Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
RAZGOVOR NEDELjE: profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg

Neću odbiti mesto ministra zdravlja

Ukoliko budem na toj funkciji, novac će ići na lečenje bolesnih i na ljude koji rade u zdravstvu, razne „kombinacije” otpadaju. – NATO je agresivna alijansa, mnogi umiru od posledica bombardovanja 1999. godine
(Фото Небојша Марјановић)

U narednim nedeljama Srbija će dobiti novu vladu, a za mnoge ministarske fotelje sešće nova imena. U javnosti se kao jedno od glavnih konkurenata za mesto ministra zdravlja pominje profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg i direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koja je bila prva na listi Srpske napredne stranke na parlamentarnim izborima. U razgovoru za „Politiku”, dr Grujičić kaže da neće odbiti ovu funkciju ukoliko joj ponude, jer dobro zna sve probleme u zdravstvu i začkoljice koje koče napredak. „Ukoliko budem na toj funkciji, obećavam da će onaj novac koji se opredeli za ovo ministarstvo isključivo ići na lečenje bolesnih i na ljude koji rade u zdravstvu kao i do sada. Razne „kombinacije” odmah otpadaju. Ako to nekome odgovara, ja sam na raspolaganju”, istakla je dr Grujičić.

Hoćete li biti ministarka zdravlja u novoj vladi Srbije?

Da li ću to biti – ne znam. Meni je jasno da je ministarska funkcija politička i da određeni kompromisi moraju da se prave. Ali, procenat kompromisa mora da bude veoma mali. Verujem da će predsednik Srbije i novi premijer odabrati pravu ličnost za ovu funkciju ukoliko to ne budem ja. Ukoliko budem – znam kako ću raditi. Ne očekujem aplauz od svih jer će uvek biti onih zluradih koji će jedva čekati da napadnu. Znam ko sam, šta sam uradila u životu, šta ostavljam iza sebe i šta još mogu da uradim. Bitno je da me puste da radim kako najbolje znam. Razgovarala sam o tome sa sadašnjim ministrom zdravlja doc. dr Zlatiborom Lončarom sa kojim imam izuzetnu saradnju. On je spasao državno zdravstvo. Pokazalo se koliko je to značajno u vanrednim okolnostima, kao što je slučaj sa pandemijom kovida 19.

Izjavili ste da tačno znate šta biste radili ukoliko dođete na tu funkciju?

Za devet godina mi možemo da imamo najbolji zdravstveni sistem ako neke stvari promenimo. Ubeđena sam da je najbolje rešenje uvođenje porodičnog lekara. U Makedoniji lekar opšte prakse ima veću platu od specijaliste. I treba da ima jer on najbolje zna svakog svog pacijenta i brine o njegovom zdravlju. U ovom trenutku imamo šest puta više specijalista nego lekara opšte medicine. To je neodrživo ako hoćemo da imamo efikasno državno zdravstvo. Moramo da napravimo i reformu zdravstvenog osiguranja. To su velike reforme koje nam predstoje i na tome mora da radi ozbiljan tim stručnjaka. Na digitalizaciji je premijerka Ana Brnabić dosta uradila. Ideja mi je i da se uvedu dnevne bolnice za palijativno zbrinjavanje. Trebalo bi osnovati i poseban fond za lečenje pacijenata kojima je neophodan neki novi lek koga ovde nema, kao što je slučaj sa fondom za retke bolesti. Činjenica je da je u zdravstvu dosta urađeno u prethodnom periodu. Mislim da je dobro radila i prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a, jer imamo na raspolaganju jako skupe lekove i nije bilo nestašica. Najbitnije je birati rukovodioce zdravstvenih ustanova na konkursu, gde se gledaju njihova biografija, plan i vizija za ustanove koje žele da vode.

Ukoliko ne budete ministar, čemu ćete se posvetiti?

Najviše ću raditi na izgradnji nove zgrade Instituta za onkologiju i radiologiju, čiju izgradnju je najavio predsednik Vučić. Srećna sam što sam na neurohirurgiji uspela da pripremim grupu mladih ljudi koji mogu uskoro samostalno da preuzmu posao koji sam radila, pa ću ja morati eventualno da operišem samo jednom nedeljno. Ostaću kao poslanik u Skupštini Srbije gde ću glasati po svojoj savesti.

Nećete glasati onako kako SNS bude želeo?

Zavisi da li će se te želje poklapati sa mojim stavovima. Glasaću za one predloge za koje mislim da su dobri, bez obzira na to koja ih je stranka predložila. Po zakonu, poslaničko mesto pripada poslaniku. Mislim da su tamo političke debate potpuno gubljenje vremena. Kad neko gleda smrti u oči svaki dan kao ja i gleda ona prepucavanja u skupštini, ostane začuđen. Kažu, to je politika. Ali ja u takvim diskusijama neću učestvovati.

Kajete li se zato što ste bili nosilac liste SNS-a na parlamentarnim izborima?

Ne kajem se. Znam zašto sam ih podržala, pre svega zbog onog što je urađeno u zdravstvu, infrastrukturnim projektima, obnavljanju vojnog sektora, zato što je policija stala na noge. Oseća se red. Nije sve idealno i dalje. Ali je rukovodstvo ove zemlje shvatilo da tužilaštvo, policija i pravosuđe moraju da budu nezavisni. Dopada mi se kako rade ministri Maja Popović i Aleksandar Vulin. Možda neko ne voli Sinišu Malog, ali to je čovek koji želi da zna gde je otišao svaki dinar iz države, što podržavam. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić može nekome da se dopada ili ne, ali je činjenica da se on trudi da dobro vodi ovu državu i da pod kontrolom drži i spoljnu politiku u teškom trenutku. Ne verujem da to može neko bolje od njega. Samo on zna koliko pritisaka trpi. Lako je biti pametan i sa strane pričati, ali on odgovara za živote sedam miliona ljudi. Možda će morati da donese teške odluke, a vidimo kako dileri droge sa Kosova stalno provociraju sukobe. Vučić mora da se čuva pogrešnih ljudi i pogrešnih informacija koje mu daju neke osobe zarad svojih interesa. Pozivanjem nestranačkih ličnosti on je napravio potez koji govori koliko je stručnost važna.

Znate da ima ljudi koji kažu da vam je lako da tako pričate jer ste izdejstvovali da se gradi nova zgrada onkologije u Beogradu.

Ja sam to govorila i pre nekoliko godina, a ne samo sada. Ne smemo više da čekamo na izgradnju tog objekta. Mislim da će u junu naredne godine krenuti izgradnja. Ove godine moraju da se reše neka pravna pitanja, da se raščisti teren, da se završi projekat. Lokacija za novu bolnicu je između Deligradske ulice i Bulevara oslobođenja. Posle korone je sve poskupelo, pa se sada procenjuje da će izgradnja koštati 520 miliona. U tu cenu smo uračunali i nabavku „proton bima”, odnosno zračenje onkoloških pacijenata česticama. Ono je manje štetno. Pored toga, preko Kabineta premijerke Brnabić nam se nudi izgradnja objekta za hadronsku terapiju. Finansiranje toga bi išlo preko Evropske unije, što je fantastično jer pored terapije takvo postrojenje znači i razvoj bazične nauke i mogućnost da se visokokvalifikovani kadrovi zadrže u zemlji. Drago mi je da imamo punu podršku gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je već razgovarao s urbanistima o sledećim koracima oko našeg projekta.

I za druge bolnice je potrebna rekonstrukcija?

I rekonstrukcija Klinike za neurohirurgiju UKCS-a je neophodna. Operacije se rade trenutno samo u dve sale, imali smo ih pet, a samo na Odeljenju neuroonkologije 80 ljudi s tumorima mozga čeka na zahvat. To je strašno. Imamo obećanja da će preuređenje krenuti u oktobru. Osim toga, nabavićemo i „magnetni nož”, zahvaljujući kojem bi veliki broj tumora u trbuhu mogao da bude zračen na najprecizniji način. Gospodin Siniša Mali, ministar finansija, dao je obećanje da će rebalansom budžeta za taj uređaj biti određen novac. Zalažem se za to da u narednih deset godina mora da se sredi ceo plato oko Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Tu ima zgrada koje se raspadaju, pre svega mislim na objekte psihijatrije, dermatovenerologije, čuvenu „zelenu zgradu”. Razumem stavove Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ali nemojmo da budemo licemerni. Šta da radimo? Da čuvamo zgrade koje ne možemo da iskoristimo? Bolje je da srušimo one objekte koji su u mnogo lošem stanju i gradimo nove, a one koje mogu da se rekonstruišu da obnovimo. I saobraćaj u ovom delu grada mora da se reši. Ali, bitno je da postoji razumevanje stručnih ljudi i moram da pohvalim gospodina Marka Stojčića, glavnog urbaniste u Beogradu, koji je pokazao veliko razumevanje za potrebe izgradnje nove zgrade instituta kao i gospođu Bojanu Radaković, sekretarku za urbanizam.

Projekcija Evropskog udruženja radijacionih onkologa je da će u Srbiji 2025. godine čak 40.000 ljudi morati da ide na zračenje u sklopu terapije malignih bolesti. Da li vas to brine?

Vrh države je shvatio koliko je bitna onkologija. Nove aparate za zračenje su dobili i Niš i Kragujevac i Sremska Kamenica, ali zna se da je Beograd lider u lečenju malignih bolesti i da moramo da imamo veći prostor za bolesnike. Planiramo izgradnju 16 bunkera za tu oblast i onda ćemo postati najveći radioterapijski centar u ovom delu Evrope. Naši aparati rade u tri smene kako ljudi ne bi čekali na terapiju, ali teško sve postižemo. Aparati se kvare i ljudi su očajni ako moraju da sačekaju jedan dan, to psihološki dosta utiče na njih. Liste čekanja postoje za neke procedure, ali ima divnih ljudi donatora koji nam pomažu da prevaziđemo neke prepreke. Na primer, gospođa Pecotić, naša bivša pacijentkinja, je Institutu donirala 250.000 dolara i zahvaljujući njoj je u Dnevnoj bolnici hirurgije operisano 800 ljudi koji nisu morali da čekaju. Krcate su nam sale za operacije. U novom institutu će biti bolje. Niko neće morati da čeka.

To znači da imamo više obolelih od malignih bolesti sada nego pre pojave kovida?

Ima dosta obolelih od raka dojke, pankreasa, mozga… Jeste bolja dijagnostika, ali ovi monstrumi od karcinoma s kojima se susrećemo su nešto neverovatno. Mi tako velike karcinome zovemo „odavde do večnosti”. Trpimo posledice i od bombardovanja zemlje 1999. godine.

Dokle se stiglo s utvrđivanjem posledica NATO bombardovanja?

Ništa nije urađeno. Jednostavno, projekat nije zaživeo. Potpisan je ugovor između četiri ministarstva u junu 2018. godine koji treba na tome da rade i tu se stalo. Jedno od ministarstva koje je bilo zaduženo za sprovođenje projekta, Ministarstvo životne sredine, uz razna obrazloženja nije ništa pokrenulo. Očekuje se formiranje nove vlade, koja će, nadam se, imati više sluha za to. Biće mi jako drago ukoliko se formira posebno ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, jer mladi imaju mnoge ideje na kojima bi mogli da rade, pa i da rade istraživanja na ovu temu. Ne tražimo mi nikakvu osvetu već samo želimo da znamo šta je urađeno i da neočišćene delove zemlje očistimo od bombi koje su padale. Mladim naraštajima moramo da ostavimo zdravu životnu sredinu. Očito da se neko ozbiljnog naučnog istraživanja plaši, jer pretpostavlja do kakvih ćemo rezultata doći. Kažu mi da to bombardovanje doživljavam lično. Pa kako da ga doživim? NATO je agresivna alijansa. Toliko je ljudi umrlo tada, a mnogi umiru od posledica bombardovanja.

I dalje smatrate da je bombardovanje Srbije uticalo na povećanje broj obolelih od raka?

Svake godine sam sve ubeđenija u to da je bombardovanje naše zemlje i te kako uticalo na povećan broj obolelih od malignih bolesti, autoimunih oboljenja, rast patoloških trudnoća… Nova zagađenja koja se beleže samo doprinose još većem obolevanju. Društvo Srbije za borbu protiv raka je izdalo monografiju na ovu temu. U pripremi je i materijal za sledeću monografiju u kojoj ćemo se baviti i meteorološkim podacima. Zanimljivo je da nigde na internetu ne postoje meteorološki podaci za SR Jugoslaviju za period bombardovanja. Jasno je kakvo je to onda bilo zagađenje. Nema ni radova u inostranim časopisima kada je reč o zagađenju okolnih zemalja. To je zabranjena tema. Do podataka do kojih smo došli, vidi se da je u aprilu te 1999. godine određenim danima kada je bilo bombardovanje naše zemlje beleženo veliko zagađenje i u Albaniji, i u Severnoj Makedoniji, i u Grčkoj. U jednom trenutku zagađenje iz Pančeva je „otišlo” prema južnoj Italiji, a oni o tome ništa ne znaju. Svi smo mi bili deo jednog eksperimenta. I Slovenija, i Hrvatska, i Austrija su bile zagađene zbog onog što se nama dešavalo.

Ipak, mnogi epidemiolozi smatraju da nema povezanosti između bombardovanja i broja obolelih od karcinoma.

Uz dužno uvažavanje kolega, to su ljudi koji nikada nisu lečili nijednog onkološkog pacijenta, ni ljude sa autoimunim bolestima, ni trudnice sa patološkim trudnoćama… Zato nisu kompetentni da to prosuđuju. Naravno, imaju pravo na svoje mišljenje. Niko od njih nije radio analizu kakvo je potomstvo vojnika koji su bili izloženi ne samo oružju s osiromašenim uranijumom, već i hemijskim agensima. Nikada nisu pregledali nijednog pacijenta, osim kada su bili studenti pre 50 ili 60 godina. Zato za mene njihovo mišljenje nema značaja.

A da li je za vas relevantno mišljenje nekih stručnjaka da ako mislimo da budemo zdrava nacija, ne treba iskopavati litijum?

Pozdravljam to što je država stopirala taj projekat. Velike su polemike o litijumu, natrijumu, o tome koje baterije treba koristiti. Treba poslati mlade naučnike po istraživačkim centrima po svetu da vide šta se radi i kakva su iskustva s tim. Možda mi napravimo neku novu bateriju za koju nikada niko nije čuo. Zašto sumnjati u pamet mladih?

Velika je stvar što Rusiji nisu uvedene sankcije

Kakav je vaš stav povodom Evroprajda u Beogradu?

Mislim da ne treba da bude održan. Saglasna sam sa Aleksandrom Vučićem da to sada nije ključno pitanje. Srbija, ipak, treba da bude okrenuta tradicionalnoj porodici. Mnogo je bitnije pitanje šta će se dešavati sa našim narodnom na Kosovu i Metohiji. Strahujem od toga da mi ne budemo kolateralna šteta i da ne dođe do sukoba. Vučiću nije lako i moramo da imamo razumevanja za njegove poteze. Velika je stvar što nisu uvedene sankcije Rusiji. Moramo da mislimo i o našim interesima. Naš interes je jeftin gas.

Lekari moraju da se odluče za državnu ili privatnu praksu

Šta mislite da je važno u reformi zdravstva za lekare?

Nemam ništa protiv kolega koji rade u privatnoj praksi. Ali smatram da ih treba staviti pod žestoku kontrolu, kako bismo mogli da imamo dobar zdravstveni sistem. Neki me smatraju „kontrol-frikom”. Ali to je važno jer u zdravstvu ako neko pogreši, pacijent gubi glavu i njegova porodica ostaje unesrećena. Mislim da je najbolje da svaki lekar odluči da li želi da radi u državnoj ili u privatnoj praksi. Ako neko želi da ga operiše određeni profesor – može, ali popodne ili vikendom u okviru dopunskog rada u državnoj ustanovi. I za to taj lekar i njegov tim treba da dobiju odgovarajuću naknadu. Sujeti nema mesta.

 

 

 

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ко у филму
Има један цитат из филма "Рад на одређено време" кога изговара Реља Башић: "Препоручам се!".
Ja
"Разумем ставове Завода за заштиту споменика културе, али немојмо да будемо лицемерни." Čekaj, ljudi rade svoj posao, čuvaju zgradu od kulturnog i istorijskog značaja (koja ima potencijal da bude zanimljivija posetiocima Beograda nego svi drugi muzeji), a ti im lepiš etiketu da su LICEMERNI?!
vucelic=smajlovic
Za sada se ozbiljno namece za mesto ministra za izgradnju i odrzavanje kulta A. Vucica.
Jovan Djordjevic
Daj Bože. Ova žena može mnogo da uradi za srpsko zdravstvo. Puno sreće
Zeljko
Niste vi za to mesto nikako.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.