Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Harmonija njiva i katedrala

Dela Boška Petrovića u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine povodom 100 godina od njegovog rođenja i 4o od njegove smrti
Њиве и катедрале (Фото: С. Ковачевић)

Novi Sad – Pet velikih uljanih slika novosadskog slikara i tapiseriste Boška Petrovića (1922–1982), dominiraju galerijskim prostorom Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, gde su izložena povodom 100 godina od rođenja znamenitog umetnika, ali i 40 godina od njegove smrti. Pretežno u mrkim tonovima zemlje, motivi ovih ulja na papiru i na platnu su njive uz koje se uzdižu katedrale ili ljudske glave, zatim figure ljudi, golih i naglašeno izduženih, kreveti na sprat, sačinjeni od apstraktnih tela koja leže, te hleb, naređan kao na polici, uz nešto više kolorita.

Na izložbi je ukupno 33 rada u različitim tehnikama plodnog stvaraoca sa Petrovaradinske tvrđave, koji je bio i profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, jedan od osnivača „Ateljea 61” za izradu tapiserija, u čijem ateljeu je i danas smeštena ova ustanova, autora, pored ostalog, grandioznog mozaika „Vojvodina”, koji u zdanju Banski dvor krasi zid Velike sale Skupštine Vojvodine.

Prema rečima kustoskinje izložbe, istoričarke umetnosti Tatjane Panić, dela Petrovića koja su izložena nastala su od 1956. do 1978. godine, a osim iz ulja nastala su i u tehnikama kolaža, monotipije, tempere i akvarela. Reč je o kolekciji koja je u Muzej savremene umetnosti Vojvodine dospela u oktobru 2020. kao poklon naslednika umetnika, ćerke Višnje Petrović i sina Mirka Petrovića.

Boško Petrović
(Foto: MSUV)

Time je proširena poklon-zbirka ovog umetnika na 59 radova i ona predstavlja, uz poklon zbirke Milana Kerca, Milete Vitorovića, Stojana Trumića, Dušana Milovanovića i Bogomila Karlavarisa, jednu od najobimnijih donacija u zbirci slikarstva ovog muzeja.

– Najveći deo naše umetničke kolekcije je nastao prikupljanjem, zahvaljujući poklonima umetnika, njihovih naslednika, porodica i drugih ljudi koji su osetili potrebu da darovanjem uvećaju fond koji mi baštinimo – kazala je na nedavnom otvaranju izložbe muzejska savetnica Suzana Vuksanović i istakla da celokupna kulturna baština počiva na instituciji legata.

Prema njenim rečima, ova izložba je proizvod ozbiljnog i stručnog poimanja institucije legata, zapravo želje da se na taj način široj javnosti prezentuje ono što se smatra vrednostima i potencijalom, jer se legati sve češće, kako napominje, tretiraju kao teret, nešto što zahteva posebnu brigu za koju društvo najčešće ili nema sluha, ili nema dovoljno para, mada ona misli da je to jedno isto.

Kada je muzej otvoren 1966, tada je u njega ušlo prvih nekoliko radova Petrovića. Kasnije je sam umetnik u nekoliko navrata poklanjao svoje radove, a muzej, tada Galerija savremene umetnosti Vojvodine, priređivala mu je izložbe tokom života i nakon smrti, navela je muzejska savetnica.

U vreme kada je stigao poklon naslednika, kustoskinja izložbe Tatjana Panić je bila u muzeju na stručnoj praksi, tako da izložba pod nazivom „Boško Petrović (1922–1928): umetnički radovi od 1956. do 1978. – Poklon Višnje Petrović i Mirka Petrovića Muzeju savremene umetnosti Vojvodine”, predstavlja realizaciju te prakse.

Ona je otvarajući izložbu rekla da je široj javnosti možda manje poznato da je Petrović više od decenije bio kustos vojvođanskog muzeja, svestan značaja institucije legata, te da zato ne iznenađuje što je muzeju poklonio svoja dela 1976. i 1978. godine.

– Kćerka i sin su se nadovezali na praksu poklona koju je započeo njihov otac. On je bio izuzetno kompleksna umetnička ličnost, u stalnim traganjima, preispitivanjima, eksperimentisanjima i zbog toga je njegovo slikarstvo teško sagledati u jednoj ravnoj liniji, kroz smenu faza i perioda – kazala je kustoskinja.

Kod njega se pojavljuju, objašnjava, više paralelnih tokova koji egzistiraju jedna pored drugog, smenjuju se interesovanja za različite teme i discipline. Međutim, većinski korpus svojih motiva ustanovio je krajem šeste i početkom sedme decenije, a to su uglavnom teme iz ciklusa „Kreveti na sprat”, njive, manastiri, katedrale, horizontale, surduci...

Izložba je otvorena do 28. avgusta.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.