Тихи бојкот комшија

До једностраног признања независностиКосова и Метохијехрватски производи су често били део корпе српског потрошача. Од тада, међутим, долази до „тихог” бојкота. Према подацимаИнститута за тржишна истраживања спољнотрговински дефицит Србије у робној размени с Хрватском у првих пет месеци ове године био је мањи него у истом периоду лане за 46,2 одсто, а смањен је са 72,1 на 38,8 милиона долара.

– Дошло је до осетног пада увоза производа широке потрошње из Хрватске од јануара до априла 2008. године, као и пада тражње српских купаца за тим производима. То је вероватно последица бојкота те робе због признавања независности Косова и Метохије. Анализа производа који су се из Хрватске увозили у Србију у прва четири месеца ове године, показала је да је дошло до бојкота робе и то производа широке потрошње који се купују у мегамаркетима и супермаркетима – рекао је Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања.

У прва четири месеца дошло је до смањења увоза производа за исхрану деце за 22,4 одсто, готове супе и чорбе мање су се увозиле за 32,7 одсто, смањен је увоз слаткиша за 10,6 одсто, увоз разних врста сосова и зачина смањен је за 38,4 одсто, а књига и штампаног материјала за 23,2 одсто.

Из Хрватске су се у Србију, од почетка године до краја априла, највише увозила лака уља од нафте и минерала вредна 11,1 милиона евра, али је и тај увоз био мањи 20,5 одсто него у исто време прошле године.

У Хрватску је у првих пет месеци из Србије извезено робе у вредности од 181,3 милиона долара или за 48,4 одсто више него у истом периоду прошле године, док је истовремено увезена роба за 220,1 милион долара или 13,3 одсто више.

Славко Секулић, са Економског института у Загребу, сматра да су односи између Хрватске и Србије пресудни код успостављања односа унутар регије у овом делу Европе.

– Свакако у сарадњи да ће знатно више да профитирају фирме који су производно, технолошки и политички напредније. Хрватска и Србија имају много већи проблем од сарадње. Српска економија је у хаосу, а хрватска се као опоравља, међутим, то што се опоравља је заправо страни капитал. Намеће нам се питањес којим ми то капиталом мислимо да идемо на исток, када је Хрватска презадужена и када немамо слободног капитала који може додатно да се улаже у Србију као што ни Срби немају за улагање у Хрватску – каже Секулић.

За сада у Хрватску још није ушао озбиљнијисрпски капитал и нема ниједне капиталне инвестиције. С друге стране, према незваничним подацима, најмање 500 хрватских предузећа послује на нашем тржишту. Последњанајава уласка српског капитала на хрватско тржиште односи се на оснивање пословне Српске банке, која би требало да почне да ради до лета 2009, а чији оснивачи би требало да буду неке хрватске и иностране банке, али и новосадска Металс банка.

Иницијатор оснивања је Српско народно веће, односно њен председник Милорад Пуповац, који истиче да би „Српска банка” у Хрватској осим стандардних банкарских и кредитних послова, издавања и управљања инструментима плаћања, радила на финансирању српских повратника.

Посебна пажња била би посвећена промовисању међународне економске сарадње и јачању економских односа Хрватске и Србије. Реакције у Хрватској на оснивање нове Српске банке углавном су позитивне. Посебно се то односи на хрватске пословне људе, који већ годинама успешно послују у Србији и који у оснивању нове Српске банке виде могућност далеко већих пословних и инвестиционих пројеката на релацији између две државе – нагласио је Пуповац.

Уколико почне да ради, ова банка наставиће традицију Српске банке основане 1895. године, која је угашена 1941, док је њена имовина углавном пренета на тадашњу Поштанску штедионицу, а сада Хрватску поштанску банку.Некадашња Српска банка била је међу најјачим банкама у Хрватској тог времена с филијалама у Дубровнику, Сплиту, Шибенику, Книну, Новом Саду, Сомбору и Суботици, а међу акционарима били су и вајар Иван Мештровић и научник Михајло Пупин.