Istina je strašna

Pre 24 godine u Vinogorju između Zočišta i Velike Hoče u opštini Orahovac nestali su novinari Đuro Slavuj i Ranko Perenić. Oni su bili ekipa Radio-televizije Priština koja je tog dana trebala da uradi priču o otetim monasima iz manastira Zočište. Skrenuli su na pogrešan put i o njima se do dana današnjeg ne zna ništa.

„Bojim se da je istina jako strašna, pošto ne možemo da dođemo do nje”, kazala je Snežana Perenić, supruga nestalog Ranka

Svi pokušaji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i ondašnjih vlasti da se novinari oslobode ili pronađu završeni su neuspehom. OVK ih je otela, a kasnije, po dolasku međunarodne uprave na Kosovu, slučaj je gotovo pao u zaborav. Udruženje novinara Srbije je odmah nakon sukoba 1999. počelo sa obeležavanjem dana kada su nestale kolege, protestima ispred zgrade Euleksa u Prištini i stalnom potragom za bilo kakvom informacijom koja bi dovela do istine i rasvetlila sudbinu nestalih kolega.

U međuvremenu je napravljeno veliko istraživanje koje je obavila novinarka Jelena Petković i iz njega se saznalo da je na Kosovu i Metohiji od 21. avgusta 1998. do 2002. godine stradalo 17 medijskih radnika. Nestalo je ili ubijeno sedmoro Srba, sedmoro Albanaca i troje nemačkih novinara. Za sada je procesuiran samo jedan slučaj.

„Prošlo je skoro četvrt veka od kada su nestale naše kolege i od kada mi ne znamo šta se dogodilo. Za to vreme smenilo se 11 šefova Unmika, sedam šefova Euleksa i mi nemamo efikasne istrage koje bi nam pokazale šta se dogodilo i ko su ljudi odgovorni za ono što se dogodilo”, rekla je novinarka Jelena Petković

Sudbina Đura Slavuja i Ranka Perenića je pokrenula ovo istraživanje i otkrila detalje iz kojih se vidi da je prostor Kosova i Metohije jedno od onih mesta na

kojima je stradalo najviše novinara i medijskih radnika u Evropi. Što se tiče novinara koji su izveštavali i radili na srpskom jeziku stradali su zbog svoje etničke pripadnosti, dok je većina Albanaca stradala zbog toga što su ih videli kao pripadnike druge političke opcije.  U svakom slučaju, većina je stradala u doba mira i po završetku ratnih sukoba.

U ime DNKiM prisutnima se obratila novinarka i urednica RTV Kim Zorica Vorgučić: „Poražavajuće je što institucije, kako domaće tako i međunarodne, ne čine ništa da se ovaj i drugi slučajevi nestanaka novinara razreše. Euleks je obustavio istragu, a premijer Kosova Aljbin Kurti, koji je više puta isticao da je u procesu dijaloga između Beograda i Prištine prioritetno rešavanje pitanja nestalih, više puta je sebe demantovao. Ovom prilikom apelujem i na albanske kolege i udruženja da nam se pridruže u ovoj borbi.”

Podizanje spomen-ploče, na kojoj na srpskom i albanskom jeziku piše „Na ovom mestu su nestale naše kolege Đuro Slavuj i Ranko Perenić: tražimo ih!”, izazvalo je reakcije i ploča je do sada osam puta rušena i devet puta obnavljana. Nije zabeleženo da je jedno spomen obeležje u novijoj istoriji toliko puta rušeno i obnavljano.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović je podsetio da je stradanje novinara na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine najveće stradanje novinara na u tom periodu u Evropi.

„Od 21. avgusta 1998. godine počelo je veliko stradanje, u stvari najveće stradanje novinara do sada, na evropskom prostoru”, kazao je Brajović.

Juče se na mestu otmice, u znak sećanja okupilo 30 kolega novinara i medijskih radnika sa osnovnom porukom, da se rasvetli sudbina Đura Slavuja ili Ranka Perenića i svih koji su stradali radeći svoj posao.