Poginulo je 36 vozača motora od početka godine

Od početka godine do sada na srpskim putevima poginulo je 36 vozača motocikala i mopeda, a blizu 800 vozača i putnika je povređeno. Od tog broja oko trećine poginulih i povređenih je iz Beograda. Prema statističkim podacima, najviše vozača motocikala i mopeda strada na početku i kraju sezone i u julu i avgustu. Neuobičajeno je to što je sve više poginulih i povređenih starije od 40 godina.

– U odnosu na raniji period, kada je ginulo i više od 100 vozača godišnje, situacija je bolja. Naročito ako se u obzir uzme 2009. kada je stradao 121 vozač motocikla. Ali, ako se poredi s prošlom godinom, onda je stanje na drumovima lošije. Do kraja jula ove godine na srpskim putevima poginula su 23 vozača motocikla i sedam vozača mopeda, a prošle u istom periodu 21 vozač motocikla i pet vozača mopeda – navodi dr Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista.

Većina vozača u poslednje vreme nosi kacigu, ali ostalu zaštitnu opremu veliki broj njih i dalje ne koristi.

– Često se dešava da ljudi voze u tričetvrt pantalonicama, majicama, ali i papučama. U slučaju nesreće, ako vozač ima kacigu, svakako će biti zaštićeniji, ali se zna da u takvim situacijama posebno stradaju noge, kolena, ruke, šake… Možete misliti kakve povrede nastaju prilikom pada i klizanja po vrelom asfaltu ako je vozač u pantalonicama i majici. Zbog toga je zaštitna oprema jako važna. Neki kažu da je skupa, ali u odnosu na to da čuva život i sprečava povređivanje – nije. Sada se zaštitna oprema može naći i za 300, 400 evra. Ima, naravno, i one skuplje, ali i ova od 300 evra „radi posao”. Uostalom, koliko košta motocikl – oprema nije skupa. Naravno, država može izaći u susret i skinuti dosta visoku carinu s ove opreme, što bi dodatno podstaklo vozače da je nabave – kaže Jevtić.

Mnogi vozači se žale, ističe, da im je u opremi vruće i da je zato ne koriste.

– To, naravno, nije nikav izgovor. Jeste da po zakonu vozači od zaštitne opreme moraju da imaju samo kacigu, ali i u praksi vide i sami da im to nije dovoljno – dodaje on.

Najčešći uzrok stradanja motociklista je brzina. Ali, u poslednje vreme pojavljuju se i neki drugi razlozi.

– Vozači motocikala voze potpuno oslobođeni misli i činjenice da su saobraćaju. I kada se dogodi neka nepredviđena situacija, ne znaju šta ih je snašlo, pa ne mogu odmah ni da reaguju kako treba. Sve češće se javlja i agresija. Ima je u vožnji, ali i u ponašanju motociklista. Umesto da se koncentrišu na put i druge učesnike u saobraćaju, oni se svađaju s njima. Upravo zbog toga se desi i do 15 odsto više nezgoda – objašnjava Jevtić.

Mnogi smatraju da je starosna granica razlog povećanom broju nesreća.

– Imamo mlade vozače koji se ponašaju odgovorno, ali ima starijih koji se u vožnji zaista ponašaju bahato. Sve se više dešava da stariji od 40 godina stradaju ili bivaju povređeni u nezgodama sa motociklima. Oni obično kupe motocikl jer misle da su u trendu, da je to fensi, a onda bahato ponašanje prenesu na vožnju, na ulicu. Na povećan broj saobraćajki s motociklistima utiče i to što znanje koje steknu na obuci u auto-školama nije dovoljno. Smatram da su im potrebni dodatni časovi. A postoje mesta gde zaista mogu dobro da upotpune svoje iskustvo kada je reč o vožnji motocikla – ističe Jevtić.

U Srbiji, prema grubim procenama, ima oko 85.000 vozača motocikala i mopeda.