Koliko građani Srbije troše na cigarete

Domaćinstva u Srbiji koja imaju pušace u proseku izdvajaju oko devet odsto svog dohotka na cigarete i ostale duvanske proizvode, a ako se posmatra cela populacija onda troškovi za duvan iznose 3,5 odsto, pokazalo je istraživanje Instituta ekonomskih nauka (IEN).

Reč je o višegodišnjem istraživanju o potrošnji i politikama oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji i regionu jugoistočne Evrope, a ovu razliku direktor Instituta Jovan Zubović za Tanjug objašnjava time što u oko dve trećine domaćinstava u Srbiji nema pušača.

Prema njegovim rečima, mere koje su u zemlji uvođene u skladu sa preporukama Ujedinjenih nacija dovele su do toga da se prevalencija pušenja smanji sa početnih 50 odsto, koliko je iznosila 2000. godine, na sadašnjih 37 procenata.

Zubović ističe da se kada se govori o troškovima pušenja, ne misli samo na cene cigareta i rezanog duvana, već i na troškove zdravlja odnosno lečenja bolesti koje nastaju kao posledica pušenja.

"Postoje i indirektni troškovi koji se ispoljavaju kroz povećano odsuštvo sa posla zbog bolesti, zatim produženja pauza da bi ljudi pušili napolju, pošto je pušenje na radnom mestu zabranjeno. Tako, preliminarni rezultati našeg istraživanja koje ćemo objaviti ove godine ukazuju na to da je prosečan radni vek pušča kraći za sedam godina od nepušača", kaže sagovornik Tanjuga.

Dodaje da se izdvajanje za pušenje u domaćinstvima sa pušacima negativno odražava na izdvajanje za hranu, odevanje a naročito obrazovanje.

"Naravno to manje izdvajanje ne znači da ljudi manje jedu, nego kupuju hranu lošijeg kvaliteta, kao i odeću a najopasnije je smanjenje ulaganja u obrazovanje jer je to ulaganje u budućnost pre svega za mlade pa će sredstva koja se danas ne ulože kasnije rezultovati manjim prihodima toj deci", objašnjava Zubović.

Za razliku od hrane, odevanja i obrazovanja, pušenje povećava neke druge troškove, pre svega za alkohol i boravak u restoranima i kafićima, jer oni idu uz pušenje.

Cene cigareta i poskupljenje

Istraživanja IEN su takođe pokazala da poskupljenje cigareta za rezultat ima smanjenje broja popušenih cigareta.

"Povećanje cene cigareta za 10 odsto rezultuje smanjenjem broja popušenih cigareta za 6,7 procenata. Te je direktno povezano, ekonometrijski potvrđeno i statisticki je dokazano da je cena cigareta najefikasnija mera za smanjenje pušenja", rekao je Zubović.

Dodaje da se to posebno odnosi na građane sa najnižim primanjima, jer ako cigarete poskupe za 10 odsto, broj popušenih cigareta u ovoj populaciji se smanji za više od 11 procenata, dok smanjenje kod građana sa najvišim prihodima iznosi samo oko 2,5 do tri odsto.

Ukazuje i da su cene cigareta u Srbiji među najnižim u Evropi i da je jedina zemlja gde su cene ozbiljno niže nego u Srbiji Severna Makedonija, a ako se poredimo sa Evropskom unijom naše cene cigareta su slične jedino onima u Bugarskoj.

Duvan na ilegalnom tržištu

Zanimljivi su i rezultati istraživanja rađenog 2019. godine o ilegalnom tržištu cigareta i rezanog duvana u Srbiji a oni pokazuju da je kod cigareta ilegalno tržiste veoma malo, ispod tri odsto dok se više od 90 odsto rezanog duvana proda na ilegalnom trzistu.

"Ovo pokazuje da je država uspela da se izbori sa ilegalnim tržistem cigareta ali ne i sa ovim drugim, što je vremenom dovelo do toga da se broj ljudi koji koriste rezani duvan značajno povećao. Njih je pre desetak godina bilo manje od dva odsto a sada ih je više od šest procenata, dok ostalih 31 odsto pušača konzumira cigarete", istakao je Zubović.

Akcize

Istraživanje se bavilo i politikama oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, a politika oporezivanja kod nas je, prema rečima sagovornika Tanjuga, regulisana zakonom o akcizama kojim je uveden koncept akciznog kalendara koji predviđa stopu povećanja akciza na petogodišnji period.

"Akcize se povećavaju po dinamici od 1,5 dinara na svakih šest meseci, a u praksi se cene cigareta povećavaju na svakih šest meseci za 10 dinara. Kada se cena poveća za 10 dinara, šest dinara ide na poreza i akcize a četiri dinara proizvođacu", kaže Zubović.

Dodaje da zato nije ispravno reći da je povećanje cena isključivo posledica akciza, jer 40 odsto tog povećanja ide proizvođacima.

Inače projekat istraživanja IEN traje pet godina a, kako objašnjava direktor Zubović, njegova intencija jeste da se dobiju podaci bazirani na naučno-istraživačkim rezultatima i na osnovu njih vidi kako povećanje cena smanjuje prevalenciju pušenja te da se smanji potrošnja na cigarete.