Leskovački šesti septembar 1944. godine

Leskovac, sreda, 6. septembar 1944. godina. Sunčani dan. Sa obližnjeg brda brigadir Meklejn, šef savezničke misije pri Vrhovnom štabu, koji je sa svojim saradnicima i Kočom Popovićem, komandantom Glavnog štaba Srbije razrađivao planove zajedničke savezničko-partizanaske operacije „Retvik”, posmatra bele kuće Leskovca na jesenjem suncu… „Dok sam tamo stajao i čekao nastojao sam da svoje misli usredsredim na nemački garnizon i posade nemačkih tenkova, a da ne mislim na stanovništvo gradića – sitne zemljoposednike, trgovce i železničare, starce, žene i decu, što su hodali ulicama za svojim svakidašnjim poslom… A onda dogodilo se ono što smo čekali; začulo se zujanje motora… Pogledavši uvis, spazili smo na velikoj visini nekoliko redova aviona kako jure dok im se krila blistaju na suncu. Seljaci su ih brojali: šest, deset, dvadeset, trideset, još ih nikad nisu videli toliko. Eto ih već nad ciljem. U taj čas odjednom se učinilo kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom ogranku prašine, dima i ruševina. Do naših ušiju doprla je strašna buka tako jaka da se činilo kao da će nam prsnuti bubne opne. Kada smo ponovo pogledali u nebo, leteće tvrđave i dalje su letele spokojno, ali sada kao već kao srebrnaste tačke u daljini… Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom dok je nekoliko kuća obavio žestoki plamen. Čak su i partizani bili potrešeni”.

Ispod ovog opisa krije se najtragičniji dan u istoriji Leskovca. Toga dana, 542 aviona poletelo je sa aerodroma u južnoj Italiji da bombarduje ciljeve u Rumuniji, Mađarskoj i Jugoslaviji: ranžirnu stanicu u Novom Sadu, most na Savi u Beogradu i trupe u Leskovcu. Četiri bombarderske grupe dobile su posebne zadatke. „Zapamtite” –stoji u objašnjenju cilja – „ upravo pre cilja ćete preći malu reku. Obratite pažnju na ’M’ okuku i na malo selo na toj okuci. Obratite pažnju na dva puta koja se spajaju upravo na ivici grada, dolazeći sa severoistoka i zapada. U centru grada ćete možda moći da vidite dve glavne ulice koje idu pravcem sever-jug. Na zapadnoj strani grada ćete videti dve izgrađene zone. Vaš cilj je kružna zona, istočno od raskrsnice... Obratite pažnju na bulevar između te dve oblasti i na kružni lavirint ulica. Vaša tačka napada u centru zone cilja je ovalna mreža ulica. Reka teče kroz centar grada pravcem sever-jug i iza je vašeg cilja.” Cilj napada koncentracija neprijateljskih vojnika „od čega su 15.000 Bugari i izvesna količina naoružanja, uključujući i mali broj tenkova.”.

Bombarderi su iznad cilja bili u 12 sati i 18 minuta i za svega nekoliko minuta sručili su na grad bombe sa bezbedne visine od oko 7.000 metara. Svi avioni su bacili bombe na grad sem jednog, koji je dve bombe odbacio pre cilja. Bombe su izbacivane u seriji, padajući na cilj u rastojanju od 8,3 metra i 16,5 metara.

U mnogobrojnim izveštajima pilota (svaki pilot je bio dužan da dostavi tipski izveštaj o obavljenoj misiji) stoji da su uglavnom svi pogodili širu zonu cilja, sem nekolicine koji su prebacili cilj. „Grad je potpuno prekriven dimom”; „Bombe su pogodile u područje određenog cilja. Suviše mnogo dima od bombi da bi se moglo dobro osmatrati. Verujemo da je naš deo cilja uništen”; „Dobri pogoci. Jedan sledeći boks prebacio cilj”; „Repni strelac javio o gustom crnom dimu na cilju”; „Neke bombe udarile u grad. Jedan boks udario u jugozapadni deo grada”; „ Ostatak bombi izgleda da je udario u brdo„Ceo grad prekriven dimom posle udara”, samo su neki pilotski izveštaji.

„Čini se neverovatnim da je bilo koje ljudsko biće prisutno u gradu u vreme bombaškog napada izbeglo povredu”, stoji u jednom izveštaju zadovoljnih američkih pilota pošto su uspešno obavili svoje misije bez izgubljenog ili oštećenog aviona.

Do sada nije utvrđen tačan broj poginulih, Veruje se da je broj nastradalih između 1.000–2.000, od oko 24.000 koliko je Leskovac brojao uoči rata. Godine 1995. poimenice je utvrđeno 819 nastradalih civila, mada je poslednjih godina taj broj povećan. Tu nisu uračunati nemački vojnici i njihovi saradnici. Među stradalim popisano je i 97 dece uzrasta do 10 godina od kojih su 32 mališana rođena u ratu, dakle do četvrte godine života. Jedan četnički izveštaj kaže da je „do sada nađeno oko 2.000 mrtvih pored tolickog Leskovca, a ranjenih ni broja.” Lokalna istoriografija dugo je navodila cifru od 3.500 nastradalih. Jedan istoričar je bez navođenja izvora napisao da su prilikom bombardovanja Jleskovca poginula jukupno 974 neprijateljska vojnika od čega 242 pripadnika Nedićevih oružanih snaga i osam pripadnika nemačke SS-divizije „Princ Eugen”.

Razoreni su uže gradsko jezgro, zgrada gimnazije, železnička stanica, najlukzuzniji hotel „Kostić”, mnogi javni objekti, privatne kuće... Lokalni list „Naša reč” pisala je posle oslobođenja Leskovca da je bilo srušeno 475 zgrada, a teže oštećeno 1.275 objekata . Nekoliko stotina zgrada bilo je lakše oštećeno. Ukupno, prema ovom izvoru 3.375 zgrada, što je svakako preterano..

„Čitavi blokovi zgrada u centru grada bili su zbrisani; veliki broj ulica od bombi raskopan; mnoge ulice potpuno zatrpane materijalom od porušenih zgrada, tako da se pojedine ulice nisu mogle prepoznati... zjape ruševine i mnoge rupe od bombi; štrči razbacani materijal od ruševina, vise žice telefonske i električne mreže i oluci od zgrada; nahereni stubovi prete svakom prolazniku... Leskovac je predstavljao pravu pustoš. Građanstvo, iz straha izbeglo u sela. Ovde onde, tek vidite kako promiču ljudi ili žene, zadihani i uplašeni... ”

Zašto je bombardovan Srpski mančester, koji od tog trenutka do dana današnjeg neće povratiti slavu i glas prosperitetnog industrijskog centra Južne Srbije? Prema izveštajima američke 15 vazduhoplovne armije cilj je bio koncentracija trupa i tenkova u gradu Leskovcu.

„Javljeno je da je 20.000 neprijateljskih vojnika (15.000 od toga Bugara) u Leskovcu. Takođe je javljeno da je na tom mestu i mali broj tenkova.”

Bugara u Leskovcu nije bilo, jer su se dan-dva ranije, prema partizanskim izveštajima, izvukli prema Vlasotincu i Pirotu. Teško je utvrditi tačan broj neprijateljskih jedinica, jer su bile u neprestanom pokretu.

Leskovac je samo jedan od gradova i ciljeva koje su saveznici bombardovali širom Evrope. Ali, razorno bombardovanje Leskovca i stradanje velikog broja civila nesrazmerno je postignutom vojnom cilju. I dalje smatram da moralni aspekt leži u nesrazmeri između ogromnog razaranja i stradanja velikog broja civila i postignutog vojnog cilja, kao i u odnosu pobednika prema žrtvama bombardovanja.

 *Istoričar