Manastir Morača proslavio 770 godina

Od našeg dopisnika

Podgorica – Proslava jubileja 770 godina od osnivanja manastira Morača zaokružena je duhovnom akademijom u Domu kulture u Kolašinu početkom prošle nedelje, nastavljena crkveno-narodnim sabranjem u manastiru Morača, koje je počelo svetom arhijerejskom liturgijom koju je služio mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, uz sasluženje episkopa mileševskog Atanasija, sveštenstva i sveštenomonaštva i molitveno učešće vernog naroda.

Usred Crne Gore beli se manastir Morača, svenarodno ognjište duhovnosti i kulture, pamćenja i oslonca. Zadužbina unuka Stefana Nemanje. Umetnički kompleks raznih stilova i tradicija. Ovako o ovoj svetinji govori sveštenik i dugogodišnji rektor Cetinjske bogoslovije Gojko Perović.

„Bela nemanjićka lavra i njena bogata istorija demantuju naopaku i svađalačku ’nauku’ da je svetosavska tradicija u Crnoj Gori nešto strano i spolja nametnuto. Jer, Morački manastir nije ostatak nečega iza nas, nego uvek, pa i sada, središte okupljanja, bratskog dogovora i emancipacije ljudi u Crnoj Gori. Morača nije tek muzej nego vekovna škola, sabor i živa zajednica”, kaže Perović i podseća da je o tome pevao knjaz Nikola, u svom „Moračkom kolu”.

„Od Amfilohijevog vremena, taj vodoskok ne uskače više samo u stihiju reke Morače nego njegova blagoslovena voda zasipa domove, ljude, putnike, širom sveta, putem talasa Radio Svetigore, stranica istoimenog časopisa, naslova i sadržaja brojnih izdanja. Može se slobodno reći da je Amfilohije preusmerio tok Svetigore od prirode ka ljudima. On je reku okrenuo ka ljudima, a ljude pokrenuo u reku, u blagoslovenu povorku”, besedi sveštenik Perović.

Mitropolit Joanikije s posebnom radošću podseća na jednu od mnogih legendi o nastanku ove pravoslavne svetinje koja počiva pokraj magistralnog puta Podgorica–Kolašin.

„Sačuvano je predanje da je ovde knez Stefan Nemanjić, unuk Nemanjin, sin Vukanov, sinovac Svetoga Save, jednom prilikom video da noću pada nebeska svetlost i da se pale sveće na kruškovom panju u bujnome lugu te da je knez Stefan u tome prepoznao božje znamenje. Nadahnut Duhom Svetim počeo je da zida svoju zadužbinu i blagovremeno je završio i ukrasio, a na onom mestu gde je padala svetlost, gde je bio kruškovi panj, postavljena je sveta trpeza ovoga svetoga hrama”, priča mitropolit Joanikije.

Dodaje: „Imamo još nekoliko legendi veoma lepih i značajnih, ali meni se ovaj detalj učinio posebno značajnim, da je ovaj sveti hram osijan svetlošću još pre nego što je nastao. Da je Bog od davnina odredio da ovo mesto bude sveto i da se ovde podigne Hram Uspenija Presvete Bogorodice.”

Manastir Morača je, između ostalog, galerija najlepših fresaka koje imamo od životopisa Svetoga Nikole u maloj moračkoj crkvi i remek-delo „Gavran hrani proroka Iliju”, koje je uvršteno u svetsku kulturnu baštinu kao delo od neprocenjive vrednosti, a Pablo Pikaso ga je uvrstio u remek-delo svetske umetnosti.

U ovoj larvi Nemanjića, kako je besedio akademik Miro Vuksanović, „pod njenim krstom svi su se rodili”. U čast Moračke lavre, kako kaže Vuksanović, mora se pomenuti zapis „o precima koji su najlepši spomenik ostavili u Morači Donjoj, sebi i nama, na način neponovljiv u našem oku kroz osam vekova”, a obećani zapis, priča nam Vuksanović, da je na početku bio ovako: „Gledali su, pred godinu 1252, toliko su im stare oči, pored semoljskih lisnika, zapadnom stranom, uz prodoli i vrlećake, kosama i prevojnicama, kroz javorje što mu je samo ime ostalo, kako dodaju, ruka ruci, danonoćno, bez odmora, kamen po kamen, žut i mek, šupljikast, učetvrt srezan, naručit, da od njega, od sige, dolje, dan hoda daleko, pola neba duboko, nad njihovom rijekom od semoljskih voda, više slapa kakvog drugi nemaju, na travnoj podini, na ravninici, svoltaju i ukrase lavru u kojoj su se, pod njenim krstom, svi rodili.”

U neobičnoj besedi, kako to neponovljivo ume akademik Vuksanović, rekao je da se vekovima i sada u manastir Moraču dolazi po „slogu i opraštanje u današnjoj Crnoj Gori, da svi koji se kazuju Srbi, Crnogorci i ostali u Njegoševoj zemlji paze jedni druge, da poštuju Njegošev zavet i amanet kao sveću koja gori za dobro svih koji čine dobro, da obuzdavaju svakoga ko misli da je sva Crna Gora njegova imovina”. Ovogodišnji jubilej, 770. godišnjice manastira Morača, proslavio je i višedecenijski nastojatelj, arhimandrit Rafilo Kalik, koji Bogu i manastiru služi nekoliko decenija, još od vremena blaženopočivšeg mitropolita Danila Dajkovića.