OPEK okrivio Zapad za energetsku krizu

Evropska energetska kriza ubrzano se kreće od lošeg ka gorem, nakon ovonedeljne odluke Venecuele da obustavi dalji izvoz nafte italijanskom ENI-ju i španskom „Repsolu”, obnovljen ovog leta, nakon „ zelenog svetla” iz Vašingtona. Nakon odluke „Gasproma” da drastično smanji izvoz gasa „Severnim tokom 1” (za 80 odsto), EU se sada suočava sa novim problemima u daljem snabdevanju naftom i njenim derivatima pred zimu. Naime, iako su cene severnoatlantske („brent”) i lake teksaske nafte juče nastavile da padaju (96,23 dolara za barel, odnosno 90,29 dolara), tržišna vrednost nafte iz Azerbejdžana, od koje Brisel ima velikih očekivanja, nastavila je da raste. Naime, azeri nafta tipa „augusta” je od četvrtka do juče poskupela celih 3,18 dolara po barelu, odnosno na 97,87 dolara. U međuvremenu, EU je početkom juna (u okviru šestog paketa sankcija protiv Moskve) sebi zacrtala da od 5. decembra zabrani prekomorski uvoz ruske nafte, a da se njenih derivata potpuno liši od 5. februara iduće godine. Sa takvom namerom, ključna očekivanja evropskih snabdevača bila su da bi nafta iz Venecuele i eventualno Irana (ako se postigne „nuklearni” sporazum) mogla da nadoknadi manjak sibirskih barela. S tim u vezi, Vašington je proletos omogućio italijanskom ENI-ju i španskom „Repsolu” (koji imaju zajednička ulaganja sa domaćim partnerom u Venecueli) da nastave izvoz barela odatle ka EU u formatu trampe nafte za delimični otpis dugova energofirme PDVSA iz Karakasa. Takav sporazum omogućio je Venecueli da u junu, prvi put od 2020. (kada je Vašington uveo nove sankcije Karakasu) ponovo izveze svoju naftu Evropljanima, uz klauzulu da se ona nikom drugom ne sme preprodavati.

Nakon protoka oko 540.000 barela dnevno u tom periodu, i rekalkulacije dugova, venecuelanska naftna kompanija PDVSA je ove sedmice zaključila da je taj aranžman sa Italijanima i Špancima više ne interesuje. Odnosno, da zahteva da umesto „oprosta dugova”, ENI i „Repsol” šalju PDVSA preko potrebne derivate, posebno dizel u zamenu za isporučenu sirovu naftu.

Inače, Kina je izdašno nastavila da kupuje za gotovinu naftu iz Venecuele i Irana, prenose teksaski mediji specijalizovani za naftne poslove. Šta je dalja sudbina obustavljenog najnovijeg naftnog biznisa na liniji Karakas – partneri iz EU ostaje da se vidi. OPEK pritom ima jasnu dijagnozu porekla „prve globalne energetske krize, sa epicentrom u Evropi” (ocena Međunarodne agencije za energiju).

„Kreatori politike, zakonodavci i nedovoljne investicije u razvoj gasnog sektora krivi su za visoke cene energenata, a ne OPEK”, ocenio je u četvrtak Haitam el Gais, novi generalni sekretar OPEK-a.

„Ne okrivljujte OPEK za odluke svojih političara i zakonodavaca, jer mi godinama tražimo nove investicije u razvoj naftne i industrije gasa. Ne kažemo da će svet zauvek živeti od fosilnih goriva, ali tranzicija ka obnovljivim izvorima energije ne bi mogla baš da se desi preko noći”, istakao je El Gais.

Prema njegovim rečima, energoberzama vladaju veliki strah i spekulacije koje dovode do pada cene. Na tržištu nafte u međuvremenu, vlada velika tražnja koja, između ostalog, pobija prenaglašeno insistiranje da privreda Kine slabi i stagnira, ocenio je El Gais uoči sledeće sednice OPEK-a 5. septembra, kada će odlučivati o visini zajedničke proizvodnje nafte. Novi generalni sekretar OPEK-a upozorio je i da bi eventualni pad proizvodnje nafte u Rusiji „imao ozbiljne posledice za potrošače širom sveta”.

Rusija će i posle 2022. (krajem decembra ističe sporazum OPEK-a i 10 naftnih izvoznika predvođenih Moskvom) ostati član ove grupacije, prognozirao je on.

„U pitanju su dugoročni odnosi, koji podrazumevaju daleko šire i sveobuhvatnije oblike komunikacije i saradnje. OPEK plus ne podrazumeva samo koordinaciju kvota za proizvodnju nafte”, ukazao je Haitam el Gais.