Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Delo kao planina

Lajkovački vajar Milutin Ranković uradio je skulpturu književnika Radovana Belog Markovića, koja će biti postavljena na Povlenu
Милутин Рајковић са скулптуром Радована Белог Марковића (Фото: С. Ћирић)

Lajkovac – Radovan je bio visok, i Povlen je visok, a veličina Radovanovog dela zahteva tako monumentalnu skulpturu. Uradio sam je po liku Radovanovom, po kom ga najviše pamtim, iz perioda našeg intenzivnog druženja i kada mi je otvarao izložbe.

Ovo govori Milutin Ranković, vajar lajkovački, autor upravo završene skulpture u drvetu Radovana Belog Markovića, najpoznatijeg Lajkovčanina, čuvenog književnika. Skulptura će u nedelju, 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, biti svečano otkrivena na Kneževom polju na Povlenu, omiljenoj Radovanovoj planini, gde će novoosnovano udruženje „Beli Povlen” organizovati veliku svečanost i prvi put dodeliti Nagradu „Beli” za novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture, u znak sećanja na velikog pisca i novinara koji je preminuo početkom ove godine.

Ranković je skulpturu visoku tri metra uradio od hrastovine iz kolubarskih šuma, rukovodeći se, kako kaže, onim što mu je Radovan Beli Marković svojevremeno rekao kada je pravio portret jednog pisca – da ne treba da ga radi „kao za ličnu kartu”...

– Skulpturu sam radio mesec dana, što je rekordno brzo. Bilo je vrlo teško da ovo drvo pomeram sam, a morao sam svakog dana da čekam isto doba dana i položaj sunca, istu senku, da bih dobio pravi izraz književnikovog lica – navodi Ranković.

Podseća da mu je Radovan bio komšija, prijatelj, sugrađanin sa kojim je zajedno radio, sretao se svakog dana, nebrojeno puta razgovarao, popio piće... Seća se da je Radovan Beli Marković otvorio njegovu prvu izložbu, da je bio prvi novinar koji je o njegovoj prvoj izložbi objavio tekst, informaciju u valjevskom nedeljniku „Napred”.

– Otvarao mi je izložbe osamdesetih godina prošlog veka i jednu izložbu 2000. godine. Skulptura predstavlja njegov lik iz tog perioda, u ruci drži knjigu, podsetnik, tu su njegovi dugački prsti, šake koje sam zapamtio. Akcenat sam stavio na lik i šake – kaže Ranković. I dodaje da bi skulptura, pošto će biti izložena na otvorenom, trebalo da čini „jedno povlensko stablo” na Povlenu koji je Radovan najviše voleo. A skulptura i planina ne dozvoljavaju realistični izraz – zaključuje Milutin Ranković.

Radovan Beli Marković rođen je 1947. godine u selu Ćelije kod Lajkovca. Radio je kao novinar valjevskog lista „Napred” i upravnik Gradske biblioteke u Lajkovcu. Autor je kratkih priča, novela, pripovetki i romana. Bio je član Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra i stalni član-saradnik Matice srpske. Objavio je romane: „Palikuća i Tereza milosti puna”, „Lajkovačka pruga”, „Limunacija u Ćelijama”, „Poslednja ruža Kolubare”, „Knez Miškin u Belom Valjevu”, „Devet belih oblaka”, „Orkestar na pedale”, „Kavaleri Starog premera”, „Kolubarska trilogija” (Lajkovačka pruga/Limunacija u Ćelijama/Poslednja ruža Kolubare), „Gospođa Olga”, „Putnikova ciglana”, „Plava kapija”, „Stojna vetrenjača”. Beli Marković je prepoznatljiv i po zbirkama pripovedaka: „Crni kolač”, „Švapska kosa”, „Godine raspleta”, „Živčana japija”, „Stare priče”, „Setembrini u Kolubari”, „Male priče”, „Aša”, „Ćorava strana” (izabrane i nove priče), „Priče”, „O svemu će pričati Gavrilo”.

Njegove pripovetke svrstane su u antologije na srpskom, ruskom, nemačkom, francuskom, engleskom, bugarskom, ukrajinskom i makedonskom jeziku. Dobitnik je većine najvrednijih književnih nagrada u našoj zemlji, nekoliko puta bio je u užem izboru za Ninovu nagradu. O njegovom stvaralaštvu napisani su brojni naučni radovi, među kojima su i doktorske disertacije. Opština Lajkovac i Gradska biblioteka u Lajkovcu 2013. godine objavile su sabrana dela znamenitog sugrađanina. Letošnjom odlukom odbornika lokalnog parlamenta, lajkovačka biblioteka dobila je naziv Narodna biblioteka „Radovan Beli Marković”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.