Kusturica: Umetnost je jedan terapijski put

Reditelj i pisac Emir Kusturica bio je poslednji gost u ciklusu „Letnji plato BGB” u Biblioteci grada Beograda, gde je govorio o svojim romanima i zbirkama priča „Smrt je neprovjerena glasina”, „Sto jada”, „Šta mi ovo treba” i pre svega o najnovijem delu „Vidiš li da ne vidim”, o piscu Peteru Handkeu.

Proslavljeni reditelj je ispričao da mu je supruga kad je pročitala knjigu o Handkeu rekla: „Ovo tvoje uopšte nije loše”.

„I to je bilo sve. Pritom Maja čita barem jednu knjigu nedeljno. Dobro je onda imati strogu ženu. Tako i pre 30 godina kada sam polako počeo nešto pisati, verujem da bi Čehov rekao za mene „Mali nije loš”. On je bio preteča egzistencijalne drame”, ispričao Kusturica, prenosi Tanjug.

Dodao je da on pripada nekom prošlom vremenu koje su činili Dostojevski, Gogolj ili Čehov.

Od savremenih pisaca izdvaja ruskog autora Zahara Prilepina i američkog novelistu Džonatana Frenzena.

Kazao je da je bio inspirisan Čehovom u svom prvom romanu „Smrt je neprovjerena glasina”.

„Nema literature na svetu koja ne sadrži Čehova. On je bio lekar koji je u svojoj 40. godini napisao sva ta dela - drame, priče, pripovetke”, podsetio je veliki reditelj.

Filmski reditelj, scenarista, književnik, muzičar i lider benda „Emir Kusturica & No Smoking Orkestra”, graditelj-arhitekta, idejni tvorac turističkih atrakcija i kompleksa Drvengrad na Mećavniku i Andrićgrada, direktor i autor filmsko-muzičkog festivala „Kustendorf” na Mećavniku, glumac, producent... sve to je u jednoj ličnosti Emir Kusturica, koji ima svoje viđenje umetnosti, tačnije autentičnu definiciju: „Umetnost je jedan terapijski put. To je njen najviši smisao. Ona terapijski deluje na ljude i ne pripada tržišnoj ekonomiji”.

Govoreći o knjizi „Vidiš li da ne vidim” o kontraverznom austrijskom piscu Peteru Handkeu kazao je da mu je Srbija bila inspiracija da skrene sa svog puta i koloseka.

„Handke je oduvek bio van mejnstrima i onda je odjednom neverovatno trijumfovao u Stokholmu kada je osvojio Nobelovu nagradu. To sigurno niko na svetu nije očekivao, nadao se ni sanjao da može da se desi”, kazao je Kusturica opisujući dodelu Nobelove nagrade za književnost u Stokholmu kao masonsku žurku od hiljadu ljudi.

„Čini mi se da je sa osvajanjem Nobelove nagrade Handke postao nestvaran, odnosno kao da je više literarni junak nego živ čovek. Familija mu je bila prisutna tamo, a on je uvek preosetljiv, emotivan, nepoverljiv prema ljudima. Tako je od nekog lika dobio predlog da taj napiše knjigu o njemu. Meni je to ispričao, a onda sam mu ja rekao da ne pristaje na to, da ne daje biografiju o sebi i da ću ja napisati knjigu o njemu, na šta me je on zbunjeno i sumnjičavo pogledao”, otkrio je Kusturica.

Ispričao je da je tri puta kretao da pišem tu knjigu i da mu nije išlo, da mu je svaki put delovalo pogrešno.

„Uplašio sam se da će to na kraju biti jedan politički pamflet”, rekao je Kusturica i naveo misao Handkea koja mu je ostavila snažan utisak: „U racionalnosti nema vere ni religioznosti, ali zato u božanskom drhtaju postoji sve to što pokriva čovekov emocionalni svet”.