Prostora za dogovor ima, pitanje je da li će biti iskorišćen

Prostora za postizanje dogovora između Beograda i Prištine ima, ali pitanje je da li će biti iskorišćen, ocenila je Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku dodajući da međunarodna zajednica, ako želi da izbegne sukob i nestabilnost, potrudiće se da se nađe neko rešenje.

Grubješić za Tanjug kaže da očekivanja od poslednjeg sastanka u Briselu nisu bila velika i dodaje da je ovo očigledno rasplet do, kako navodi, zaustavnog vremena do roka koje su nametnule prištinske vlasti, a do kojeg bi trebalo da se pronađe rešenje.

Ističe da je alternativa rešenju da Priština 1. septembra krene u sprovođenje svoje jednostrane akcije, pa da Srbi bojkotuju preregistraciju vozila, a da prištinske vlasti 1. novembra krenu da plene vozila.

„To nije rešenje i to nije nešto na šta će Srbi sa severa Kosova i Metohije pristati, a naročito neće pristati na tu ponižavajući činjenicu da im je potrebna dozvola da žive na svojoj zemlji i to dozvola od 90 dana koju moraju da obnavljaju. To je suludo”, ocenjuje Grubješić.

Izražava nadu da će se uz napore međunarodne zajednice pronaći neko rešenje.

Podseća da je ranije govorila da bi možda bilo rešenje da međunarodna zajednica „pusti” Srbe i Albance same da se dogovore, ali da sada to ne može da kaže i to pogotovu od kada je ova vlast u Prištini i od kada je „famozni reciprocitet” koji je uveden shvaćen kao ideologija.

„Spremnost na dogovor je nula, pažnja je izrazito usmerena na međusobno priznanje jer inače da nije tako ne bi već na ovom sastanku na kojem je trebalo da budu pronađena rešenja za tehničke stvari Aljbin Kurti izašao sa okvirnim sporazumom od šest tačaka, od kojih je jedna međusobno priznanje”, ističe.

Međutim, kako dodaje, iza scene, međunarodna zajednica, SAD pre svih, bi mogla da odigra pozitivnu ulogu.

Podsećajući i da je ambasador SAD Kristofer Hil rekao da je srpska strana želela da se dogovri i primećujući da je vidno ko nije spreman za dogovor, Grubješić poručuje međunarodnoj zajednici da se, ako zaista žele da se izbegne sukob i nestabilnost, potrude da se nađe neko rešenje.

Komentarišući prisustvo većeg broja pripadnika Kfor-a na severu KiM, kao i prisusvo američkog Kfor-a, ali i interesovanje NATO-a za trenutnu situaciju, Grubješić kaže da je to jer ne žele ništa da prepuste slučaju.

Podsećajući na pogrom 2004. godine, kada je Kfor, kako kaže, kasnio sa svojom akcijom, Grubješić navodi da su sada svesni da je ozbiljna situacija.

Primećuje i da su nažalost na severu KiM specijalne kosovske jedinice, nekadašnjeg imena ROSU i pita šta će one na severu i zašto maltretiraju građane.

Na pitanje da prokomentariše navode da se ni ovaj problem neće rešiti bez SAD i da Evropa to neće moći da učini sama, Grubješić kaže da je to u suštini tačno i ukazuje na to da nijedan regionalni sporazum od početka raspada bivše SFRJ nije postignut bez Amerike.

„SAD su zaslužne i za Dejtonski sporzum, pa do poslednjeg - Prespanskog. Ne vidim način da se bez njih postigne bilo kakav sporazum između Beograda i Prištine. SAD su ključne, bez njih se ne može, a to nekome može da se sviđa ili ne”, kaže.

Na pitanje da li je neophodno sesti za sto u Briselu i tamo doći do dogovora, Grubješić ističe da s obzirom da se pregovori vode u Briselu tu se moraju sklapati i dogovori i dodaje da se na barikadama sigurno ne mogu postići.

„Pristali smo da se dogovori sklapaju u Briselu. Prostora ima, ali pitanje je hoćemo li ga svi iskoristiti. Hajde da verujemo da taj prostor koji se otvorio i osam dana koliko je ostalo je dovoljno da se dođe do nekog dogovora”, navodi Grubješić.