Da li rat u Ukrajini ugrožava put regiona u EU

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Kokoške često izlegu pačiće”, dosetka je kojom se u akademskoj javnosti opisuje jedan od mogućih ishoda trodecenijske posvećenosti zemalja ovog regiona da postanu deo Evropske unije u kontekstu posledica ukrajinskog sukoba.

Hoće li evrointegracije doživeti neslavnu sudbinu proročanstva o „kraju istorije” ili će prevagnuti nešto svetlije hipoteze da bi se na Srbiju, BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju mogao primeniti model ubrzanog prijema, po ugledu na status kandidata koji je nedavno dodeljen Ukrajini i Moldaviji.

Željko Budimir sa FPN u Banjaluci smatra da je istorijski blesak dominacije SAD završen i da mnogi teoretičari smatraju da je svet počeo da se menja još posle gruzijsko-ruskog rata. On kaže da Evropa nije ista od početka rusko-ukrajinskih sukoba jer je ona strana u ratu koja ide u sukob s Rusijom.

„Početak ukrajinskog sukoba vratio je dotadašnji hegemonijski poredak u poredak konfrontacije velikih sila. A mi smo nastavili s evrointegracijama kao da se ništa nije desilo. Pred dolazeću zimu nameću se mnoga pitanja, koja se posmatraju i sa aspekta potencijalnih nestabilnosti”, istakao je Budimir koji pretpostavlja da ekonomska kriza nije doživela vrhunac i da pravi udarac te krize tek predstoji. „Ispred nas su promene koje Evropu definitivno sklanjaju s puta svetskog pola moći. Proširenje Evrope na jugoistok je vrlo neizvesno”, smatra Budimir.

Dodaje da je pitanje članstva u EU ujedno i pitanje kakvu BiH vidimo u budućnosti. „Najvažnije zemlje su pokazale da žele unitarnu BiH, bez konstitutivnih naroda”, istakao je Budimir na diskusiji u Akademiji nauka i umetnosti RS koju je organizovao Centar za društveno-politička istraživanja RS.

Da dešavanja oko Ukrajine svedoče o kraju međunarodnog poretka koji je predvođen Zapadom smatra i Obrad Kesić, šef Predstavništva RS u Vašingtonu. On kaže da nije više jasno ni da li postoje jasni kriterijumi za članstvo u EU, jer su kandidature Ukrajine i Moldavije sve to srušile.

„Liberalna demokratija na kojoj je insistirala Amerika nije uspela da uveri svet da je jedini model. Vidimo da ni zapadni establišment više ne veruje u superiornost tog modela. Sve češće čujemo glasine u Americi da sukob u Ukrajini nije rat dve zemlje, već sukob demokratije i autokratije u kojem demokratski Zapad ne sme da izgubi, jer bi to bio poraz njihovog poretka. Ali nema povratka tog sistema. Videlo se da ideja o tržištu koje samo sebe reguliše ne postoji, jer je država morala da spasava velike firme, koje su ’suviše važne da bi propale’”, istakao je Kesić.

On kaže da je jedinstvo Evrope „otišlo kroz prozor” i prilikom manifestovanja nesolidarnosti među zemljama tokom pandemije.

„Fasada jedinstva između EU i SAD nije dugoročna. Budućnost će se definisati onako kako se zapadni svet bude nosio s gubitkom dominacije. Dominacija Zapada je gotova, izuzev možda u kulturnom pogledu. Nema odgovora na pitanje da li slom zapadne hegemonije donosi nešto bolje za male zemlje poput Srbije i RS, ali moramo biti svesni tog procesa”, navodi Kesić koji je uveren da će se srpski narod bolje snaći od drugih koji su  se u potpunosti vezali za Zapad.

Nebojša Vuković, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu iz Beograda, kaže da od ukrajinskog sukoba Evropa ponovo proživljava unutrašnji kontinentalni rat koji izaziva teskobu koja je tipična za doba neizvesnosti.

„Uzroci teskobe su u pogrešnim procenama i očekivanjima. Struka se prilično obrukala, strani stručnjaci su precenjivali rusku vojnu silu, a potcenjivali ekonomiju te zemlje, izjednačavajući je s italijanskom ali bez ulaska u strukturu na kojoj počiva ruska ekonomija. Sankcije Rusiji izazivaju globalne poremećaje. Teskoba postoji i zbog toga što nema ruskog brzog trijumfa na ratištu koji bi doneo olakšanje čak i državama koje čvrsto nastupaju protiv Moskve, jer bi one prihvatile stanje na terenu, ali bi ostali čiste savesti jer su pomogle Ukrajini”, kaže.

Vuković smatra da bi se trebalo pitati da li će EU uopšte opstati u ovom obliku, ali i da li uopšte zavređuje da opstane, ako nije u stanju da se afirmiše kao geopolitički faktor.

On kaže da i situacija u Rusiji izaziva teskobu, jer je umesto brze akcije nastupio rat iznurivanja u kojem Rusija pokazuje znakove zadihanosti.

„Treba da postavimo pitanje da li vredi hitati u naručje EU ako su sve glasnije inicijative da se ukine pravo veta njenih članica i time žrtvovati ovo malo preostalog suvereniteta zarad sve manje izvesnog materijalnog blagostanja”, istakao je Vuković.

Teskobu u doba neizvesnosti, dodaje on, ne izaziva samo sukob u Ukrajini i sumorna perspektiva proširenja EU, već i nejasnoće kako će se kriza odraziti na islamski svet, to jest kako bi Evropa reagovala na novi talas izbeglica.

„EU se baca u mrežu energetske zavisnosti od zalivskih monarhija, od kojih neke ne baš tako diskretno pomažu radikalne islamističke pokrete. Moguće je da će biti tražen povoljniji tretman prema filijalama tih radikalnih islamističkih organizacija, a u taj aranžman bi mogla ući i veća podrška muslimanskoj populaciji na Balkanu”, zaključuje.