Tihi bojkot komšija

Do jednostranog priznanja nezavisnostiKosova i Metohijehrvatski proizvodi su često bili deo korpe srpskog potrošača. Od tada, međutim, dolazi do „tihog” bojkota. Prema podacimaInstituta za tržišna istraživanja spoljnotrgovinski deficit Srbije u robnoj razmeni s Hrvatskom u prvih pet meseci ove godine bio je manji nego u istom periodu lane za 46,2 odsto, a smanjen je sa 72,1 na 38,8 miliona dolara.

– Došlo je do osetnog pada uvoza proizvoda široke potrošnje iz Hrvatske od januara do aprila 2008. godine, kao i pada tražnje srpskih kupaca za tim proizvodima. To je verovatno posledica bojkota te robe zbog priznavanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Analiza proizvoda koji su se iz Hrvatske uvozili u Srbiju u prva četiri meseca ove godine, pokazala je da je došlo do bojkota robe i to proizvoda široke potrošnje koji se kupuju u megamarketima i supermarketima – rekao je Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

U prva četiri meseca došlo je do smanjenja uvoza proizvoda za ishranu dece za 22,4 odsto, gotove supe i čorbe manje su se uvozile za 32,7 odsto, smanjen je uvoz slatkiša za 10,6 odsto, uvoz raznih vrsta sosova i začina smanjen je za 38,4 odsto, a knjiga i štampanog materijala za 23,2 odsto.

Iz Hrvatske su se u Srbiju, od početka godine do kraja aprila, najviše uvozila laka ulja od nafte i minerala vredna 11,1 miliona evra, ali je i taj uvoz bio manji 20,5 odsto nego u isto vreme prošle godine.

U Hrvatsku je u prvih pet meseci iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 181,3 miliona dolara ili za 48,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je istovremeno uvezena roba za 220,1 milion dolara ili 13,3 odsto više.

Slavko Sekulić, sa Ekonomskog instituta u Zagrebu, smatra da su odnosi između Hrvatske i Srbije presudni kod uspostavljanja odnosa unutar regije u ovom delu Evrope.

– Svakako u saradnji da će znatno više da profitiraju firme koji su proizvodno, tehnološki i politički naprednije. Hrvatska i Srbija imaju mnogo veći problem od saradnje. Srpska ekonomija je u haosu, a hrvatska se kao oporavlja, međutim, to što se oporavlja je zapravo strani kapital. Nameće nam se pitanjes kojim mi to kapitalom mislimo da idemo na istok, kada je Hrvatska prezadužena i kada nemamo slobodnog kapitala koji može dodatno da se ulaže u Srbiju kao što ni Srbi nemaju za ulaganje u Hrvatsku – kaže Sekulić.

Za sada u Hrvatsku još nije ušao ozbiljnijisrpski kapital i nema nijedne kapitalne investicije. S druge strane, prema nezvaničnim podacima, najmanje 500 hrvatskih preduzeća posluje na našem tržištu. Poslednjanajava ulaska srpskog kapitala na hrvatsko tržište odnosi se na osnivanje poslovne Srpske banke, koja bi trebalo da počne da radi do leta 2009, a čiji osnivači bi trebalo da budu neke hrvatske i inostrane banke, ali i novosadska Metals banka.

Inicijator osnivanja je Srpsko narodno veće, odnosno njen predsednik Milorad Pupovac, koji ističe da bi „Srpska banka” u Hrvatskoj osim standardnih bankarskih i kreditnih poslova, izdavanja i upravljanja instrumentima plaćanja, radila na finansiranju srpskih povratnika.

Posebna pažnja bila bi posvećena promovisanju međunarodne ekonomske saradnje i jačanju ekonomskih odnosa Hrvatske i Srbije. Reakcije u Hrvatskoj na osnivanje nove Srpske banke uglavnom su pozitivne. Posebno se to odnosi na hrvatske poslovne ljude, koji već godinama uspešno posluju u Srbiji i koji u osnivanju nove Srpske banke vide mogućnost daleko većih poslovnih i investicionih projekata na relaciji između dve države – naglasio je Pupovac.

Ukoliko počne da radi, ova banka nastaviće tradiciju Srpske banke osnovane 1895. godine, koja je ugašena 1941, dok je njena imovina uglavnom preneta na tadašnju Poštansku štedionicu, a sada Hrvatsku poštansku banku.Nekadašnja Srpska banka bila je među najjačim bankama u Hrvatskoj tog vremena s filijalama u Dubrovniku, Splitu, Šibeniku, Kninu, Novom Sadu, Somboru i Subotici, a među akcionarima bili su i vajar Ivan Meštrović i naučnik Mihajlo Pupin.