Заставник испод пет застава

Само једна спортисткиња је у размаку од 24 године успела да се домогне победничког постоља на Олимпијским играма. То је Немица Биргит Фишер која је у кајаку први пут била шампионка у Москви 1980, последњи пут у Атини 2004, а укупно има осам златних и четири сребрна одличја.

Једна од ретких која може да се изједначи с њом по временском распону између медаља, јесте Јасна Шекарић, заставник Србије на отварању 29. олимпијских игара у Пекингу, која је почела да се бави стрељаштвом у олимпијској 1980. години. Као наша најискуснија и најтрофејнија олимпијка данас ће на стрелишту имати први покушај да освоји своје шесто одличје и тако обележи 20 година од првог успеха, у Сеулу 1988, када је освојила злато ваздушним пиштољем и бронзу малокалибарским. Управо њена највећа противница с тих Игара, грузијска такмичарка Нино Салвадзе (тада злато малокалибарским пиштољем и сребро ваздушним), остаје с њом у „лову” на немачку кајакашицу. Да би је достигле неопходно је да освоје медаље и овде и у Лондону 2012.

Јасна Шекарић, рођена у Осијеку 16. децембра 1965, наставила је успехе у Барселони 1992, под заставом Независних олимпијских учесника (скраћено ИОП – то име је смислио тадашњи британски премијер Џон Мејџор) пошто је југословенским екипама било забрањено учешће, због санкција Уједињених нација, а такмичари у појединачним спортовима су се појавили, али без права на национална обележја. Ту је освојила сребро за које је од председника Међународног олимпијског комитета Хуана Антонија Самарана за време Игара добила награду од 2.000 долара (дупло мање су добили „бронзани” Аранка Биндер и Стеван Плетикосић).

У Атланти 1996. за длаку је остала без медаље (четврто и шесто место), а у Сиднеју се вратила на победничко постоље, освојивши сребро ваздушним пиштољем. Пре четири године, у Атини, освојила је једно од наша два сребра, опет ваздушним пиштољем.

Тако се у њеној олимпијској збирци налази пет медаља (златна, три сребрне и бронзана). И поврх тога један несвакидашњи рекорд који, готово сигурно, никада неће бити надмашен: на истој ватреној линији носила је пет дресова: СФРЈ (1988), ИОП (1992), СРЈ (1996, 2000), СЦГ (2004) и Србије (2008).

Била је стрелац године у свету три пута (1990, 1994. и 2005). Олимпијски комитет наше земље шест пута ју је проглашавао спортистом године (1994, 1995, 1997, 2000, 2004. и 2005). Од Светске стрељачке федерације добила је можда и највеће признање у каријери: титулу „Стрелца миленијума” (2.000 године). Са највећих такмичења, од Медитеранских до Олимпијских игара, има 90 медаља.

Када смо је пре три дана у Пекингу питали –да ли је могуће да на својим шестим Играма освоји шесто олимпијско одличје – одговорила је као из топа: „Свакако”!

Удата је и има двоје деце.