Zašto Sarajevu smetaju projekti Republike Srpske

Banjaluka – Vest da su bošnjački zvaničnici ponovo odbili da daju saglasnost za strateške projekte Republike Srpske – što je dovelo do recipročnog odgovora srpskih predstavnika u Sarajevu – vratilo je interesovanje javnosti na odnos kakav političke elite drugog entiteta imaju prema Banjaluci.

Verovalo se da poseban animozitet Sarajeva postoji uglavnom prema projektima koje zajednički vode Srbija i Republika Srpska, a takvom utisku doprinosili su i komentari bošnjačkih vođa koji su ih karakterisali kao „tihu aneksiju”, ali ispostavilo se da razloge za blokadu razvojnih planova uz izgovor o navodnoj „ugroženosti imovine BiH” pronalaze i za investicije koje namerava da realizuje sama Banjaluka, kao što je izgradnja turističkog centra na Manjači. Plan da turistički zapostavljena Manjača, udaljena dvadesetak kilometara od Banjaluke, oživi uz pomoć OC „Jahorina”, koji minulih godina beleži značajne poslovne uspehe, za bošnjačke vođe bio je razlog za uzbunu, verovatno jer na manjem delu te planine postoji poligon koji trenutno koristi vojska.

Naime, bošnjački i hrvatski članovi Predsedništva BiH nisu prihvatili zahtev srpskog člana tog tela Milorada Dodika da na sednicu budu uvršćene tačke dnevnog reda koje bi se odnosile na davanje saglasnosti za projekte kao što su izgradnja gasovoda prema Srbiji, to jest za interkonekciju na granici dve zemlje, te aerodroma u Trebinju – ali i pridruživanje BiH ekonomskoj inicijativi „Otvoreni Balkan”.

„Ubuduće ne mogu da podržavam razvojne projekte u FBiH sve dok oni opstruišu projekte u RS. Nisam to učinio rado, jer se to kosi s mojim principima, ali jedini način jeste da uravnotežimo prakse. Tako će se ponašati i svi srpski predstavnici u zajedničkim institucijama BiH sve dok se ne oslobode projekti za RS”, rekao je srpski član predsedništva Milorad Dodik.

Predsednica RS Željka Cvijanović kaže da su konstantne blokade projekata Republike Srpske „duga i teška bolest koju je potrebno lečiti adekvatnim sredstvima”.

„Mi smo mnogo godina bili suočeni sa takvom situacijom i onda na kraju, kao što to naš narod kaže, budete doterani do zida pa kažete, onda moramo i mi vama sad nešto zakočiti jer je ovo nemoguće stanje”, rekla je predsednica.

Podsetila je da su takvi problemi počeli blokadom donatorskih sredstava za izgradnju Kliničkog centra RS u Banjaluci.

„Nakon toga smo videli razne druge blokade. Pa smo došli do toga da se nastoji blokirati projekat ’Buk Bijela’, koji je suštinski važan za energetsku nezavisnost Srpske”, navodi ona.

Kako izveštava Radio-televizija RS zbog blokada iz Sarajeva, na realizaciju čekaju strateški projekti ukupne vrednosti od gotovo tri milijarde evra, dok je magistralni gasovod dužine 325 kilometara tek poslednji u nizu opstruisanih projekata.

Kako su prethodno javili banjalučki mediji, reč je o projektima koji bi odmah mogli otkočiti investicije od oko 400 miliona evra, što je bezmalo nivo godišnjih stranih investicija u BiH.

Reč je o projektima izgradnje aerodroma u Trebinju (oko 50 miliona evra), kraka gasovoda koji bi se spojio na „Balkanski tok” (oko 130 miliona evra) i HE „Buk Bijela” (oko 200 miliona evra). RTRS izveštava je da su nakon što su Džaferović i Komšić blokirali projekte RS, ministri u Savetu ministara blokirali proceduralne akte za gasifikaciju Srpske.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Banjaluci i predsednik Fiskalnog saveta RS Milenko Krajišnik skrenuo je pažnju na to da je pitanje energije već sada problem.

„Bez nje je nemoguće razvijati privredu. Zamislite kako će biti za nekoliko godina. Struja je na istorijskom maksimumu, gas, nafta, ugalj”, istakao je Krajišnik, koji je kao iracionalnu okarakterisao i blokadu Džaferovića i Komšića za pristupanje BiH inicijativi „Otvoreni Balkan”. „Male zemlje mogu opstati samo ako se ekonomski uvezuju. ’Otvoreni Balkan’ je mnogo ozbiljniji partner, recimo, Nemačkoj, nego što su sama Severna Makedonija, Srbija ili BiH”, istakao je Milenko Krajišnik.