Minimalna zarada mora da isprati realne troškove života

Najavljeno povećanje minimalne cene rada od 14 odsto, uz uvećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se nalazi naše društvo. Minimalne plate moraju ispratiti realne troškove života, treba ih usklađivati dva puta godišnje, a progresivno oporezivanje adekvatnija je i socijalno odgovornija mera, stav je sindikata i organizacija potpisnica deklaracije o plati za život koje su juče uputile pismo vladi i Uniji poslodavca. U tom dopisu izneti su razlozi zbog kojih sve treba korigovati minimalnu cenu rada.

– Agencija za privredne registre (APR) objavila je informaciju da naša privreda beleži rastuću profitabilnost. U izveštaju APR-a navodi se da su privredna društva u Srbiji tokom 2021. ostvarila profit od 5,7 milijardi evra. To je rast od 79,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Novca, dakle, ima. Pitanje je samo ima li volje da se on preraspodeli tako da najsiromašniji delovi našeg društva mogu da iskorače iz siromaštva. Redistribucija bogatstva ka siromašnima je osnova svakog humanog društva koje brine o ljudima – podvlači se u pismu, uz obrazloženje da povećanje neoporezivog dela plate nije dobra mera jer poreza se oslobađaju sve zarade bez izuzetka – i one najniže i one najviše.

– Naš je stav da je progresivno oporezivanje adekvatnija i socijalno odgovornija mera. Time bi najniže plate bile oslobođene poreskog opterećenja, dok bi porez bio postepeno povećavan sa uvećanjem nivoa zarada. Uz to, tražimo od vlade da prihvati činjenicu da je minimalnu cenu rada neophodno utvrđivati dva puta godišnje, počevši već od 1. septembra, da je njenu visinu potrebno usklađivati sa realnim troškovima života radnika u skladu sa računicom plate za život – navodi se u pismu.

Potpisnici deklaracije o plati za život takođe podsećaju da je Vlada Srbije prošlog septembra donela odluku da minimalnu cenu rada poveća tek za 9,4 odsto, ostavljajući minimalac u proseku na 35.000 dinara mesečno za puno radno vreme.

– U međuvremenu se inflacija zahuktala i cene su rasle. Deo tog povećanja minimalne cene rada inflacija je poništila i pre nego što je ono stupilo na snagu, u poslednjem kvartalu 2021. godine. Narodna banka Srbije objavila je podatak da je ukupna inflacija u julu ove godine iznosila 12,8 procenata, sa najavom da će u septembru ona doći i do 14 odsto. Svako ko danas ode u prodavnicu zna da za jednaku sumu novca može da kupi daleko manje namirnica, nego što je to bilo moguće pre godinu dana. Kao i obično, siromašni su prvi na udaru krize – objašnjavaju nadležni. Zato pozivaju državu da uzime u obzir realne troškove života kako bi radnicima bila obezbeđena plata za život, a ne za preživljavanje.

– Minimalna potrošačka korpa nije adekvatno merilo troškova života u Srbiji. Ona se utvrđuje na osnovu ankete i samo nam pokazuje potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji. Da nije dobar parametar govori nam i njen sadržaj. Naime, po trenutnoj kalkulaciji ona podrazumeva da tročlana porodica ima na raspolaganju svega 660 dinara za hranu dnevno – podsećaju predstavnici organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život. Dodaju da minimalna potrošačka korpa podrazumeva i da tročlana porodica mesečno raspolaže sa 128 dinara za obrazovanje i 1.500 dinara za troškove zdravstva.

– Ako nam nešto govori potrošačka korpa, onda je to činjenica da su najsiromašniji slojevi našeg društva na rubu preživljavanja. Samim tim ona ne sme biti parametar od kojeg se polazi pri utvrđivanju minimalne cene rada. Plata za život, sa druge strane, podrazumeva da radnik i njegova porodica mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu, uključujući i diskrecioni dohodak, odnosno, mogućnost štednje u visini od 10 odsto iznosa zarade. Plata za život se isplaćuje za rad obavljen tokom regularnog radnog vremena i ne uključuje naknadu za prekovremeni rad, bonuse i topli obrok – objašnjavaju nadležni i podsećaju na računicu međunarodne mreže „Clean clothes campaign” (istraživanje troškova života u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju) da je plata za život u Srbiji za 2021. iznosila 114.752 dinara. Ova suma je tokom 2022. samo porasla, podseća se u pismu, uz dodatak da upravo Zakon o radu nalaže da minimalna zarada mora da zadovolji osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica.