Zastavnik ispod pet zastava

Samo jedna sportistkinja je u razmaku od 24 godine uspela da se domogne pobedničkog postolja na Olimpijskim igrama. To je Nemica Birgit Fišer koja je u kajaku prvi put bila šampionka u Moskvi 1980, poslednji put u Atini 2004, a ukupno ima osam zlatnih i četiri srebrna odličja.

Jedna od retkih koja može da se izjednači s njom po vremenskom rasponu između medalja, jeste Jasna Šekarić, zastavnik Srbije na otvaranju 29. olimpijskih igara u Pekingu, koja je počela da se bavi streljaštvom u olimpijskoj 1980. godini. Kao naša najiskusnija i najtrofejnija olimpijka danas će na strelištu imati prvi pokušaj da osvoji svoje šesto odličje i tako obeleži 20 godina od prvog uspeha, u Seulu 1988, kada je osvojila zlato vazdušnim pištoljem i bronzu malokalibarskim. Upravo njena najveća protivnica s tih Igara, gruzijska takmičarka Nino Salvadze (tada zlato malokalibarskim pištoljem i srebro vazdušnim), ostaje s njom u „lovu” na nemačku kajakašicu. Da bi je dostigle neophodno je da osvoje medalje i ovde i u Londonu 2012.

Jasna Šekarić, rođena u Osijeku 16. decembra 1965, nastavila je uspehe u Barseloni 1992, pod zastavom Nezavisnih olimpijskih učesnika (skraćeno IOP – to ime je smislio tadašnji britanski premijer Džon Mejdžor) pošto je jugoslovenskim ekipama bilo zabranjeno učešće, zbog sankcija Ujedinjenih nacija, a takmičari u pojedinačnim sportovima su se pojavili, ali bez prava na nacionalna obeležja. Tu je osvojila srebro za koje je od predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Huana Antonija Samarana za vreme Igara dobila nagradu od 2.000 dolara (duplo manje su dobili „bronzani” Aranka Binder i Stevan Pletikosić).

U Atlanti 1996. za dlaku je ostala bez medalje (četvrto i šesto mesto), a u Sidneju se vratila na pobedničko postolje, osvojivši srebro vazdušnim pištoljem. Pre četiri godine, u Atini, osvojila je jedno od naša dva srebra, opet vazdušnim pištoljem.

Tako se u njenoj olimpijskoj zbirci nalazi pet medalja (zlatna, tri srebrne i bronzana). I povrh toga jedan nesvakidašnji rekord koji, gotovo sigurno, nikada neće biti nadmašen: na istoj vatrenoj liniji nosila je pet dresova: SFRJ (1988), IOP (1992), SRJ (1996, 2000), SCG (2004) i Srbije (2008).

Bila je strelac godine u svetu tri puta (1990, 1994. i 2005). Olimpijski komitet naše zemlje šest puta ju je proglašavao sportistom godine (1994, 1995, 1997, 2000, 2004. i 2005). Od Svetske streljačke federacije dobila je možda i najveće priznanje u karijeri: titulu „Strelca milenijuma” (2.000 godine). Sa najvećih takmičenja, od Mediteranskih do Olimpijskih igara, ima 90 medalja.

Kada smo je pre tri dana u Pekingu pitali –da li je moguće da na svojim šestim Igrama osvoji šesto olimpijsko odličje – odgovorila je kao iz topa: „Svakako”!

Udata je i ima dvoje dece.