Ustanak britanskih radnika

Boris Džonson se iseljava iz Dauning strita u najboljem mogućem trenutku. Na dan kad bude obelodanjeno ime njegovog naslednika advokati će stupiti u štrajk na neodređeno vreme. Krivičari, koji od juna naizmenično prekidaju rad, totalnom obustavom 5. septembra zaseniće imenovanje novog premijera, koji već na teretu, uz ovaj pritisak, ima i lančanu seriju štrajkova, nezapamćenu u poslednjih nekoliko decenija.

Da ova vest stiže iz Francuske, to bi se pripisalo francuskom duhu, revolucionarnom karakteru sklonom da na ulicama brane radnička prava. Ali pomisao na to da Britanci oblače prsluke (ne žute kao Francuzi nego crvene), znači da je zaista dogorelo. Ministar pravde Dominik Rab smatra da će štrajk advokata omesti pravdu, misleći na desetine hiljada već nagomilanih nerešenih predmeta. Što se advokata tiče, oni obustavljaju rad upravo da bi dostigli pravdu na koju se, kad je reč o neophodnosti povećanja zarada, pozivaju i lučki radnici koji su minulog vikenda stupili u štrajk.

Pravda je ovih dana popularna reč. Manjka je i železničarima, koji su započeli najveći štrajk u poslednjih 30 godina. Paralisali su pruge. Blokadom rada u Londonu su izazvali haos, ne samo na delu podzemne železnice, već i u autobuskom prometu, što je izazvalo gužve u glavnom gradu. O poremećajima nacionalnog železničkog prometa da i ne pričamo. Kažu da govore i u ime drugih zaposlenih u javnom sektoru kada tvrde da jedva izlaze na kraj zbog skoka cena hrane i energenata.

Stopa inflacije je u julu dostigla novu najvišu lestvicu u poslednjih 40 godina – od 10,1 a očekuje se da će ići ka 13 odsto. Analitičari su prognozirali 9,8 procenata.

Na Ostrvu je, bar se tako smatralo s početka, pravda sustigla samo Borisa Džonsona, koji je napokon smenjen zbog bahatog ponašanja i vođenja vlade pod skandalima nepriličnim za britanskog premijera. Sada već govore da je srećnik i da je pobegao na vreme te da bi zapravo pravedno bilo da se on preznojava pred nezadovoljnim radnicima. Ovako će „vruć krompir” zapasti Liz Tras, ministarki pravde u njegovom kabinetu, ili Rišiju Sunaku, njegovom ministru finansija – finalistima za izbor novog šefa vlade.

Neko od njih uhvatiće se ukoštac i s gnevom privrednika, koji će se zbog štrajkova teže nego što su zamislili oporavljati od posledica koje je na poslovanje ostavio virus korona. Leto nezadovoljstva proširilo se i među nastavnicima, medicinarima, aerodromskim i poštanskim radnicima, zaposlenima u gradskoj čistoći.

Britanski radnici traže veću platu. Prst upiru u konzervativnu vladu. Bude se i opet jačaju britanski radnički sindikati. Oni optužuju poslodavce da stavljaju profit ispred zaposlenih, a vlada optužuje njih da zemlju drže kao taoca zarad otkupnine.

Hoće li novi stanovnik Dauning strita u ovom ambijentu biti sposoban da održi kurs? Da li će na sledećim izborima sve ovo uspeti da preživi vladajuća konzervativna stranka ili će se, pak, sindikati pokazati kao nedorasli protivnik?

Velika Britanija je u 2020. pretrpela najveći pad BDP-a od vremena „Velikog mraza” 1709. Godinu kasnije beleže oporavak, ali mračne prognoze opet su se nadvile nad Ostrvom, što potvrđuje i tamošnji zavod za statistiku, koji je revidirao već iznete procene o padu BDP-a za 9,3 odsto. Bio bi to najlošiji učinak od Prvog svetskog rata, ali nove procene idu još dublje u prošlost. I s prvobitnom računicom britanski ekonomski sunovrat najgori je unutar grupe razvijenih zemalja G7. Uprkos snažnom prošlogodišnjem oporavku, prognoze za kraj ove godine opet ukazuju na recesiju.

Štrajkovi radnika imaće razoran efekat. Prvi put u poslednjih 30 godina lučki radnici štrajkuju, i to u najvećoj britanskoj luci. Hiljade njih, makar do utorka, što je u prvoj rundi osam dana, neće raditi zbog spora s poslodavcem oko plata. Kroz kontejnersku luku „Felikstou” na jugoistočnoj obali Engleske prođe oko četiri miliona kontejnera godišnje s 2.000 brodova, što je u proseku 48 odsto ukupne britanske kontejnerske trgovine. U organizacijama za transport tereta navodno nisu pod stresom i makar javno tvrde da ih štrajk neće poremetiti. Objašnjavaju da ne očekuju velike poremećaje jer su fleksibilni, što u prevodu znači da imaju dovoljno zaliha u lancu snabdevanja, a ako se radnici budu „durili” duže od osam dana, postoje i alternativne rute. Drugi se ne bi složili ni s njihovim tvrdnjama da će naposletku radnik biti zloupotrebljen od strane sindikata, koji preko njihove grbače igraju igru „ko prvi trepne”.

A kako držati inflaciju pod kontrolom dok pomažete ljudima kojima rastu računi kod kuće, zagonetka je s kojom će se suočiti budući premijer.