Манастир Морача прославио 770 година

Од нашег дописника

Подгорица – Прослава јубилеја 770 година од оснивања манастира Морача заокружена је духовном академијом у Дому културе у Колашину почетком прошле недеље, настављена црквено-народним сабрањем у манастиру Морача, које је почело светом архијерејском литургијом коју је служио митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслужење епископа милешевског Атанасија, свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће верног народа.

Усред Црне Горе бели се манастир Морача, свенародно огњиште духовности и културе, памћења и ослонца. Задужбина унука Стефана Немање. Уметнички комплекс разних стилова и традиција. Овако о овој светињи говори свештеник и дугогодишњи ректор Цетињске богословије Гојко Перовић.

„Бела немањићка лавра и њена богата историја демантују наопаку и свађалачку ’науку’ да је светосавска традиција у Црној Гори нешто страно и споља наметнуто. Јер, Морачки манастир није остатак нечега иза нас, него увек, па и сада, средиште окупљања, братског договора и еманципације људи у Црној Гори. Морача није тек музеј него вековна школа, сабор и жива заједница”, каже Перовић и подсећа да је о томе певао књаз Никола, у свом „Морачком колу”.

„Од Амфилохијевог времена, тај водоскок не ускаче више само у стихију реке Мораче него његова благословена вода засипа домове, људе, путнике, широм света, путем таласа Радио Светигоре, страница истоименог часописа, наслова и садржаја бројних издања. Може се слободно рећи да је Амфилохије преусмерио ток Светигоре од природе ка људима. Он је реку окренуо ка људима, а људе покренуо у реку, у благословену поворку”, беседи свештеник Перовић.

Митрополит Јоаникије с посебном радошћу подсећа на једну од многих легенди о настанку ове православне светиње која почива покрај магистралног пута Подгорица–Колашин.

„Сачувано је предање да је овде кнез Стефан Немањић, унук Немањин, син Вуканов, синовац Светога Саве, једном приликом видео да ноћу пада небеска светлост и да се пале свеће на крушковом пању у бујноме лугу те да је кнез Стефан у томе препознао божје знамење. Надахнут Духом Светим почео је да зида своју задужбину и благовремено је завршио и украсио, а на оном месту где је падала светлост, где је био крушкови пањ, постављена је света трпеза овога светога храма”, прича митрополит Јоаникије.

Додаје: „Имамо још неколико легенди веома лепих и значајних, али мени се овај детаљ учинио посебно значајним, да је овај свети храм осијан светлошћу још пре него што је настао. Да је Бог од давнина одредио да ово место буде свето и да се овде подигне Храм Успенија Пресвете Богородице.”

Манастир Морача је, између осталог, галерија најлепших фресака које имамо од животописа Светога Николе у малој морачкој цркви и ремек-дело „Гавран храни пророка Илију”, које је уврштено у светску културну баштину као дело од непроцењиве вредности, а Пабло Пикасо га је уврстио у ремек-дело светске уметности.

У овој ларви Немањића, како је беседио академик Миро Вуксановић, „под њеним крстом сви су се родили”. У част Морачке лавре, како каже Вуксановић, мора се поменути запис „о прецима који су најлепши споменик оставили у Морачи Доњој, себи и нама, на начин непоновљив у нашем оку кроз осам векова”, а обећани запис, прича нам Вуксановић, да је на почетку био овако: „Гледали су, пред годину 1252, толико су им старе очи, поред семољских лисника, западном страном, уз продоли и врлећаке, косама и превојницама, кроз јаворје што му је само име остало, како додају, рука руци, даноноћно, без одмора, камен по камен, жут и мек, шупљикаст, учетврт срезан, наручит, да од њега, од сиге, доље, дан хода далеко, пола неба дубоко, над њиховом ријеком од семољских вода, више слапа каквог други немају, на травној подини, на равниници, сволтају и украсе лавру у којој су се, под њеним крстом, сви родили.”

У необичној беседи, како то непоновљиво уме академик Вуксановић, рекао је да се вековима и сада у манастир Морачу долази по „слогу и опраштање у данашњој Црној Гори, да сви који се казују Срби, Црногорци и остали у Његошевој земљи пазе једни друге, да поштују Његошев завет и аманет као свећу која гори за добро свих који чине добро, да обуздавају свакога ко мисли да је сва Црна Гора његова имовина”. Овогодишњи јубилеј, 770. годишњице манастира Морача, прославио је и вишедеценијски настојатељ, архимандрит Рафило Калик, који Богу и манастиру служи неколико деценија, још од времена блаженопочившег митрополита Данила Дајковића.