Nikola Jokić je rešenje

Od izveštača „Žurnala”
Prag – Srbija će, posle dana odmora, igrati protiv Poljske za prvo mesto u D grupi. To su nezaustavljivi Nikola Jokić – 29 poena, 11 skokova, pet asistencija, četiri ukradene lopte, dve rampe, indeks 46!? - i drugovi sebi omogućili tako što su stajali čvrsto na zemlji čak i u trenucima kada nije išlo, a kada su Izraelci kao osice napadali. Odoleli su svim naletima, pronašli neke druge načine u odnosu na prethodne mečeve i pokazali da čak i kada im nešto nedostaje – a falili su im ovoga puta i igrači – znaju put do pobede.

Ako smo saglasni da je Srbija protiv Izraela igrala sa najmanjim protokom lopte, sa najlošijom energijom u dosadašnjem toku šampionata i da je dopustila čak deset ofanzivnih skokova za poluvreme, rezultat 50:38 je genijalan. Zapravo, možda sam taj podatak da su Orlovi sa desetoricom u rosteru, a onda, nažalost sa devetoricom, došli do +12 i 50 ubačenih poena, pokazuje pravi potencijal ovog tima.

Naravno, nije loše imati tipa koji će tek tako ubaciti 20 poena za poluvreme. Uzgred, koncentrišući se da ne napravi treći faul nakon što je prebrzo, u devetom minutu, dobio dva. Ali, Nikola Jokić je dominirao na sebi svojstven način i apsolutno je nosio tim. Posebno jer je to Srbiji, u ovom meču, bilo potrebno.

Vasilije Micić nije bio u ritmu kao u prethodnim utakmicama iako je sakupio 12 poena, nije ni Nikola Kalinić, Marko Gudurić je ubacio svih pet poena sa klupe, dok je Vladimir Lučić pogodio prvu trojku na šampionatu i nije grešio, ali je Srbiji bilo potrebno još. Bio je neophodan tečan napad i odbrana od šuta za tri poena. Jer, posle startne serije od osam poena Deni Avdija je zaustavljen, ali su trojke sipali drugi. Na poluvremenu su ih imali sedam.

Promenio se ritam nekih igrača u napadu. Kalinić je pronašao šut i sve je bilo lakše. Srbija je otišla na plus 16 (62:46) u 25. minutu. I dalje momci u teget dresovima nisu imali bog zna kakve kreacije (valjda smo i mi postali razmaženi posle plesa u meču sa Finskom dan ranije) ali su vladali situacijom.

Sve dok ponovo nisu počele da pljušte trojke. Mnoge od njih – ne i ona Avdijina uz zvuk sirene za kraj treće četvrtine, to je bio talenat naše gore lista – bile su iz otvorenih pozicija.

Olako je Izrael smanjio na sedam razlike na ulasku u poslednju četvrtinu. Nije toliko laka bila maestralna asistencija Avdije iza leđa pod koš, niti trojka Jama Madara za samo 63:65 u 33. minutu!

Svetislav Pešić nije tražio tajm-aut. Pokazao je da se nastavi. Kako i dolikuje, odgovorio je Micić, dvojkom iz ćoška.

Tada je Srbija dobila impuls sa klupe koji joj je toliko mnogo bio potreban. Ognjen Jaramaz je uključio „turbo”, iznudio nameran faul, ubacio dva penala, uhvatio ofanzivni skok i položio, a potom ubacio i trojku. Sedam brzih poena rezervnog plejmejkera kompletirali su seriju 11:0 za 76:63.

Izrael je imao snage za još jedan napad, ali nije imao dovoljno vremena da ga učini opasnijim. Jer su Jaramaz i Kalinić pogodili trojke kada je bilo najpotrebnije.

Srbija ima meč loptu za prvo mesto u grupi.

Dvorana: O2 arena. Gledalaca: 4.000. Sudije: Zurapović (BiH), Jilmaz (Turska), Maciulis (Litvanija).

IZRAEL: Avdija 14 (3 trojke), Blat 3 (1), Koen 7 (1), Ginat, Levi 6, Madar 20 (4), Mekel 5 (1), Menko 9 (3), Pnini, Sorkin 11, Zalmanson, Zosman 3 (1).

SRBIJA: Davidovac, Gudurić 8 (1), Jagodić Kuridža, Jaramaz 10 (2), Jokić 29 (1), Kalinić 10 (3), Lučić 7 (1), Micić 19 (2), Milutinov, Nedović 6, Ristić.

Strah zbog Lučića

Minut i po pre kraja trećeg kvartala, Vladimir Lučić je krenuo na zakucavanje jako kako, u suštini, malo ko ide. Sudario se sa Koenom i ostao da leži na parketu. Predugo za ukuse svih koji su samo želeli da se kapiten ne povredi.

Ali, kada je ustao, videlo se da je ”samo” udaren. Dosta je bilo malera.

Povreda Nedovića

Nemanja Nedović je sredinom druge četvrtine otišao do klupe i zatražio izmenu. Odmah mu je prišao Dragan Radovanović, doktor reprezentacije, a potom mu je i fizioterapeut pomagao.

Iz svlačionice je sjajni bek izašao poslednji i seo na kraj klupe. S obzirom da je bio starter u ovom meču, a da nije počeo drugo poluvreme, bio je signal da nešto nije u redu.