Na ceni majstori u građevini, zanatstvu, ugostiteljstvu

U poslednjih nekoliko godina broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) značajno se smanjuje. Prema najnovijim podacima, u Srbiji je registrovano 440.622 nezaposlena. U odnosu na prethodni mesec njihov broj je manji za 3.591 osobu, a u poređenju sa julom prošle godine, broj onih koji su se ovog jula obreli na birou rada, smanjen je za 77.895 građana. Takvim pozitivnim trendovima, kako za „Politiku” ističe Zoran Martinović, direktor NSZ-a, doprinosi povećana privredna aktivnost, dobro usmerene ekonomske mere Vlade Srbije, a značajan je i efekat mera aktivne politike zapošljavanja, u koje je uloženo šest milijardi dinara.

„Ukupan broj novoprijavljenih od početka ove godine iznosio je 169.278, a samo u julu na evidenciju NSZ prijavilo se 25.152 građana. Najveći broj novoprijavljenih došao je iz oblasti ekonomije, prava i administracije, mašinstva i obrade metala, trgovine, ugostiteljstva i turizama, ali i poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, elektrotehnike, zdravstva... – nabraja direktor NSZ-a i podseća da je spremnost nezaposlenih da prihvate određeni posao individualna i zavisi od ličnih stavova, interesovanja, motivacije, egzistencijalnih potreba...

Na osnovu prijavljenih potreba poslodavaca trenutno najtraženiji poslovi u Srbiji su diplomirani inženjer građevinarstva, programer informacionog sistema, diplomirani pravnik, projektni menadžer, informatičar. Traže se i diplomirani ekonomisti, doktori medicine, diplomirani mašinski inženjeri, građevinski tehničari, medicinske sestre, ali i šivači tekstila, kuvari, sobarice, konobari, stolari, prodavci, bravari, vozači teretnjaka, armirači, zidari, tesari...

– Kao što se može videti, široka je lista traženih profila. Mnoge od njih je često teško obezbediti sa evidencije nezaposlenih. U slučaju kada jedna filijala NSZ-a nije u mogućnosti da obezbedi iskazanu potrebu poslodavca za traženim profilom zanimanja, pokreće se postupak međuregionalnog posredovanja, koji podrazumeva uključivanje dve ili više filijala u aktivnost posredovanja u zapošljavanju. Pri tome, treba imati u vidu i da je prihvatanje ovakvih poslovnih ponuda, izvan mesta prebivališta/boravišta nezaposlenog, uslovljeno prvenstveno ponuđenim uslovima rada (zaradom, obezbeđenim smeštajem i dr) – navodi Martinović.

Kretanja na tržištu rada uslovljena su tehničko-tehnološkim dostignućima, što dovodi do zahteva poslodavaca za novim znanjima i veštinama, naročito u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. S tim u vezi, u ovoj oblasti je zabeležena potražnja za novim kvalifikacijama, kao i specifičnim znanjima i veštinama koje se zahtevaju od kandidata. Takođe, ove promene utiču i na druge sektorske delatnosti.

– To se naročito ogleda u oblasti farmaceutske industrije, prehrambene tehnologije, proizvodnih delatnosti u svim sektorima. U odnosu na prethodni period, uočen je porast obavljanja poslova van prostorija poslodavca, odnosno rada od kuće i rada u digitalnom okruženju. U poslednje vreme, više nego ikada, na ceni su majstorski profili u građevini, zanatstvu, ugostiteljstvu. Tu su najprisutnije migracije radne snage u sezonskom periodu – podseća Martinović.

Na pitanje koliko su poslodavci prijavili potreba za popunjavanjem slobodnih radnih mesta i koliko je građana sa biroa radno angažovano kroz različite oblike rada, direktor NSZ-a ističe da je u prvih šest meseci ove godine, u cilju obezbeđivanja traženih kadrova, prema prijavljenim potrebama za zapošljavanje, registrovana potražnja za oko 65.000 kandidata.

– Po iskazanim potrebama, do sada je zaposleno blizu 30.000 građana. Taj podatak pokazuje da je za poslodavce nekada teško obezbediti tražene profile ili potreban broj željenih kandidata u kraćem roku – navodi on i podseća da je od januara do jula 2022. godine registrovano 117.819 slučajeva zapošljavanja sa evidencije NSZ-a, dok je samo u julu posao preko biroa rada dobilo 13.687 kandidata.

Obuke za 1.200 nezaposlenih

Obuke koje organizuje Nacionalna služba za zapošljavanje namenjene su teže zapošljivim nezaposlenim građanima i prilagođene potrebama slabije obrazovnih, odnosno onima bez kvalifikacija ili sa nedostajućim znanjima i veštinama. Najviše interesovanja ima za obuke za gerontodomaćice, operatere na CNC mašinama, kozmetičare, krojenje i šivenje, viljuškariste, frizera, pekara, kuvara... U 2022. godini planirano je uključivanje 1.200 nezaposlenih u obuke.