Briselski poredak pred slomom na KiM

Srbi su me obavestili da će, ukoliko se ne prekine s njihovim progonom, u narednih mesec dana napustiti sve institucije Prištine. Prvo će to učiniti političari, a do kraja septembra i policajci, sudije, tužioci, rekao je prekjuče predsednik Aleksandar Vučić u obraćanju javnosti. Ovog put ih, izgleda, nije molio da sačekaju s takvom odlukom, kao što je to činio nekoliko puta ove godine. „Pošto niko ne želi da formira ni Zajednicu srpskih opština ni bilo šta drugo, Srbi više neće da budu bilo čiji taoci. Preduzimaće mere da sačuvaju sebe, narod i svoju državu Srbiju”, naglasio je Vučić i ponovio da će u tome imati punu podršku države Srbije.

U slučaju da Srbi izađu iz institucija, onda će, prema njegovim rečima, doći do potpune razgradnje briselskog poretka, ustanovljenog Briselskim sporazumom. Drugim rečima, kako kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević, u situaciji kad nema nikakve šanse da se Briselski sporazum primeni u celini, kad je očigledno posle ove runde dijaloga u Briselu da prištinska strana uopšte nema nameru da razmatra ZSO – i da nema pritiska na nju u tom pravcu, taj sporazum postaje besmislen. „Onda je sasvim logično i prirodno da Srbi odustanu od onog dela sporazuma koji su već primenili i sve vrate u pređašnje stanje. I onda smo na nuli, na početku. To ne zavisi od Srbije, ona nema apsolutno nikakvu odgovornost za to. Beograd dugo insistira, želi da se Briselski sporazum implementira do kraja i da bude osnov za dalje razgovore o normalizaciji, ali očigledno je da na prištinskoj strani ne postoji ni politička volja ni interes da se to tako realizuje”, ukazuje Milivojević.

Politika Albina Kurtija, u kojoj se samo isporučuju zahtevi za integraciju srpskoj zajednici na KiM, a ne sprovode njihova prava proizašla iz dosadašnjih postignutih sporazuma, preti da, prema rečima predsednika Vučića, „pređe Rubikon”, koji može označiti kraj poretka izgrađenog nakon Briselskog sporazuma, saglasan je i docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić. „To bi značilo da srpski predstavnici izađu iz institucija Kosova, da se poništi integracija sudstva, policije, kao i da se dalje ne učestvuje na izborima u okviru kosovskog sistema. Ipak, ovakav scenario može vratiti stanje stvari na severu u 2011. godinu, s puno neizvesnosti i potencijala za otvoren srpsko-albanski sukob”, ističe on u autorskom tekstu za Tanjug.

Srbi su najavili mogućnost izlaska iz kosovskih institucija i krajem marta, kad je definitivno bilo jasno da im Priština neće dozvoliti organizovanje srpskih izbora 3. aprila na teritoriji KiM. I tada je sazvan vanredni sastanak kod predsednika Vučića u Beogradu, a on je tada rekao da su predstavnici Srba s KiM imali „nešto radikalnije zahteve nego inače” i gotovo jednoglasno tražili da istupe iz svih prištinskih institucija, ali i da 435 policajaca na severu ostavi oružje i napusti regionalnu policiju. „Ja sam postavio samo jedno pitanje: ok, uradimo to danas, šta ćemo dan posle? Jednom kad uđete u tako nešto, nema povratka”, naveo je Vučić i zamolio ih za dodatno strpljenje i nastavak razgovora posle izbora.

Dva dana kasnije, 24. marta, Sudsko veće Kosova odlučilo je da suspenduje predsednicu Osnovnog suda Kosovske Mitrovice Ljiljanu Stevanović, jer je prisustvovala sastanku s predsednikom Srbije u Beogradu. Za sutradan je pripremljena smena svih srpskih komandira, policajaca koji su takođe prisustvovali Sednici saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu. „Albin Kurti je rešio da napadne Srbe, Briselski sporazum je pogažen i po njegovoj volji i volji onih koji ga štite, Briselski sporazum više ne postoji”, poručio je tada Vučić, a pridružili su mu se premijerka Ana Brnabić, koja je izjavila da je „Briselski sporazum mrtav”, i ministar policije Aleksandar Vulin, koji je rekao da je izbacivanjem Srba iz institucija na Kosovu Kurti „ubio” Briselski sporazum.

I politički analitičar Dragomir Anđelković je početkom jula, povodom zabrane srpskih ličnih karata i tablica, ocenio da Briselski sporazum više nije u životu. „Mrtav je. Reč je o nameri EU da vara Beograd, predstavljajući se lažno kao posrednik. Cilj je bio da se tako od nas, malo po malo, jednostrano izvlače ustupci. Nažalost, zvanični Beograd je, gotovo mazohistički, mnogo toga i dao. Tako je postupao u nadi da će ipak postići kakav-takav kompromis i otvoriti vrata EU. Sada je jasno da su to bile iluzije, pa je vreme da Srbija poništi paket briselskih sporazuma i da na severu KiM obnovi srpske institucije”, rekao je Anđelković za „Novosti”.

Još jednom, krajem jula, Vučić je došao u situaciju da moli Srbe za strpljenje. Na red je, naime, došla eskalacija krize zbog srpskih ličnih dokumenata i isprava. „Srpski narod ima sve manje sluha i za moje molbe, a moja molba je danas da pokušamo da sačuvamo mir po svaku cenu”, rekao je tom prilikom i opet se založio za to da Srbi ostanu u kosovskoj vladi. „Nije problem da oni napuste vladu, ali tako će izgubiti kontrolu nad svim”, izjavio je Vučić 31. jula.

Da li je ova aktuelna pretnja izlaska Srba iz institucija sada realna? Zoran Milivojević smatra da jeste, jer ima utisak da je Srbima na KiM „svega preko glave” i da su izgubili i strpljenje, pa i političku volju da podržavaju proces u kojem najvažnije pitanje u vezi s njima – a to je ZSO – nije na dnevnom redu. „Njih treba razumeti i mislim da oko toga postoji određeni konsenzus, postoji većina za takav stav za vraćanje na prethodno stanje”, dodaje Milivojević.

On objašnjava da je sprovođenje sporazuma u delu o ZSO „jedini način da se suštinski dijalog nastavi”. „ZSO obezbeđuje status i opstanak srpskog naroda i s te pozicije onda može da se razgovara o normalizaciji. ZSO, najpre, institucionalno obezbeđuje normalan život Srbima u 10 opština, a drugo, prema slovu Briselskog sporazuma, zajednica opština je vezana za centralne vlasti u Prištini i Srbima omogućuje pravo veta na sve odluke koje dovode u pitanje njihov neposredan interes i život. Ukoliko ovoga nema i nema izgleda da to bude – a zapadni centri moći ne pokazuju nikakvu nameru da utiču na Prištinu i da to stave na dnevni red, iako su Amerikanci o tome govorili prethodnih dana – to onda obesmišljava briselski dijalog i onda moramo da se vratimo na neku potpuno drugu priču”, upozorava Milivojević.

Onda bi se, naime, pregovaralo o nekom drugom sporazumu, tj. čitava stvar bi se, sama po sebi, vratila na početak. „Ako nema briselskog dijaloga uz posredstvo EU, onda nema ni Rezolucije GS UN kako je to ustanovljeno, i onda se stvar vraća na SB UN, jedinog nadležnog za statusna pitanja Kosova i Metohije”, podvlači Milivojević. Naravno, u tom slučaju se otvaraju razni drugi problemi. Između ostalog, time bi bili dovedeni u pitanje i Pregovarački okvir i pitanje pristupanja Srbije EU, zato što su pristupni pregovori počeli na osnovu Briselskog sporazuma. „Velika je odgovornost pre svega na Briselu, jer na Prištinu treba uticati. Oni ipak tamo kontrolišu i politiku i bezbednost i finansije i sve živo, tako da oni ipak imaju mehanizme i načine da deluju. Dakle, oni su na ispitu”, ističe Milivojević.

Koga čuva Kfor

Mediji danima izveštavaju o povećanom prisustvu Kfora na severu KiM, a predsednik Vučić poziva međunarodne snage da deluju u okviru svog mandata. „Neko gleda na postavljanje barikada kao na destabilizaciju, a mi kad se krši nešto što piše u sporazumima, kao što je kada kosovska policija upada na sever KiM”, naveo je on. Upravo je to ta razlika u kriterijumima od kojih zavisi ponašanje Kfora, prema rečima Zorana Milivojevića. Navodeći da Kfor i NATO, koji je u njegovom sastavu, imaju razumevanja za poteze prištinske strane, za prisustvo policije na Severu, za neke policijske akcije, da smatraju da je to legitimno, da nije suprotno Rezoluciji 1244, on podseća da Beograd ima drugačiji stav.

„Oni, nažalost, videli smo to i sada u Briselu, imaju razumevanja i za politiku nametanja rešenja, koju sprovodi vlada na čelu s Kurtijem. Sve to govori u prilog da će ti kriterijumi biti prisutni i kad je reč o ponašanju Kfora”, ocenjuje Milivojević. Kako objašnjava, ono što radi Kurti i ono kako misli većina u EU, u NATO-u i Kvinti – ide ka istom cilju, a to je potvrda kosovske državnosti. Prema tome, oni određuju i kriterijume ponašanja. Ocenjujući da će Priština 1. septembra nastaviti sprovođenje mera reciprociteta i da je na to podstiču Velika Britanija i Nemačka, diplomata Milisav Paić zaključio je da će svakako doći do eskalacije. Kako je rekao za TV Kurir, a prenosi „Kosovo onlajn”, Kfor može da spreči dolazak Rosu. On očekuje da će Srbi preduzeti akcije, pre svega blokadu puteva. „I tu je pitanje kako će se Kfor postaviti, jer je jedan od njegovih zadataka da štiti slobodu komunikacija i kretanja, i u tom smislu bi mogao da da saglasnost za aktivnost Rosu da razbije barikade, ili da to učini sam Kfor”, istakao je.

Petković s Hilom

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izrazio je juče bojazan da će insistiranje Prištine da za 10 dana primeni odluke o preregistraciji vozila i ličnim kartama dovesti do daljeg podizanja tenzija i pojačanih provokacija i pritisaka na Srbe. „Zato je od suštinskog značaja da svi relevantni međunarodni faktori shvate ozbiljnost situacije u kojoj se trenutno nalazimo i razumeju da jednostrane akcije Prištine u vezi s navedenim pitanjima mogu ugroziti bezbednosnu situaciju na KiM”, naglasio je Petković u razgovoru s ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom, s kojim će danas, kako je najavljeno, razgovarati i predsednik Aleksandar Vučić.

Starović: Na zemljama Kvinte odgovornost da spreče eskalaciju

Beograd će insistirati na kompromisnom rešenju kako bi se sačuvali mir i stabilnost, ali Albin Kurti svojim ponašanjem kao da želi da izazove eskalaciju, kaže državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović za Tanjug i poručuje da je sada na zemljama Kvinte velika odgovornost da eskalaciju spreče. Na pitanje da li zemlje Kvinte ne mogu ili, pak, ne žele da utiču na Prištinu, Starović navodi da ponašanje Kvinte nije bilo adekvatno u prethodnom periodu, iako je verovatno tačno i da ne stoje sve zemlje Kvinte u potpunosti iza poteza Kurtija, odnosno da nisu inspiratori ili motivatori njegovog delovanja.

Orlić: U septembru sednica Narodne skupštine o KiM

Posebna sednica Narodne Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji biće održana u septembru, izjavio je juče predsednik republičkog parlamenta Vladimir Orlić. On je, gostujući na televiziji Prva, podsetio da je poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” najavila da će podneti inicijativu za održavanje sednice parlamenta na temu KiM i dodao da očekuje da će i kroz formalnu proceduru takav zahtev biti dostavljen.

Opozicija poziva na slogu

Potpredsednik Nove Demokratske stranke Srbije Predrag Marsenić izjavio je da u toj stranci očekuju da ih na posebnoj sednici parlamenta o Kosovu i Metohiji, do koje će, izvesno je, doći narednog meseca, predsednik Aleksandar Vučić obavesti o težini situacije na KiM, ocenivši da je to tema oko koje moramo svi da se složimo. Boško Obradović, lider Dveri, pozdravio je, kako je naveo, odluku vladajuće većine da prihvati predlog njegove poslaničke grupe od 2. avgusta da se održi posebna sednica na temu aktuelnog stanja na KiM. „Međutim, zahtevamo da sednica bude održana pre 1. septembra i potpisivanja bilo kakvog novog sporazuma sa separatističkim vlastima u Prištini”, naglasio je Obradović.

„Gazeta ekspres”: Šolc sprema razgovor s Vučićem i Kurtijem za jesen

Ambasada Nemačke u Prištini potvrdila je da je kancelar Olaf Šolc započeo pripreme za razgovor s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Albinom Kurtijem. „Ove jeseni, u okviru Berlinskog procesa, kancelar Šolc će pozvati obe strane, s ciljem daljeg olakšavanja dijaloga. U toku su pripreme za ovaj sastanak”, rekli su iz ambasade Nemačke za prištinsku „Gazetu ekspres”, prenosi Tanjug. Važno je, kažu, da se „obe strane konstruktivno angažuju i rade na prihvatljivom rešenju”.

SL: puna podrška predsedniku Srbije

Predsednik Srpske liste Goran Rakić izjavio je juče da su predstavnici Srba s KiM pružili punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u traženju kompromisnog rešenja u narednih 10 dana i naporima u očuvanju mira i bezbednosti. Rakić je na pres-konferenciji rekao da je sastanak s predsednikom bio konstruktivan, otvoren i efikasan, preneo je Tanjug. „Poručili smo predsedniku Vučiću da smo do sada više puta, na njegovo insistiranje, nastavljali da se institucionalno borimo za prava našeg naroda, ali da ćemo ovog puta, u slučaju da se ne dođe do kompromisa, početi s napuštanjem svih institucija”, rekao je Rakić i pozvao Kfor da ostane garant mira i bezbednosti za sve na ovim prostorima, poštujući mandat i Rezoluciju UN 1244.