činiocima koji prave ozbiljnu razliku na terenu.

Uostalom, nije prvak tek tako dobio blagoslov za hrabrost. Granice koje je sebi postavila današnja Crvena zvezda nisu male. Na kraju, mukotrpan rad i trud sve pojednostavljuju. Čini se da u tome leži i tajna uspeha „crveno-belih”.

Meč u Izraelu naredne srede, revanš 23. avgusta

Fudbaleri Crvene zvezde gostovaće izraelskom Makabiju iz Haife u prvom meču plej-ofa za plasman u Ligu šampiona u sredu 17. avgusta, objavljeno je na sajtu Evropske fudbalske unije (Uefa).

Meč će početi u 21 sat.

Revanš je šest dana kasnije, u utorak 23. avgusta, na stadionu Rajko Mitić, takođe od 21 sat.

Umro Kiril Dojčinovski

Čuveni centarhalf Crvene zvezde Kiril Dojčinovski preminuo je u 79. godini, a ovu informaciju objavio je Fudbalski savez Makedonije. Za Crvenu zvezdu odigrao je čak 252 utakmice dok je u periodu od 1964. do 1974. godine nosio dres našeg najvećeg kluba. Dojčinovski je u bogatoj igračkoj karijeri sa Crvenom zvezdom osvojio četiri titule prvaka, tri nacionalna kupa, Srednjoevropski kup. Po odlasku iz Zvezde Kiril Dojčinovski je igrao za francuski klub Troa, kao i za Pariz gde je završio igračku karijeru. Šest utakmica je odigrao za reprezentaciju Jugoslavije, bio je član najbolje selekcije na Mundijalu u Nemačkoj 1974. godine. Radio je i kao trener a poslednji angažman imao je u Vardaru iz Skoplja.