Izrael se žali na Bajdena

Iako narušenog jedinstva u otporu obnovi iranskog nuklearnog sporazuma, zvaničnici u Izraelu ne kriju nezadovoljstvo spremnošću SAD da prihvate nov dogovor čiji su nacrt evropski posrednici predstavili prošlog meseca.

„Saopštili smo Amerikancima da ovo nije ono što je predsednik Džo Bajden želeo, o čemu je pričao tokom posete Izraelu ili potpisao u jerusalimskoj deklaraciji”, kaže premijer Jair Lapid, koji je čitave godine na diplomatskim frontovima pokušavao da spreči obnovu nuklearnog dogovora kako bi Amerikanci i Evropljani razumeli „sve opasnosti ovog sporazuma”.

Kroz Vašington su poslednjih dana prošli šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost, ministar odbrane i šef Mosada. Amerikanci su saslušali izraelske primedbe, ali odluka da se potpiše novi ugovor je verovatno već doneta. Svi su izgledi da će Izrael morati da se pomiri s Bajdenovom namerom da dobije novi dogovor od koga se očekuje striktnija kontrola iranskog nuklearnog programa.

Premijer Lapid ne bi da samo dva meseca uoči izbora ponovi grešku svog prethodnika Benjamina Netanijahua, koji je 2015. otvoreno lobirao kod republikanaca i time se zamerio Baraku Obami, kome je Bajden bio potpredsednik. „Naš je politički pravac, od prvog dana, da se borimo protiv sporazuma svom našom snagom, ali da ne oštetimo naše strateške odnose sa SAD”, kaže Lapid.

Šef Mosada David Barnea smatra međutim da je sporazum završena stvar, da su izraelski napori „maskarada” i da Iran priprema „prevaru”. Njegovi komentari su u kontrastu s relaksiranim ocenama ministra odbrane Beni Ganca, koji je posle susreta s Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom izjavio da sporazum još nije utanačen, da ima prostora za izraelski uticaj i da Amerikanci slušaju izraelske zahteve.

Uporedo s pojačanom diplomatskom aktivnošću, Izrael radi na nezavisnoj vojnoj opciji protiv Irana, što je – kako tvrdi vlast – potez koji je bio zapostavljen poslednjih godina Netanijahuove vladavine.

Kada je Bajden boravio u Izraelu u julu, odbio je da otvoreno zapreti Iranu, mada je vojnu opciju zadržao kao mogućnost da bi se režim u Teheranu sprečio da dođe do atomske bombe. Šef Mosada sada kritikuje međunarodnu zajednicu koja podržava obnovu sporazuma, a izbegava da primeni seriju oštrijih pritisaka na Iran. „Ne morate da je upotrebite (vojnu silu). Dovoljno je da pretite.”

U okruženju premijera Lapida procenjuju da je Barnea otišao predaleko gurajući Izrael na kurs kolizije s Amerikom – što niko ne želi.

Nacrt predviđa da sporazum počne da se primenjuje 165 dana posle potpisivanja i biće kompletiran tek posle četiri runde koje treba da uspostave poverenje među zainteresovanim stranama.

Prva faza, „nulti dan”, označava dan potpisivanja i uslediće 24 časa posle finalizacije dogovora o oslobađanju američkih državljana iz iranskih zatvora u zamenu za odmrzavanje blizu stotinu milijardi dolara u zapadnim bankama i početak ublažavanja sankcija.

Od Irana će se istovremeno zatražiti da obustavi program obogaćivanja uranijuma koji je u poslednje vreme probio limite količine i čistoće dogovorene originalnim sporazumom iz 2015, iako će moći da sačuva stokove kojima sada raspolaže.

U drugoj fazi, najkasnije pet dana od potpisivanja, dokument bi morao da se nađe pred američkim Kongresom, a njegovi kritičari zahtevaju da tokom mesec dana proučavanja ne bude nikakvog ublažavanja kaznenih mera koje je Iranu 2018. zavela administracija Donalda Trampa kada je jednostrano napustila dogovor.

Da bi obnovljeni sporazum bio prihvaćen, neophodna je jednostavna većina u oba kongresna doma. Ukoliko toga ne bude, Džozef Bajden može da stavi predsednički veto i odobri sporazum uprkos protivljenju, uz podršku dve trećine Kongresa.

Ono što otežava Bajdenovu nameru da reaktivira sporazum je bojazan da bi Rusija mogla da eksploatiše Iran kao „zemlju azila” za svoje kompanije kako bi zaobišla sankcije koje je Zapad zaveo Moskvi zbog agresije na Ukrajinu.

U trećoj fazi, 60 dana posle prolaska kroz Kongres, predstavnici Stejt departmenta bi obavestili Savet bezbednosti UN i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju o povratku SAD u sporazum.

Konačno, posle još 60 dana, aktivira se četvrta faza pune primene sporazuma koja bi bila propraćena zajedničkim američko-iranskim saopštenjem da su posvećeni procesu. Tada bi SAD ukinule sve sankcije i obnovile trgovinu s Iranom, koji je obavezan da ukloni višak centrifuga za obogaćivanje uranijuma.