Израел се жали на Бајдена

Иако нарушеног јединства у отпору обнови иранског нуклеарног споразума, званичници у Израелу не крију незадовољство спремношћу САД да прихвате нов договор чији су нацрт европски посредници представили прошлог месеца.

„Саопштили смо Американцима да ово није оно што је председник Џо Бајден желео, о чему је причао током посете Израелу или потписао у јерусалимској декларацији”, каже премијер Јаир Лапид, који је читаве године на дипломатским фронтовима покушавао да спречи обнову нуклеарног договора како би Американци и Европљани разумели „све опасности овог споразума”.

Кроз Вашингтон су последњих дана прошли шеф израелског Савета за националну безбедност, министар одбране и шеф Мосада. Американци су саслушали израелске примедбе, али одлука да се потпише нови уговор је вероватно већ донета. Сви су изгледи да ће Израел морати да се помири с Бајденовом намером да добије нови договор од кога се очекује стриктнија контрола иранског нуклеарног програма.

Премијер Лапид не би да само два месеца уочи избора понови грешку свог претходника Бенјамина Нетанијахуа, који је 2015. отворено лобирао код републиканаца и тиме се замерио Бараку Обами, коме је Бајден био потпредседник. „Наш је политички правац, од првог дана, да се боримо против споразума свом нашом снагом, али да не оштетимо наше стратешке односе са САД”, каже Лапид.

Шеф Мосада Давид Барнеа сматра међутим да је споразум завршена ствар, да су израелски напори „маскарада” и да Иран припрема „превару”. Његови коментари су у контрасту с релаксираним оценама министра одбране Бени Ганца, који је после сусрета с Бајденовим саветником за националну безбедност Џејком Саливаном изјавио да споразум још није утаначен, да има простора за израелски утицај и да Американци слушају израелске захтеве.

Упоредо с појачаном дипломатском активношћу, Израел ради на независној војној опцији против Ирана, што је – како тврди власт – потез који је био запостављен последњих година Нетанијахуове владавине.

Када је Бајден боравио у Израелу у јулу, одбио је да отворено запрети Ирану, мада је војну опцију задржао као могућност да би се режим у Техерану спречио да дође до атомске бомбе. Шеф Мосада сада критикује међународну заједницу која подржава обнову споразума, а избегава да примени серију оштријих притисака на Иран. „Не морате да је употребите (војну силу). Довољно је да претите.”

У окружењу премијера Лапида процењују да је Барнеа отишао предалеко гурајући Израел на курс колизије с Америком – што нико не жели.

Нацрт предвиђа да споразум почне да се примењује 165 дана после потписивања и биће комплетиран тек после четири рунде које треба да успоставе поверење међу заинтересованим странама.

Прва фаза, „нулти дан”, означава дан потписивања и уследиће 24 часа после финализације договора о ослобађању америчких држављана из иранских затвора у замену за одмрзавање близу стотину милијарди долара у западним банкама и почетак ублажавања санкција.

Од Ирана ће се истовремено затражити да обустави програм обогаћивања уранијума који је у последње време пробио лимите количине и чистоће договорене оригиналним споразумом из 2015, иако ће моћи да сачува стокове којима сада располаже.

У другој фази, најкасније пет дана од потписивања, документ би морао да се нађе пред америчким Конгресом, а његови критичари захтевају да током месец дана проучавања не буде никаквог ублажавања казнених мера које је Ирану 2018. завела администрација Доналда Трампа када је једнострано напустила договор.

Да би обновљени споразум био прихваћен, неопходна је једноставна већина у оба конгресна дома. Уколико тога не буде, Џозеф Бајден може да стави председнички вето и одобри споразум упркос противљењу, уз подршку две трећине Конгреса.

Оно што отежава Бајденову намеру да реактивира споразум је бојазан да би Русија могла да експлоатише Иран као „земљу азила” за своје компаније како би заобишла санкције које је Запад завео Москви због агресије на Украјину.

У трећој фази, 60 дана после проласка кроз Конгрес, представници Стејт департмента би обавестили Савет безбедности УН и Међународну агенцију за атомску енергију о повратку САД у споразум.

Коначно, после још 60 дана, активира се четврта фаза пуне примене споразума која би била пропраћена заједничким америчко-иранским саопштењем да су посвећени процесу. Тада би САД укинуле све санкције и обновиле трговину с Ираном, који је обавезан да уклони вишак центрифуга за обогаћивање уранијума.