Kampaco – Zvezdina letnja bomba

Poslednjih godina su pod evropskim obručima takozvani kombo-bekovi postali moderna i sve traženija roba. Trend koji je stigao s one strane Atlantika, u potpunosti je pokorio Evropu. Tradicionalni organizatori igre su postali demode i polako krenuli da nestaju sa kontinentalne košarkaške mape.

Upravo zato danas je malo takvih, ali su zbog naročitih karakteristika i dalje na ceni. Svaki tim želi barem jednog dodavački orijentisanog beka iz „izumiruće vrste” tradicionalnih plejmejkera.

Upravo takva je potreba i Crvene zvezde. Odlaskom Kodija Miler-Mekintajera ostala je velika praznina u bekovskoj liniji, a gubitak najboljeg dodavača Evrolige minule sezone praktično je nenadoknadiv. Ipak, nije ni američki Vuk bio klasični prototip organizatora igre. I nova uzdanica Olimpijakosa je posedovala neke od elemenata kombo-beka, ali i odlike tradicionalnog pleja. Lebdeo je Miler-Mekintajer tu negde između dva načina organizacije i kontrole lopte, ali je bio dovoljno nadahnut da konstantno „pronalazi” saigrače u izglednim pozicijama i sistem učini validnim.

Trenutno je na poziciji „jedan” samo Kris Džons. Amerikanac je veteran u elitnom takmičenju, s godinama iskustva, poenima i asistencijama u rukama, ali takođe, baš kao i Vuk na granici između kombo-beka i klasičnog plejmejkera. Nova uzdanica crveno-belih, prvenstveno zbog manje dodira s loptom i slabijeg proseka asistencija, ipak, više asocira na, u Evropi, sve prisutnije kombo-bekove. Zato igrač s kojim će da deli dužnosti organizacije Zvezdine ofanzive, mora da bude nešto bliži tradicionalnim vrednostima „jedinice”.

Ipak, takvih je sasvim očigledno veoma malo, a neki su crveno-belima već „proklizali” kroz prste. U moru potencijalnih mogućnosti, jedna se izdvaja kao prava – želja navijača, neupitan kvalitet i zajednička istorija. Fakundo Kampaco bi ovog leta mogao da napusti Real Madrid, kao posledica velike rekonstrukcije Kraljevskog kluba. Ukoliko se to dogodi, sasvim jasno, novi dom Argentinac bi potencijalno mogao da pronađe upravo na Malom Kalemegdanu. Bila bi to verovatno takozvana „vin-vin” situacija, odnosno ona u kojoj pobeđuju obe strane. Iako u poznim igračkim godinama, nekadašnji prvotimac Denvera, još predstavlja jednog od najboljih plejmejkera Starog kontinenta, naročito u tradicionalnom značenju pojma.

Kampaco je minule sezone prosečno beležio 11,8 poena i 5,1 asistenciju po meču i neminovno bi bio idealno pojačanje za crveno-bele.

Zvezda je dosad imala nekoliko akvizicija – stigla su značajna pojačanja u vidu Krisa Džonsa, Davida Kramera, Džonatana Motlija i Patrika Boldvina, ali na Malom Kalemegdanu se i dalje čeka detonacija prave „transfer bombe”… Upravo bi Kampaco mogao da bude „veliki” potpis i posao uprave ovog leta, kojim bi crveno-beli praktično kompletirali sastav i popunili poslednju deficitarnu poziciju.

Vokap potencijalna opcija

Potencijalno pojačanje na poziciji plejmejkera, ukoliko to ne bude Fakundo Kampaco, Zvezda bi mogla da pronađe i u bratskom Olimpijakjosu. Tomas Vokap, neće imati mnogo prostora za igru pored Kodija Miler-Mekintajera i Žana Montera, ali bi mogao da bude upravo delić slagalice koji nedostaje Crvenoj zvezdi. Ipak, prepreka je cifra koju tim iz Pireja traži za slobodu naturalizovanog reprezentativca Grčke, čak 600.000 evra, a odbio je Dubai koji je hteo da plati obeštećenje za Vokapa, doduše u dve rate.Kroz prste „iskliznuli” Pajola i Satoranski

Crveno-beli su ovog leta bili zainteresovani za nekoliko organizatora igre, od kojih su dvojica odgovarali prototipu klasičnog plejmejkera. Pored kombo-bekova Džastina Robinsona i Branku Badija, Zvezda je pokazala veliku želju da dovede još i Alesandra Pajolu i Tomaša Satoranskog. Ipak, dokazani „dodavači” završili su u redovima večitog rivala, Partizana, odnosno Hapoela iz Tel Aviva.

Ocokoljić: Pristup momaka maksimalan

Logika nalaže – iznad srebra je zlato, odnosno u slučaju takmičenja mlađih selekcija – reprezentacija Srbije za igrače do 18 godina, nadaju se navijači! Kadeti su na Mundobasketu u Istanbulu osvojili drugo mesto, identičan uspeh ponovili su izabranici Nemanje Jovanovića u Ljubljani na Evrobasketu za igrače do 20 godina, dok se viši stepenik očekuje od izabranika Saše Ocokoljića!

Orlići, sveže punoletni ili na pragu „odrastanja”, otputovali su u četvrtak u Trentino na Evropsko prvenstvo i od danas do 2. avgusta boriće se za najsjajnije odličje.

Sastav male zemlje sa brdovitog Balkana nalazi se u B grupi i inicijalni meč zakazan je u 13 časova sa Slovačkom, dok je sutra (20.30) na programu derbi sa Turskom. Uvodni deo Vuk Danilović i drugari zatvaraju u ponedeljak protiv Danske (20.30), pride se i spremaju za eliminacionu fazu – budući da sve ekipe prolaze dalje.

- Odradili smo više od četiri nedelje jako kvalitetnih priprema. Počeli smo sa dve nedelje na Divčibarama, gde smo imali zaista odlične uslove u svakom smislu, košarkaški, ali i svega drugog. Tu smo odigrali dve utakmice sa Slovenijom, jednu pobedili, drugu izgubili. Posle toga smo proveli četiri, pet dana u Beogradu, zatim učestvovali na turniru u Španiji, gde smo dobili odgovore najbitnije za formu ekipe, igru i kompoziciju. Poslednjih desetak dana finiširali smo pripreme u Vršcu u dobrom ambijentu. Odigrali smo dvomeč sa Nemačkom i zabeležili obe pobede. Ukupno gledano odradili smo pripreme jako kvalitetno i smatram da spremni idemo na Evropsko prvenstvo – sumirao je period pre smotre Saša Ocokoljić.

Prema rečima trenera Borca iz Čačka, navijači mogu da se nadaju visokom plasmanu jer je odnos izabranika na nivou.

- Najzadovoljniji sam pristupom svih momaka. Krenuli smo sa 18 imena. Imali smo neke manje povrede tokom priprema. Generalno su svi momci bili na maksimumu. S obzirom da je ekipa takvog profila da nema puno visokih igrača, sama igra je bazirana na jakom intenzitetu, pritisku po celom terenu, pritiskanju protivničkih bekova i ulaznih pasova. Praktikovali smo dosta igre u tranziciji, što je iziskivalo da budemo u dobrom, jakom i kvalitetnom treningu. Imali smo 32 dana dobrog rada i najzadovoljniji sam u tom delu zalaganja, pristupa, maksimalnošću i na treningu i na utakmicama.

Nažalost, bilo je i zdravstvenih problema.

- Jedina mrlja je bila povreda Alekseja Nedeljkovića poslednjeg dana priprema. Nadamo se da nije ozbiljnija povreda, ali ne putuje na Prvenstvo. Što se tiče grupe, idemo sa dobrom energijom, ali je takmičenje uvek druga priča. Slovačka i Danska su sigurno neugodne ekipe, koje igraju jako agresivno sa dosta trčanja. Možda na papiru deluju kao autsajderi, ali to sigurno nisu. Imamo neke informacije, pribavili smo sve što smo mogli. Turska je ekipa koja pretenduje na vrh, tako da nas očekuje zahtevna grupa. Nadamo se da ćemo da odradimo sve što je u našoj moći da prođemo tu prvu fazu sa što većim brojem pobeda – zaključio je Ocokoljić.

A. Adžić